Целулоза
| |
| |
| Идентификација | |
|---|---|
| ECHA InfoCard | 100.029.692 |
| Е-бројеви | E460 (згушњивачи, ...) |
| MeSH | Cellulose |
| Својства | |
| (C6H10O5)n | |
| Агрегатно стање | бели прах |
| Густина | 1.5 g/cm3 |
| Тачка топљења | разлаже се |
| није растворан | |
| Сродна једињења | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Целулоза је природни макромолекул који настаје фотосинтезом.[2] Састоји се од анхидрида глукозе емпиријске формуле (C6H10O5)n . Целулоза припада групи полисахарида који представљају до 80 % суве материје биљног света, а међу којима је целулоза најзначајнија.
Потпуном хидролизом целулозе добија се D – глукоза
(C6H10O5)n +nH2O → nC6H12O6
Основу целулозе чине у ствари, два анхидрида D – глукозе, који су везани глукозидном везом и чине молекул целобиозе. Испитивањем се дошло до закључка да је целулоза полисахарид изграђен од великог броја молекула D – глукозе, повезаних глукозидном везом.
Физичке особине[уреди | уреди извор]
Целулоза у додиру са водом бубри, утолико више уколико је више аморфних подручја у влакну. Од количине упијене воде зависе механичке особине целулозе, тј. веће бубрење смањује механичку отпорност. Органски растварачи изазивају слабије бубрење од воде.[3]
Поларни растварачи (хлороформ) показују већу моћ продирања у влакна целулозе, од неполарних растварача (угљендисулфид). Способност упијања влакна појачана је после третирања са 20% натријум хидроксида.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Nishiyama, Yoshiharu; Langan, Paul; Chanzy, Henri (2002). „Crystal Structure and Hydrogen-Bonding System in Cellulose Iβ from Synchrotron X-ray and Neutron Fiber Diffraction”. J. Am. Chem. Soc. 124 (31): 9074—82. PMID 12149011. doi:10.1021/ja0257319. Пронађени су сувишни параметри:
|author2=и|last2=(помоћ); Пронађени су сувишни параметри:|author3=и|last3=(помоћ). - ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Целулоза на Викимедијиној остави. |
- Structure and morphology of cellulose by Serge Pérez and William Mackie, CERMAV-CNRS
- Cellulose, by Martin Chaplin, London South Bank University
- Clear description of a cellulose assay method at the Cotton Fiber Biosciences unit of the USDA.