Tankoslojna hromatografija
Tankoslojna hromatografija predstavlja podvrstu tečne planarne hromatografije kod koje je stacionarna faza naneta na ravnu površinu.[1] Kao hromatografski sorbenti se obično upotrebljavaju čvrsti, porozni materijali relativno velike specifične površine. Kretanje supstanci u uslovima tankoslojne hromatografije uslovljeno je dvema silama međusobno suprotnog delovanja: elucionom moći mobilne faze i sposobnošću sorbenta da zadrži odvajane supstance na svojim površinskim aktivnim centrima.
Kod hromatografija na tankom sloju se uglavnom koriste čvrste stacionarne faze, pa se prema tome mehanizam odvajanja zasniva uglavnom na adsorpciji. Sposobnost sorbenta da stupi u interakcije sa ispitivanim supstancama zavisi od više faktora, od kojih su najvažniji specifična površina sorbenta, gustina slobodnih aktivnih centara po jedinici površine sorbenta i energija intermolekulskih interakcija između razdvajanih supstanci i aktivnih centara na površini sorbenta.
Sorbenti[uredi | uredi izvor]
Specifična površina sorbenta zavisi od njegove hemijske strukture i tehnologije proizvodnje. Broj efektivnih aktivnih centara na površini sorbenta takođe zavisi od njegove strukture, a u slučaju polarnih neorganskih sorbenata i od stepena pokrivenosti aktivnih centara molekulima vode. Energija međumolekulskih interakcija razdvajanih supstanci i aktivnih centara stacionarne faze zavisi od hemijske prirode kako sorbenta, tako i odvajane supstance (sorbenda).
Najčešće primenjivani sorbenti u tankoslojnoj hromatografiji su silika-gel, aluminijum-oksid, celuloza, amino-propil-modifikovani silika-gel i slično. Podela sorbenata prema klasama koji se primenjuju su navedeni u tabeli.
| Klasa sorbenta | Tipični predstavnici |
|---|---|
| polarni neorganski sorbenti | silika-gel, aluminijum-oksid |
| polarni organski sorbenti | celuloza, poliamidi |
| polarni modifikovani silika-gelovi | amino-propil-, cijano-propil- modifikovani silika gel |
| nepolarni modifikovani silika-gelovi | dimetil-, oktil-, oktadecil- modifikovani silika-gelovi |
Princip rada[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Lewis, Harry W. & Moody, Christopher J. (13. 6. 1989). Experimental Organic Chemistry: Principles and Practice (Illustrated izd.). WileyBlackwell. str. 159–173. ISBN 978-0-632-02017-1.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Lewis, Harry W. & Moody, Christopher J. (13. 6. 1989). Experimental Organic Chemistry: Principles and Practice (Illustrated izd.). WileyBlackwell. str. 159–173. ISBN 978-0-632-02017-1.
- F. Geiss : Fundamentals of thin layer chromatography planar chromatography, Heidelberg, Hüthig. 1987. ISBN 978-3-7785-0854-1.
- Jork, H., Funk, W., Fischer, W., Wimmer, H. : Thin-Layer Chromatography: Reagents and Detection Methods, Volume 1a, VCH, Weinheim. 1990. ISBN 978-3-527-27883-1.
- Jork, H., Funk, W., Fischer, W., Wimmer, H. (1994): Thin-Layer Chromatography: Reagents and Detection Methods, Volume 1b, VCH, Weinheim
- Justus G. Kirchner (1978): Thin-layer chromatography, 2nd edition, Wiley
- Joseph Sherma, Bernard Fried : Handbook of Thin-Layer Chromatography (= Chromatographic Science. Bd. 55). Marcel Dekker, New York NY. 1991. ISBN 978-0-8247-8335-8.
- Elke Hahn-Deinstorp: Applied Thin-Layer Chromatography. Best Practice and Avoidance of Mistakes. Wiley-VCH, Weinheim u. a. 2000. ISBN 978-3-527-29839-6.
