Hrono ishrana
Hrono ishrana je način izbalansirane dijete sa planom obroka koji pomaže da se ostane vitak ukoliko se prati par jednostavnih pravila.
U hroni programu potrebna su tri glavna obroka dnevno a raspon između njih je minimum četiri sata. Maksimalan raspon je šest sati. Između obroka možete konzumirati čajeve, vodu pa čak i kiselu vodu. Metabolizam ćete regulisati uz pomoć sporo delujućih šećera, odnosno složenih ugljenih hidrata.
Doručak[uredi | uredi izvor]
Ovaj obrok treba da se sastoji od masti (pre svega životinjskog porekla), sporogorućih ugljenih[1] hidrata i proteina. Pa je tako ujutru dozvoljeno jesti hleb (pre svega integralni) sa: puterom, jajima, mlečnim proizvodima, suhomesnatim, domaćim paštetama… Najveća razlika u odnosu na originalnu ishranu je u mlečnim proizvodima. Dok je kod autora ishrane (A. Delabo)[2] mastan sir alfa i omega, ovde kod nas je preporuka da se u restrikciji taj sir izbegava, a može da se jede: mlad sir, kiselo mleko, ređe feta, pavlaka, kajmak i sveža mocarela. I da te proizvode treba ograničiti na tri puta nedeljno i ne mešati ih sa jajima osim ponekad, jednom u 10 do 15 dana.
Pšenicu i kukuruz treba izbegavati. Povrće može da se doda uz doručak ali u manjoj količini.
Ručak[uredi | uredi izvor]
Za ručak se, kao i u originalnoj ishrani, pre svega jede meso uz dodatak neskrobnog povrća, presnog ili termički obrađenog. I preporuka je da termički obrađeno povrće bude jedna trećina mesa. Za sirovo povrće nema preciznog ograničenja, pa smo ga svi jeli više nego termički obrađenog. Umesto mesa može da se jede riba, i to bolje ona masnija.
Večera[uredi | uredi izvor]
Lagan protein, koji se lako i brzo vari (riba, belo meso, belance) sa neskrobnim povrćem, zeleno – bele boje. Zašto baš ovo povrće nikad nije precizno objašnjeno i moguće je da je to pravilo nastalo usled lošeg prevoda jer se u francuskom jeziku koristi izraz “zeleno povrće” kada se misli na ono bez skroba, i taj izraz nema nikakve veze sa bojom povrća. Ali, kako god bilo, pravilo je takvo i nije toliko loše jer tera čoveka na raznovrsnost. U suprotnom bi svi jeli paradajz, krastavac i papriku u svim obrocima.
Za doručak i ručak je dozvoljena upotreba semena, i povremeno orašastih plodova, ali pre svega badema i lešnika.
Zabranjeno[uredi | uredi izvor]
Sirće, turšija, bilo šta slatko, kupovne stvari u kojima ima dodatog šećera, kvasac, belo brašno, suncokretovo i palmino ulje, miksevi začina obogaćeni aditivima, trans – masti (čitaj: margarin i slično), stari i masni sirevi, pavlaka za kuvanje, soja, krompir, pirinač, pasulj, bob, sočivo, kukuruz….. Većina stvari, osim baš krševa, može da se jede nakon restrikcije.
Namirnice koje kuvanjem drastično menjaju glikemijski indeks, kao što su šargarepa ili cvekla, u restrikciji treba jesti presne, posle mogu i termički obrađene ali bez preterivanja.
I baš zbog toga što je toliko namirnica, posebno onih kaloričnih, izbačeno, ova dijeta je jako efikasna, a opet se dobro jede. Pre svega zato što količine nisu ograničene. A nisu ograničene zato što nema mnogo stvari koje goje i sva teška kategorija je ostavljena za doručak. A ono što pojedemo ujutru ćemo i potrošiti tokom dana. Ali to ne znači da se treba prežderavati.
U toku nedelje mogu da se popiju do 4 čaše crnog vina, druga alkoholna pića nisu dozvoljena za vreme trajanja ove dijete. Restrikcija bi trebalo da traje barem mesec dana. Dužina trajanja nije ograničena, možete da budete u njoj dokle god vam prija. Ali ni sa čim ne treba preterivati. Posebno zato što može da se mršavi i van restrikcije ukoliko se pametno biraju namirnice i vodi računa o osnovnim pravilima. A daleko je raznovrsnije.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Složeni ugljeni hidrati”. Fett-Frei (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-02-06.
- ^ „Otac hrono ishrane - dr Alan Delabo uživo |”. Hrono Kuhinja (na jeziku: engleski). 2016-06-22. Pristupljeno 2019-02-06.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hrono ishrana za početnika, Dr Ana Gifing, Finesa