Целулоза
| Целулоза[1] | |
|---|---|
 |
|
 |
|
|
Идентификација
|
|
| ЕЦ-број | 232-674-9 |
| MeSH | |
|
Својства
|
|
| Молекулска формула | (C6H10O5)n |
| Агрегатно стање | бели прах |
| Густина | 1.5 g/cm3 |
| Тачка топљења |
разлаже се |
| Растворљивост у води | није растворан |
|
Опасност
|
|
| EU-индекс | није листиран |
|
Сродна једињења
|
|
| Сродна једињења | Скроб |
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала |
|
Целулоза је природни макромолекул који настаје фотосинтезом.[2] Састоји се од анхидрида глукозе емпиријске формуле (C6H10O5)n . Целулоза припада групи полисахарида који представљају до 80 % суве материје биљног света, а међу којима је целулоза најзначајнија.
Потпуном хидролизом целулозе добија се D – глукоза
(C6H10O5)n +nH2O → nC6H12O6
Основу целулозе чине у ствари, два анхидрида D – глукозе, који су везани глукозидном везом и чине молекул целобиозе. Испитивањем се дошло до закључка да је целулоза полисахарид изграђен од великог броја молекула D – глукозе, повезаних глукозидном везом.
Физичке особине[уреди]
Целулоза у додиру са водом бубри, утолико више уколико је више аморфних подручја у влакну. Од количине упијене воде зависе механичке особине целулозе, тј. веће бубрење смањује механичку отпорност. Органски растварачи изазивају слабије бубрење од воде.[3]
Поларни растварачи (хлороформ) показују већу моћ продирања у влакна целулозе, од неполарних растварача (угљендисулфид). Способност упијања влакна појачана је после третирања са 20% натријум хидроксида.
Извори[уреди]
- ↑ Nishiyama, Yoshiharu; Langan, Paul; Chanzy, Henri (2002). „Crystal Structure and Hydrogen-Bonding System in Cellulose Iβ from Synchrotron X-ray and Neutron Fiber Diffraction”. J. Am. Chem. Soc. 124 (31): 9074—82. doi:10.1021/ja0257319. PMID 12149011. .
- ↑ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ↑ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
Литература[уреди]
Спољашње везе[уреди]
 |
Целулоза на Викимедијиној остави. |
- Structure and morphology of cellulose by Serge Pérez and William Mackie, CERMAV-CNRS
- Cellulose, by Martin Chaplin, London South Bank University
- Clear description of a cellulose assay method at the Cotton Fiber Biosciences unit of the USDA.
