Хлеб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Loaves of bread in a basket
Различите врсте хлеба
Хлеб.

Хлеб (ијекавски хљеб; остали називи: крух, крув, леб, лебац) је врста хране која се најчешће прави печењем теста чији су основни састојци брашно и вода. Најчешће се додаје и со, квасац, шећер и јестиво уље, а понекад и зачини (на пример сусам). Хлеб је већ дуго времена основна намирница у исхрани у многим културама.[1] Током читаве историје био је популаран широм света и једна је од најстаријих вештачких храна. Хлеб је био значајан од самог зачетка пољопривреде.[2]

Пропорције типова брашна и других састојака широко варирају, као и начини припреме. Резултат тога је да се типови, облици, величине и текстуре хлеба разликују на разним локацијама. Хлеб може да буде ускисао процесима који се ослањају на природне микрове за кисело тесто, хемикалије, индустријски произведени квасац, или аерацијом високог притиска. Неки типови хлеба се кувају пре ускишњавања, делом због традиционалних или религиозних разлога. Хлеб може да садржи нежитаричне састојке, као што су воће, ораци и масноће. Комерцијални хлеб обично садржи адитиве ради побољшања укуса, текстуре, рока трајања, и лакоће производње.

Хлеб се служи у различитим облицима са било којим оброком током дана. Он се једе као ужина, и користи се као састојак других кулинарских рецепарата, као што су сендвичи, и у прженом облику прективен мрвама да би се спречило пријањање. Он је главна компонента хлебног пудинга, као и фила намењеног пуњењу шупљина и задржавању сока који би иначе могао да исцури.

Хлеб има друштвени и емоционални значај који превазилази њенову употребу као храна. Он игра есенцијалну улогу у религиозним ритуалима и секуларној култури. Његова проминентност у свакодневном животу се огледа у језику, где се јавља у пословицама, колоквијалним изразима („Украо ми је хлеб из уста“), у молитвама („Дај нам данас наш дневни хлеб“) и у етимологији речи, као што је „компањон“ (од латинског com „са“ + panis „хлеб“).

Историја[уреди]

Овас, јечам, и производи направљени од њих.

Врло је могуће да је човек, пре него што је почео да припрема хлеб, јео свеже житарице. Претпоставља се да је касније, у неком тренутку, почео да их умаче у воду, а тек после тога и да их меље и пече. У почетку се хлеб правио без квасца, али већ у старом веку, код Египћана, користи се квасац, као и различите врсте брашна (меко и тврдо).

По Библији, након изласка Јевреја из Египта, Господ је Јеврејима 40 година, колико је пут кроз пустињу до Обећане земље трајао, свако јутро бацао с неба ситне комадиће хлеба - мана, којима су се Јевреји хранили. Мана својим обликом подсећа на нафору коју данас добијамо у цркви на крају литургије. Приликом изгона Јевреја из Египта, жене нису имале времена а ни квасца па је хлеб прављен само од брашна и воде. Није било могућности да се пече па је развијан танко као палачинка и пекао се на јаком сунцу на сапима коња и камила које су биле у каравану. Тај специјални „хлеб“ се зове „Мацес“ и једу га Јевреји током великог празника „Пасха“ (Јевреји и српски Јевреји кажу „Песах“). Овај догађај је описан и у Библији, Стари завет, друга књига Мојсијева.

Већ од 168. године пре нове ере, у Риму постоје велике државне пекаре. Од деветог века, у већим европским градовима појављују се пекарски еснафи; квалитет, тежина и цена хлеба су прописани градским статутима, а пекари који не поштују ову одлуку најстроже се кажњавају.

Квалитет хлеба се значајно побољшава почетком новог века у северној Италији, у 17. веку у Паризу, а у Бечу се почиње производити луксузно пециво у 18. веку. Од 19. века, производња хлеба се све више механизује.

Врсте хлеба и пецива[уреди]

Хлеб

Догађања, изреке, идиоми везани за хлеб[уреди]

Хлеб и пециво
  • У Библији се каже „Ко тебе каменом, ти њега хлебом“
  • У старом Риму услов за стабилност државе је био сажет у реченици „Хлеба и игара“ (Panem et circenses)
  • Када је Марија Антоанета чула грају побуњеног народа и кад је на питање „Шта узвикују?“ добила одговор „Немају хлеба!“ одговорила је (наводно) „Па што не једу колаче?“
  • Рударски хлеб је са седам кора“
  • „Боље сув хлеб поштењем, него колач непоштењем!"
  • „Хлеб је извориште снаге и живота човечијег."
  • „У хлебу Бог пребива."
  • „Без орача и здрава копача, не би било хлеба ни колача."
  • „Нема хлеба без мотике!"
  • „Ногом у блату, главом у злату."
  • „У ратара црне руке, а бела погача."
  • „Из црне земље, бео хлеб."
  • „Зрно по зрно - погача, камен по камен -палача."
  • „Добар као лебац."
  • „Зарадити парче хлеба“ каже се за самостално зарађен новац.
  • „Трбухом за крухом“, каже се за печалбу.
  • Да хоће „преко хлеба погаче“ каже се за нескромног човека.
  • Кад је неко лењ каже се „Лези лебе да те једем“.
  • „Хлеб насушни“ је израз из молитве Оче наш и означава храну потребну и души и телу.

Благослови и клетве везани за хлеб[уреди]

  • „Где погаче ломили, жито да се роди!"
  • „У млину се надомиљало, и наћвама накувавало, у пећи надопјецало и свој браћи надотјецало!"
  • „Лебац ти се огадио!"

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Prehistoric man ate flatbread 30,000 years ago: study”. Physorg.com. Agence France-Presse. 19. 10. 2010. Приступљено 19. 10. 2010. 
  2. McGee, Harold (2004). On food and cooking. Scribner. стр. 517. ISBN 978-0-684-80001-1. 

Литература[уреди]

  • Kaplan, Steven Laurence: Good Bread is Back: A Contemporary History of French Bread, the Way It Is Made, and the People Who Make It. Durham/ London: Duke University Press. 2006. ISBN 9780822338335 Невалидан ISBN.
  • Jacob, Heinrich Eduard: Six Thousand Years of Bread. Its Holy and Unholy History. Garden City / New York: Doubleday, Doran and Comp., New 1997: New York: Lyons & Burford, Publishers (Foreword by Lynn Alley). 1944. ISBN 978-1-55821-575-7.
  • Spiekermann, Uwe: Brown Bread for Victory: German and British Wholemeal Politics in the Inter-War Period, in: Trentmann, Frank and Just, Flemming (ed.): Food and Conflict in Europe in the Age of the Two World Wars. Basingstoke / New York: Palgrave. 2006. ISBN 978-1-4039-8684-9. стр. 143-171.
  • Tannahill, Reay (1973). Food in History. Stein and Day. ISBN 978-0-8128-1437-8. 
  • Cunningham, Marion (1990). The Fannie Farmer cookbook. illustrated by Lauren Jarrett (13th изд.). New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-394-56788-4. 
  • Trager, James (1995). The food chronology: a food lover's compendium of events and anecdotes from prehistory to the present. Henry Holt. ISBN 978-0-8050-3389-2. 
  • Davidson, Alan (1999). The Oxford Companion to Food. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-211579-9. 
  • McGee, Harold (2004). On food and cooking. Scribner. ISBN 978-0-684-80001-1. 
  • D. Samuel (2000). „Brewing and baking”. Ancient Egyptian materials and technology. Eds: P.T. Nicholson & I. Shaw. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 537—576. ISBN 978-0-521-45257-1. 
  • Pyler, E. J. (1988). Baking Science & Technology 3rd Ed. vols. I & II. Sosland Publishing Company. ISBN 978-0-929005-02-7. 

Спољашње везе[уреди]