Hormuzan

Hormuyan
Lični podaci
Datum rođenja	nepoznato
Mesto rođenja	Mihradžankadhak, Medija, Sasanidsko carstvo
Datum smrti	644.
Mesto smrti	Medina, Rašidunski kalifat
Vojna karijera
Vojska	Sasanidska vojska
Čin	šahrdat (guverner)
Učešće u ratovima	Bitka kod Kadisije, Bitka kod Džalule

Hormuzan (srednjopersijski: Hormazdān, novopersijski: هرمزان) je bio iranski aristokrata koji je služio kao guverner Huzestana, i bio je jedan od sasanidskih vojnih oficira u bici za Kadisiju. Kasnije su ga muslimani zarobili nakon pada Šuštara 642. godine. Dve godine kasnije, optužen je za ubistvo rašidunskog halifa Omara, a ubio ga je Ubaid Alah, sin pokojnog halifa.

Detinjstvo, mladost i porodica

Zlatni dinar Hozroja II

Hormuzan je bio bogati aristokrata rodom iz Mihragan-kadaga, okruga u Mediji, i pripadao je jednom od sedam partskih klanova Sasanidskog carstva. Imao je brata po imenu Šahrijar, koji je bio guverner Suze. Prema nekim izvorima, Hormuzan je bio zet Hozroja II (vladao 590–628) i ujak majke Kavada II (vladao 628), ali to je najverovatnije netačno, jer je Kavadova majka bila ne iranska, već vizantijska princeza po imenu Marija. Prema Pouršariatiju, Hormuzan je možda pripadao persijskoj porodici, a ne partijskoj. Iako je njegovo poreklo sporno, poznato je da je bio deo Parsing (persijske) frakcije koja se prvi put pominje 628. godine i koja je igrala zančajnu ulogu u sasanidskoj politici. Hormuzan je vladao rodnim gradom koji se zvao Mihragan-kadag kao delom porodičnih domena, i celim Huzestanom, kao jednom od najbogatijih provincija Sasanidskog carstva.

Hormuzan se prvi put spominje 609. godine kao jedan od sasanidskih oficira koji su učestvovali u bici za Di Kar. Pobunjeni Arapi uspeli su da poraze Sasanide u bici, ali poredak je ubrzo vratio Ruzbi, guverner (marzban) al-Hire. Godine 628. Hozroje II je svrgnut od strane sina Kavada II, koji se zatim krunisao za novog šahanšaha (kralja kraljeva) Sasanidskog carstva. Tri dana kasnije, Kavad je naredio Mihru Hormozdu da pogubi njegovog oca. Posle 632. i posle pobuna, Jezdigerd III (valdao 632–651) je krunisan za kralja Sasanidskog carstva u Estahru, drevnom iranskom gradu u Parsu, gde je porodica Sasanida osnovala svoje carstvo.

Arapska invazija na zapadni Iran

Mapa sasanidske Mesopotamije i njene okoline.

Tokom 633. godine muslimanski Arapi su napali Persiju, a do 636. logorovali su u Kadisiji, gradu blizu Ktesifona, glavnog grada Sasanidskog carstva. Vođa sasanidske vojske (spahbed), Rostam FarohzadDžizija, pripremio se za kontranapad, podigavši vojsku koja je obuhvatala frakcije kao što je Parsig pod Piruz Hozrojem, Bahman Džadhuijem i Hormuzan; frakcija Pahlav (Partska) pod vođstvom samog Rostama i Mihrana Razija; i jermenski kontingent pod Galinijem i Muselom III Mamikonianom. U vojsci su takođe bili i vojni oficir Kanadbak i njegov sin, poznat u arapskim izvorima kao Šahrijar bin Kanara. Tokom bitke, sasanidska vojska je poražena, a Šahrijar, zajedno s Muselom, Bahmanom, Galinijem i Rostamom, ubijeni su. Arapi su potom opkolili Ktesifon.

Hormuzan je uspeo da preživi, i da se zajedno sa Nahiraganom, Mihran Razijem i Piruz Hozrojem, uključujući ostale preživele, pregrupiše Bavelu (Vavilon), gde su pokušali da odvrate arapsku vojsku, ali su ponovo poraženi. Hormuzan je potom pobegao u Hormizd-Ardašir u Huzestanu, koji je koristio kao svoju bazu u pohodima u Mešanu protiv Arapa. Jezdigerd III ga je podržao u tim napadima i verovao je da je moguće povratiti teritorije koje su Arapi zauzeli. Hormuzan se, zajedno sa ostatkom preživelih iz bitke kod Kadisije, kasnije ponovo sastavio i borio protiv Arapa u bici kod Džalule 637. Sasanidska vojska je ponovo poražena, a Mihran Razi ubijen. Hormuzan se zatim povukao ponovo u Hormizd-Ardašir, gde je odlučio da ostane u slučaju da Arapi napadnu njegove domene.

Hormuzan je nastavio upade u Mešan i takođe počeo upade u Irak. Odbio je Kurde (termin koji se tada koristio za opis iranskih nomada) koji su vršili upade u Pars i Huzestan. Hormuzan se ubrzo sukobio sa arapskom vojskom zapadno od Hormizd-Ardašira, ali je lako poražen pa se zato povukao nazad u grad, odakle je uputio pismo kojim je zatražio mir. Arapi su tražili danak u zamenu za mir, na koji je on pristao. Međutim, ubrzo je prestao da plaća danak i podigao je vojsku u koju su bili i Kurdi sa kojima se prethodno borio. Kalif (vladar) arapskih Rašiduna odgovorio je slanjem vojske pod izvesnim Hurkusom ibn Zuhajrom el Sadijem, koji je 638. godine pobedio Hormuzana u Hormizd-Ardaširu i primorao grad da plati džizju (porez-glasanje). Hormuzan je pobegao u Ram-Hormizd i ponovo tražio mirovni ugovor, koji mu je odobren u zamenu za danak.

Ostaci sasanidske arhitekture u Šuštru.

Međutim, kasnije je prestao da daje danak, a kao rezultat toga ponovo se sukobio sa Arapima, koji su mu naneli poraz. Gradovi Huzestana su polako zauzimani jedan za drugim. Nešto kasnije 641. godine, nakon poraza kod Ram-Hormizda, Hormuzan je pobegao u Šuštar i bio poražen je u blizini grada, što ga je koštalo života 900 njegovih ljudi, dok je 600 bilo zarobljeno, a kasnije će biti pogubljeno. Ipak, uspeo je da stigne do grada. Arapi su tada opseli grad.

Srećom za Hormuzana, Šuštar je bio dobro utvrđen zahvaljujući rekama i kanalima koji su ga okruživali na gotovo svim stranama. Postoji nekoliko verzija kako je grad zauzet; prema El Tabariju, tokom opsade iranski branilac po imenu Sina (ili Sinah) otišao je kod El Numana i molio da mu se poštedi život zauzvrat, jer mu je pokazao put u grad. El Numan se složio, a Sina mu je rekao: "napadni kroz ispust vode, i tada ćeš osvojiti grad."

El Numan je to učinio kako mu je rekao i sa malim delom svoje vojske uputio se u Šuštar. Hormuzan se zatim povukao do citadele i nastavio svoj otpor. Preživeli muškarci iz snaga Hormuzana koji su bili pod njegovom komandom, zajedno sa njim, ubili su članove svojih porodica i bacili svoje imanje u reku, kako ne bi pali u arapske ruke. Na kraju je Hormuzan ipak bio primoran da se preda.

Prema drugoj verziji koja je napisana u Huzestanskoj hronici, sličnoj verziji El Tabarija, izbeglica iz Katara, je zajedno sa drugom osobom, tražio od Arapa neku pljačku u zamenu za ulazak u grad. Arapi su se složili i nakon nekog vremena uspeli su da uđu u grad. Prema El Baladuriju, tokom opsade Arapi su bili ojačani grupom iranskih elitnih ratnika pod Sija el Usvarijem, poznatim kao Asavira. Razlog njihovog poraza bio je u očuvanju njihovog statusa i bogatstva. Međutim, prema Huzestanskoj hronici, Asavira je prvo prebegao Arapima nakon što su ušli u Šuštar. Za brata Hormuzana, Pahrijara, kaže se da je bio deo Asavira. Prema Pouršariatiju, priča o tome da je Asavira pomagao Arapima u njihovom osvajanju Huzestana, možda je bila lažna. Ipak, poznato je da su Hormuzana nakon predaje Arapi odveli i doveli u njihov glavni grad Medinu.

Zarobljeništvo i smrt

O onome što se kasnije desilo Džordž Ravilson je ukratko rekao sledeće:

„ Hormuzan je, kad se našao na prijemu, u želji da utoli žeđ zatražio čašu vode, koja mu je data; a onda se sumnjičavo osvrnuo oko sebe, kao da očekuje da će biti izboden dok je pio. "Ne bojte se ničega", reče Omar; "vaš život je bezbedan dok niste popili vodu." Vešti Persijanci je bacio čašu na zemlju, a Omar je osetio da je nadmašen, ali da mora da održi reč. ”

Nasuprot tome, arapska tradicija drži da je od Hormuzana, kada je prvi put doveden kao zarobljenik pred rašidunskog kalifa Omara, zatraženo da se preobrati. On je to odbio i tako je Omar pozvao svog dželata da ga ubije dok je predstavljao poslednje persijsko vođstvo. U tom trenutku je Hormuzan zatražio malo vode tvrdeći da bi bilo surovo ubiti ga dok je žedan. Omar je doneo vodu i kada je Hormuzan dobio obećanje za bezbednost dok ne završi sa pićem, bacio je šolju na zemlju. Zatim je pitao halifa da li će održati reč, a Omar se složio i poštedio mu život. Odmah nakon toga Hormuzan je prešao na islam objašnjavajući da to nije želeo, već da se preobratio zbog straha od smrti.

Dok je bio u Medini, savetovao je rašidunskog kalifa Omara da sprovede važne fiskalne i institucionalne promene. Međutim, 644. godine Hormuzana je ubio Omarov sin Ubaid Alah, nakon umešanosti u zaveru u kojoj je ubijen Omar. Novi rašidunski kalif je umesto da kazni Ubaid Alaha zbog njegovog postupka odlučio da ga pomiluje. To nisu dobro prihvatili neki od Hormuzanovih arapskih pristalica, poput Muhamedovog rođaka Alije, koji je žestoko protestovao protiv Utmana, pa je čak i kasnije pokušao da preduzme akciju protiv Ubaid Alaha, koji je uspeo da pobegne protivniku rašidunske vladavine, Muaviji I.

Izvori

• Shahbazi, A. Shapur. (2004). „HORMOZĀN”. Encyclopaedia Iranica, Vol. I, Fasc. 5. str. 460—461. 
• Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3. 
• Zarrinkub, Abd al-Husain (1975). „The Arab conquest of Iran and its aftermath”. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. str. 1—57. ISBN 978-0-521-20093-6. 
• Morony, Michael G. (2005) [1984]. Iraq After The Muslim Conquest. Gorgias Press LLC. ISBN 978-1-59333-315-7. 
• Jalalipour, Saeid (2014). The Arab Conquest of Persia: The Khūzistān Province before and after the Muslims Triumph (PDF). Sasanika. 
• Rawlinson, George (2004). The Seven Great Monarchies of the Ancient Eastern World, Vol 7. (of 7): The Sassanian the History, Geography and Antiquities of Chaldaea, Assyria, Babylon, Media, Persia, Parthia and Sassanian or New Persian Empire. Library of Alexandria. ISBN 978-1-4655-0672-6. 
• Madelung, Wilferd (1998). The Succession to Muhammad: A Study of the Early Caliphate. London and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-64696-3. 
• Muir, Sir William (2004). The Caliphate: Its Rise, Decline, and Fall from Original Sources. London and New York: Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4179-4889-5. 
• Zakeri, Mohsen (1995). Sasanid Soldiers in Early Muslim Society: The Origins of 'Ayyārān and Futuwwa. Otto Harrassowitz Verlag. str. 1—391. ISBN 9783447036528.