Хлеб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Loaves of bread in a basket
Различите врсте хлеба
Хлеб.

Хлеб (остали називи: крух, крув, леб, лебац) је врста хране која се најчешће прави печењем теста чији су основни састојци брашно и вода. Најчешће се додаје и со, квасац, шећер и јестиво уље, а понекад и зачини (на пример сусам). Хлеб је већ дуго времена основна намирница у исхрани у многим културама.[1] Током читаве историје био је популаран широм света и једна је од најстаријих вештачких храна. Хлеб је био значајан од самог зачетка пољопривреде.[2]

Пропорције типова брашна и других састојака широко варирају, као и начини припреме. Резултат тога је да се типови, облици, величине и текстуре хлеба разликују на разним локацијама. Хлеб може да буде ускисао процесима који се ослањају на природне микрове за кисело тесто, хемикалије, индустријски произведени квасац, или аерацијом високог притиска. Неки типови хлеба се кувају пре ускишњавања, делом због традиционалних или религиозних разлога. Хлеб може да садржи нежитаричне састојке, као што су воће, ораци и масноће. Комерцијални хлеб обично садржи адитиве ради побољшања укуса, текстуре, рока трајања, и лакоће производње.

Хлеб се служи у различитим облицима са било којим оброком током дана. Он се једе као ужина, и користи се као састојак других кулинарских рецепарата, као што су сендвичи, и у прженом облику прективен мрвама да би се спречило пријањање. Он је главна компонента хлебног пудинга, као и фила намењеног пуњењу шупљина и задржавању сока који би иначе могао да исцури.

Хлеб има друштвени и емоционални значај који превазилази њенову употребу као храна. Он игра есенцијалну улогу у религиозним ритуалима и секуларној култури. Његова проминентност у свакодневном животу се огледа у језику, где се јавља у пословицама, колоквијалним изразима („Украо ми је хлеб из уста“), у молитвама („Дај нам данас наш дневни хлеб“) и у етимологији речи, као што је „компањон“ (од латинског com „са“ + panis „хлеб“).

Историја[уреди]

Овас, јечам, и производи направљени од њих.

Врло је могуће да је човек, пре него што је почео да припрема хлеб, јео свеже житарице. Претпоставља се да је касније, у неком тренутку, почео да их умаче у воду, а тек после тога и да их меље и пече. Хлеб је једна од најстаријих припреманих храна. Евиденција од пре 30.000 година у Европи указује на остатке скроба на камену кориштеном за гњечење биљки.[1] Могуће је да су током тог периода, скробни екстракти из биљног корења, као што су рогоз и папрат, бивали намазани на раван каме, и стављани над ватру и на тај начин испечени у примитивну форму тортиље. Око 10.000 п. н. е, са почетком неолитског доба и ширењем пољопривреде, зрна су постала основа за прављење хлеба. Споре квасца су свеприсутне, укључујући површину зрна житарица, тако да свако тесто које се остави да одстоји природно ускисне.[2] У почетку се хлеб правио без квасца, али већ у старом веку, код Египћана, користи се квасац, као и различите врсте брашна (меко и тврдо).

Више извора за ускишњавање је било доступно у раном периоду употребе хлеба. Квасац из ваздуха се могао користити тако што би се непечено тесто оставило на отвореном неко време пре печењеа. Плиније Старији је известио да су Гали и Ибери користили пену скинуту са пива звану маја за произвођење „лакшег типа хлеба него други људи”. Делови античког света који су пили вино уместо пива користили су пасту која се састојала од сока од грожђа и брашна којима је дозвољено да почну ферментацију, или од пшеничних мекиња натопљених вином, као извор квасца. Најчешћи извор квасца је комад теста који би се задржао од претходног дана, и који би се користио за подстицање формирања киселог теста, како је Плиније забележио.[3][4]

По Библији, након изласка Јевреја из Египта, Господ је Јеврејима 40 година, колико је пут кроз пустињу до Обећане земље трајао, свако јутро бацао с неба ситне комадиће хлеба - мана, којима су се Јевреји хранили. Мана својим обликом подсећа на нафору коју данас добијамо у цркви на крају литургије. Приликом изгона Јевреја из Египта, жене нису имале времена а ни квасца па је хлеб прављен само од брашна и воде. Није било могућности да се пече па је развијан танко као палачинка и пекао се на јаком сунцу на сапима коња и камила које су биле у каравану. Тај специјални „хлеб“ се зове „Мацес“ и једу га Јевреји током великог празника „Пасха“ (Јевреји и српски Јевреји кажу „Песах“). Овај догађај је описан и у Библији, Стари завет, друга књига Мојсијева.

Већ од 168. године пре нове ере, у Риму постоје велике државне пекаре. Од деветог века, у већим европским градовима појављују се пекарски еснафи; квалитет, тежина и цена хлеба су прописани градским статутима, а пекари који не поштују ову одлуку најстроже се кажњавају.

Квалитет хлеба се значајно побољшава почетком новог века у северној Италији, у 17. веку у Паризу, а у Бечу се почиње производити луксузно пециво у 18. веку. Од 19. века, производња хлеба се све више механизује.

Године 1961. је развијен Чоливудов хлебни процес, који користи интензивну механичку обраду теста ради драматичног редуковања ферментационог периода и стога времена неопходног за производњу векне хлеба. Ова процес, чије високоенергетско мешење омогућава употребу житарица са нижим протеинским садржајем, је у данашње време у широкој употреби широм света у великим фабрикама. Последица тога је да се хлеб може произвести веома брзо и уз ниске производне трошкове за произвођача и купца. Међутим, било је извесне дозе критицизма у погледу нутриционе вредности производа.[5]

Врсте хлеба и пецива[уреди]

Хлеб
Смеђи хлеб (лево) и хлеб од целог зрна

Хлеб је основна храна у Средњем истоку, Северној Африци, Европи, и у културама проистеклим из европских култура као што су оне у Америкама, Аустралији, и Јужној Африци, за разлику од Источне Азије где је пиринач основна храна. Хлеб се обично прави од пшеничног брашна. Тесто се култивира са квасцом, дозвољава му се да нарасте, и коначно се пече у пећници. Додатак квасца хлебу је разлог постојања шушљина.[6] Због својих високих нивоа глутена (што даје тесту сунђерасту текстуру и еластичност), обична или хлебна пшеница је најчешћи тип житарице која се користи у припреми хлеба. Пшеница је међу највећим појединачним доприносиоцима залиха хране у свету.[7]

Хлеб се исто тако прави од брашна других врста пшенице (укључујући крупник, емер, ајнкорн и камут).[8] Осим пшенице се користи и них других житарица укључујући раж, јечам, кукуруз, овас, сирак, просо и пиринач, али, са изузетком ражи, оне се обично користе у комбинацији са пшеничним брашном пошто оне имају мање глутена.[9]

Безглутенски хлеб је креиран[10] за особе које имају поремећаје везане за глутен као што су целијачна болест и нецелијачна глутенска сензитивност, којима погодује безглутенска исхрана. Безглутенски хлеб се прави од млевеног брашна од низа материјала као што су бадем, пиринач, сирак, кукуруз, или махунарке као што је пасуљ, али пошто тим брашнима недостаје глутен она не могу да задрже облик при ускишњавању и стога се тесто сажима у густу масу са малим садржајем ваздушних мехура. Адитиви као што су ксантанска гума, гуарска гума, хидроксипропил метилцелулоза (ХПМЦ), кукурузни скроб, или јаја се користе да се компензује за недостатак глутена.[11][12][13]

Неке од широко заступљених врста хлеба и пецива су:

Особине[уреди]

Физичко-хемијска композиција[уреди]

У пшеници, фенолна једињења се углавном налазе у плеви у нерастворном облику везана за ферулинску киселину, где доприносе пшеничној отпорности на гљивичне болести.[14]

Ражани хлеб садржи фенолне киселине и дeхидрокси димере ферулинске киселине.[15]

Три природна фенолна глукозида, секоизоларицирезинол диглукозид, Гликозид p-кумаринске киселине и глукозид ферулинске киселине, су присутни у комерцијалним врстама хлеба које садрже лан.[16]

Глутенин и глиадин су функционални протеини присутни у пшеничном хлебу који доприносе структури хлеба. Глутенин формира унакрсно повезане глутенске мреже унутар хлеба путем међуланчаних дисулфидних веза.[17] Глиадин се слабо везује за глутенску мрежу успостављену путем глутенина преко међуланчаних дисулфидних мостова.[17] Структурно, хлеб се може дефинисати као еластично-пластична пена (слична стиропору). Глутенински протеин доприноси еластичној природи хлеба, пошто има способност поновног остваривања његовог иницијалног облика након деформације. Глиадински протеин доприноси његовог пластичној природи, пошто он демонстрира нереверзибилне структурне промене након одређене количине примењене силе. Пошто су ваздушни отвори унутар ове глутенске мреже резултат продукције угљен диоксида током ускишњавања, хлеб се може дефинисати као пена, или гас-у-чврстом раствору.[18]

Кулинарске употребе[уреди]

Хлеб се може сервирати на мноштву температура; након печења, он накнадно може да буде тостиран. Он се најчешће једе рукама, било сам или као подлога другој храни. Хлеб се може умакати у течности као што је сос, маслиново уље, или супа;[19] он може да буде преливен са разним слатким и укусним премазима, или се користи за прављење сендвича који садрже месо, сиреве, поврће, и зачине.[20]

Хлеб се користи као састојак у другим кулинарским препаратима, као што је употреба хлебних мрвица како би се добила хрскава кора или згуснули умаци, слатки или ароматични хлебни пудинзи, или као везујући агенс у кобасицама и другим месним производима.[21]

Нутрициони значај[уреди]

Нутриционо, хлеб је познат као богат извор у житаричној категорији нутриената. Хлеб се сматра добрим извором угљених хидрата, а кад је израђен од целог зрна и храњивих материја као што су магнезијум, гвожђе, селен, витамини Б и дијететска влакна.[22]

Кора[уреди]

Хлебна кора се формира од површине теста током процеса печења. Она је стврднута и смеђе боје услед Мајлардове реакције[23][24] између шећера и аминокиселина при интензивној температури на површини хлеба. Кора већине типова хлеба је тврда, и има комплекснији и интензивнији укус од остатка векне. По неким становиштима кора је здравија од остатка хлеба. Неке од студија су показале да је то тачно пошто је кора богатија у дијетарним влакнима и антиоксидансима као што је пронил-лизин,[25][26] који се истражује због његових потенцијалних инхибиторних својстава у развоју рака дебелог црева.[27][28]

Припрема[уреди]

Кораци у прављењу хлеба, овде за бесквасну чилеанску тортиљу

Тесто се обично пече. У неким кухињама хлеб се пари (e.g., мантоу), пржи (e.g., пури), или пече на тигању без уља (e.g., тортиље). Тесто може да буде ускисло или неускисло (e.g. маца). Со, масноћа и агенси за ускишњавање као што су квасац и пекарска сода су уобичајени састојци, мада хлеб може да садржи низ других састојака, као што су млеко, јаја, шећер, зачини, воће као што је sуво грожђе, поврће као што је лук, орашасте плодове као што је орах или семе као што је маково семе.[29]

Печење хлеба у Источном Тимору

Формулација[уреди]

Професионални рецепти за хлеб користе пекарску процентну нотацију. Количина брашна се означава са 100%, и други састојци се изражавају као тежински проценти те количине. Тежинске мере су прецизније и конзистентније од запреминских, посебно за суве састојке. Пропорција воде и брашна је најважнија мера у хлебном рецепту, пошто она највише утиче на текстуру и мрвљење. Брашна од тврде пшенице апсорбују око 62% воде, док брашна од мекше пшенице апсорбују око 56%.[30] Уобичајени стони хлеб направљен од тог теста има фину текстуру, лаког хлеба. Већина занатских хлебних формулација садржи од 60 до 75% воде. У квашчаном хлебу, већи садржај воде доводи до веће заступљености CO2 мехура и грубље хлебне коре. Једна фунта (450 g) брашна даје стандардну векну хлеба или две француске векне.

Калцијум пропаноат се често додаје у комерцијалним пекарама ради успоравања раста квасца.[31]

Брашно[уреди]

Брашно је направљено од житарица које су самлевене до прашкасте конзистенција. Брашно пружа примарну структуру, скроб и протеин финалном печеном хлебу. Протеински садржај брашна је најбољи индикатор квалитета хлебног теста и финалног хлеба. Мада се хлеб може правити од пшеничног брашна за опште сврхе, препоручује се специјализовано хлебно брашно које садржи више протеина (12–14%) ради остваривања бољег квалитета хлеба. Ако се користи брашно са мањим садржајем протеина (9–11%) за прављење хлеба, краће време мешења је потребно за развијање довољне глутенске јачине. Предуго мешење доводи до оксидације теста, чиме се формира завршни производи са бељим мрвама, уместо боје крема коју преферира већина пекара.[32]

Пшенично брашно, поред скроба, садржи три у води растворне протеинске групе (албумин, глобулин, и протеозе) и две у води нерастворне протеинске групе (глутенин и глиадин). Кад се брашно помеша са водом, у води растворни протеини се растворе, остављајући глутенин и глиадин да формирају структуру резултирајућег хлеба. Кад се релатино суво тесто меси, или се влажном тесту дозволи дуго времена за подизање, глутенин формира ланце дугих, танких, ланцима сличних молекула, док краћи глиадин формира мостове између глутенинских ланаца. Резултирајућа мрежа ланаца произвдена од ова два протеина се назива глутен. Развој глутена се побољшава ако се тесту дозволи да се аутолизира.[33]

Течности[уреди]

Вода, или нека друга течност, се користи за формирање пасте или теста из брашна. Тежина неопходне течности варира у зависности од рецепта, али је однос од 3 дела течности на 5 делова врашна уобичајен за квашчани хлеб.[34] Рецепти који користе пару као примарни метод за ускишњавање могу да имају садржај течности од преко 1 дела течности на 1 део брашна. Уместо воде, рецепти могу да користе течности као што су млеко или други млечни производи (укључујући необрано млеко или јогурт), воћни сок, или јаја. Оне доприносе са додатним заслађивачима, масноћама, или компонентама ускишњавања, као и водом.[35]

Масноће[уреди]

Масти, као што је бутер, биљна уља, лој, или оне које су садржане у јајима, утичу на развој глутена у хлебу тако што превлаче и подмазују појединачне протеинске ланце. Они исто тако помажу у одржавању структуре. Ако се сувише масти унесе у тесто, ефекат подмазивања узрокује раздвајање протеинске структуре. Садржај масти од око 3% тежински је концентрација која производи најбоље резултате при ускишњавају.[36] Поред њиховог утицаја на ускишњавање, масноће исто тако омекшавају хлеб и очувавају његову свежину.

Побољшивачи хлеба[уреди]

Побољшивачи хлеба и средства за кондиционирање теста се често користе у производњи комерцијалног хлеба да би се редуковало време потребно за нарастање, да би се побољшала текстура и запремина. Кориштене супстанце могу да буду оксидациони агенси којима се ојачава тесто или редукујући агенси ради развоја глутена и редуковања времена мешења, емулгатори ради јачања теста или пружања других својстава као што су олакшавање резања у комаде, или ензими ради повећања продукције гаса.[37]

Со се обично додаје да би се побољшао укус и ограничила активност квасца. Она исто тако утиче на мрвљење и свеукупну текстуру тако што стабилизује и ојачава[38] глутен. Неки пекари не додају со одмах у тесто, било да је од целозрнастог или рафинираног брашна, већ је додају након 20-минутног одмарања теста чиме се поспешује аутолиза теста.[39]

Догађања, изреке, идиоми везани за хлеб[уреди]

Хлеб и пециво
  • У Библији се каже „Ко тебе каменом, ти њега хлебом“
  • У старом Риму услов за стабилност државе је био сажет у реченици „Хлеба и игара“ (Panem et circenses)
  • Када је Марија Антоанета чула грају побуњеног народа и кад је на питање „Шта узвикују?“ добила одговор „Немају хлеба!“ одговорила је (наводно) „Па што не једу колаче?“
  • Рударски хлеб је са седам кора“
  • „Боље сув хлеб поштењем, него колач непоштењем!"
  • „Хлеб је извориште снаге и живота човечијег."
  • „У хлебу Бог пребива."
  • „Без орача и здрава копача, не би било хлеба ни колача."
  • „Нема хлеба без мотике!"
  • „Ногом у блату, главом у злату."
  • „У ратара црне руке, а бела погача."
  • „Из црне земље, бео хлеб."
  • „Зрно по зрно - погача, камен по камен -палача."
  • „Добар као лебац."
  • „Зарадити парче хлеба“ каже се за самостално зарађен новац.
  • „Трбухом за крухом“, каже се за печалбу.
  • Да хоће „преко хлеба погаче“ каже се за нескромног човека.
  • Кад је неко лењ каже се „Лези лебе да те једем“.
  • „Хлеб насушни“ је израз из молитве Оче наш и означава храну потребну и души и телу.

Благослови и клетве везани за хлеб[уреди]

  • „Где погаче ломили, жито да се роди!"
  • „У млину се надомиљало, и наћвама накувавало, у пећи надопјецало и свој браћи надотјецало!"
  • „Лебац ти се огадио!"

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Prehistoric man ate flatbread 30,000 years ago: study”. Physorg.com. Agence France-Presse. 19. 10. 2010. Приступљено 19. 10. 2010. 
  2. 2,0 2,1 McGee, Harold (2004). On food and cooking. Scribner. стр. 517. ISBN 978-0-684-80001-1. 
  3. Tannahill, Reay (1973). Food in History. Stein and Day. стр. 68—69. ISBN 0-8128-1437-1. 
  4. Pliny the Elder (1938). Natural History. Loeb Classics. стр. 1.255. »Generally however they do not heat it up at all, but only use the dough kept over from the day before; manifestly it is natural for sourness to make the dough ferment,« 
  5. Chorleywood Industrial Bread Making Process. allotment.org.uk
  6. Air Holes or Tunnels Inside. quakeroats.com
  7. Peña, R. J. „Wheat for bread and other foods”. Food and Agriculture Organization. Приступљено 1. 10. 2016. »Wheat, in the form of bread, provides more nutrients to the world population than any other single food source.« 
  8. „Wheat”. Grains & Legumes Nutrition Council. Приступљено 1. 10. 2016. »Aside from bread wheat and durum, other types of wheat include spelt, emmer, einkorn and kamut. These wheat varieties are commonly referred to as ‘ancient’ grains and are increasingly being used in the manufacture of niche wheat-based food products.« 
  9. Cauvain, Stanley (2015). Technology of Breadmaking. Springer. стр. 377. ISBN 978-3-319-14687-4. »In the past, maize (corn), barley, oats, sorghum, millet and rice have all found their way into bread products at some time, usually when wheat and rye have been in short supply.« 
  10. Lamacchia C, Camarca A, Picascia S, Di Luccia A, Gianfrani C (2014). „Cereal-based gluten-free food: how to reconcile nutritional and technological properties of wheat proteins with safety for celiac disease patients”. Nutrients (Review). 6 (2): 575—90. PMC 3942718Слободан приступ. PMID 24481131. doi:10.3390/nu6020575. 
  11. Volta U, Caio G, De Giorgio R, Henriksen C, Skodje G, Lundin KE (јун 2015). „Non-celiac gluten sensitivity: a work-in-progress entity in the spectrum of wheat-related disorders”. Best Pract Res Clin Gastroenterol. 29 (3): 477—91. PMID 26060112. doi:10.1016/j.bpg.2015.04.006. »After the confirmation of NCGS diagnosis, according to the previously mentioned work-up, patients are advized to start with a GFD [49]. (...) NCGS patients can experience more symptoms than CD patients following a short gluten challenge [77]. (NCGS=non-celiac gluten sensitivity; CD=coeliac disease; GFD=gluten-free diet)« 
  12. Mulder CJ, van Wanrooij RL, Bakker SF, Wierdsma N, Bouma G (2013). „Gluten-free diet in gluten-related disorders”. Dig Dis. (Review). 31 (1): 57—62. PMID 23797124. doi:10.1159/000347180. »The only treatment for CD, dermatitis herpetiformis (DH) and gluten ataxia is lifelong adherence to a GFD 
  13. Hischenhuber C, Crevel R, Jarry B, Mäki M, Moneret-Vautrin DA, Romano A, Troncone R, Ward R (1. 3. 2006). „Review article: safe amounts of gluten for patients with wheat allergy or coeliac disease”. Aliment Pharmacol Ther. 23 (5): 559—75. PMID 16480395. doi:10.1111/j.1365-2036.2006.02768.x. »For both wheat allergy and coeliac disease the dietary avoidance of wheat and other gluten-containing cereals is the only effective treatment.« 
  14. Gelinas, Pierre; McKinnon, Carole M. (2006). „Effect of wheat variety, farming site, and bread-baking on total phenolics”. International Journal of Food Science and Technology. 41 (3): 329. doi:10.1111/j.1365-2621.2005.01057.x. 
  15. Boskov Hansen, H; Andreasen, MF; Nielsen, MM; Melchior Larsen, L; Bach Knudsen, K.E.; Meyer, A.S.; Christensen, L.P. & Hansen, Å. (2002). „Changes in dietary fibre, phenolic acids and activity of endogenous enzymes during rye bread-making”. European Food Research and Technology. 214: 33. doi:10.1007/s00217-001-0417-6. 
  16. Strandås, C.; Kamal-Eldin, A.; Andersson, R.; Åman, P. (2008). „Phenolic glucosides in bread containing flaxseed”. Food Chemistry. 110 (4): 997. doi:10.1016/j.foodchem.2008.02.088. 
  17. 17,0 17,1 Wieser, Herbert (1. 4. 2007). „Chemistry of gluten proteins”. Food Microbiology. 3rd International Symposium on Sourdough3rd International Symposium on Sourdough. 24 (2): 115—119. doi:10.1016/j.fm.2006.07.004. 
  18. McGee, Harold (2004). On Food and Cooking: The Science and Lore of the Kitchen. New York: Scribner. стр. 515—580. 
  19. Grotts, Lisa Mirza (21. 6. 2011). „Bread and Butter Etiquette”. Huffington Post. Приступљено 2. 10. 2016. 
  20. „Sandwich Recipes”. Simply Recipes. Приступљено 2. 10. 2016. 
  21. „Our 10 best bread recipes”. The Guardian. 6. 9. 2014. Приступљено 2. 10. 2016. »Our most dutiful mealtime companion becomes the main ingredient in this inventive array of recipes, from a hearty clam chowder to a luxurious take on a pudding favourite...« 
  22. Dietary Guidelines for Americans 2010. U.S. Department of Agriculture, U.S. Department of Health and Human Services
  23. Maillard, L. C. (1912). „Action des acides amines sur les sucres; formation de melanoidines par voie méthodique (Action of Amino Acids on Sugars. Formation of Melanoidins in a Methodical Way)”. Compt. Rend. 154: 66. 
  24. Chichester, C. O., ур. (1986). Advances in Food Research. Advances in Food and Nutrition Research. 30. Boston: Academic Press. стр. 79. ISBN 0-12-016430-2. 
  25. Winkler, Sarah (29. 7. 2009). „Discovery Health "Is eating bread crust really good for you?". Health.howstuffworks.com. Приступљено 26. 10. 2012. 
  26. Hofmann, T.; Lindenmeier, M.; Somoza, V. (2005). „Pronyl-Lysine—A Novel Protein Modification in Bread Crust Melanoidins Showing in Vitro Antioxidative and Phase I/II Enzyme Modulating Activity”. Annals of the New York Academy of Sciences. 1043: 887. Bibcode:2005NYASA1043..887H. doi:10.1196/annals.1333.101. 
  27. Panneerselvam, J.; Aranganathan, S.; Nalin i, N. (2009). „Inhibitory effect of bread crust antioxidant pronyl-lysine on two different categories of colonic premalignant lesions induced by 1,2-dimethylhydrazine”. European Journal of Cancer Prevention. 18 (4): 291—302. PMID 19417676. doi:10.1097/CEJ.0b013e32832945a6. 
  28. Panneerselvam, Jayabal; Aranganathan, Selvaraj; Nalini, Namasivayam (2009). „Inhibitory effect of bread crust antioxidant pronyl-lysine on two different categories of colonic premalignant lesions induced by 1,2-dimethylhydrazine”. European Journal of Cancer Prevention. 18 (4): 291—302. PMID 19417676. doi:10.1097/CEJ.0b013e32832945a6. 
  29. „Bread recipes (45 results found)”. British Broadcasting Corporation. Приступљено 2. 10. 2016. 
  30. Finley, John H.; Phillips, R. O. (1989). Protein quality and the effects of processing. New York: M. Dekker. стр. See Figure 2. ISBN 0-8247-7984-3. 
  31. „Calcium Propionate”. JRank. Приступљено 1. 10. 2016. 
  32. Hamelman, Jeffrey (2004). Bread: a baker's book of techniques and recipes. New York: John Wiley. стр. 7—13. ISBN 0-471-16857-2. »A high gluten white flour will require more mix time than a white flour with a lower gluten content,...« 
  33. Hunter, Gary; Carey, Patrick; Tinton, Terry; Walpole, Steven (2007). Professional Chef: Level 2 Diploma. Cengage Learning EMEA. стр. 10—11. ISBN 1-84480-706-1. 
  34. Hydration ratio for breads. Food.laurieashton.com (5 June 2009). Retrieved 21 March 2013.
  35. „Yeast & Baking Lessongs. Liquids”. Red Star Yeast. Приступљено 2. 10. 2016. 
  36. Young, Linda; Cauvain, Stanley P. (2007). Technology of Breadmaking. Berlin: Springer. стр. 54. ISBN 0-387-38563-0. 
  37. Tenbergen, Klaus (1999). „Dough and Bread Conditioners”. Food and Product Design Magazine. Приступљено 2. 10. 2016. 
  38. Silverton, Nancy (1996) Breads From The La Brea Bakery, Villard, ISBN 0679409076
  39. Reinhart, Peter (2001) The Bread Baker's Apprentice: Mastering the Art of Extraordinary Bread, Ten Speed Press, ISBN 1580082688

Литература[уреди]

  • Kaplan, Steven Laurence: Good Bread is Back: A Contemporary History of French Bread, the Way It Is Made, and the People Who Make It. Durham/ London: Duke University Press. 2006 9780822338335
  • Jacob, Heinrich Eduard: Six Thousand Years of Bread. Its Holy and Unholy History. Garden City / New York: Doubleday, Doran and Comp., New 1997: New York: Lyons & Burford, Publishers (Foreword by Lynn Alley). 1944. ISBN 978-1-55821-575-7.
  • Spiekermann, Uwe: Brown Bread for Victory: German and British Wholemeal Politics in the Inter-War Period, in: Trentmann, Frank and Just, Flemming (ed.): Food and Conflict in Europe in the Age of the Two World Wars. Basingstoke / New York: Palgrave. 2006. ISBN 978-1-4039-8684-9. стр. 143-171.
  • Tannahill, Reay (1973). Food in History. Stein and Day. ISBN 978-0-8128-1437-8. 
  • Cunningham, Marion (1990). The Fannie Farmer cookbook. illustrated by Lauren Jarrett (13th изд.). New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-394-56788-4. 
  • Trager, James (1995). The food chronology: a food lover's compendium of events and anecdotes from prehistory to the present. Henry Holt. ISBN 978-0-8050-3389-2. 
  • Davidson, Alan (1999). The Oxford Companion to Food. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-211579-9. 
  • McGee, Harold (2004). On food and cooking. Scribner. ISBN 978-0-684-80001-1. 
  • D. Samuel (2000). „Brewing and baking”. Ancient Egyptian materials and technology. Eds: P.T. Nicholson & I. Shaw. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 537—576. ISBN 978-0-521-45257-1. 
  • Pyler, E. J. (1988). Baking Science & Technology 3rd Ed. vols. I & II. Sosland Publishing Company. ISBN 978-0-929005-02-7. 

Спољашње везе[уреди]