Cajgarnikova efekat
Nazvan po litvansko-sovjetskoj psihološkinji Blumi Cajgarnik, u psihologiji se Cajgarnikova efekat javlja kada se aktivnost koja je prekinuta može lakše prisetiti. On pretpostavlja da ljudi bolje pamte nedovršene ili prekinute zadatke nego završene zadatke. U geštalt psihologiji, Cajgarnikova efekat je korišćen da demonstrira opšte prisustvo geštalt fenomena: ne samo da se pojavljuju kao perceptivni efekti, već su prisutni i u spoznaji.[1]
Cajgarnikova efekat ne treba mešati sa Ovsjankina efektom. Marija Ovsjankina, koleginica od Cajgarnikove, istražila je efekat prekida zadatka na tendenciju da se zadatak nastavi u sledećoj prilici.[2]
Pregled[uredi | uredi izvor]
Ruski psiholog Bluma Cajgarnikova je prvi put proučavala ovaj fenomen nakon što je njen profesor, geštalt psiholog Kurt Levin, primetio da se konobar bolje seća neplaćenih porudžbina. Međutim, nakon izvršenja zadatka – nakon što su svi platili – nije mogao da se seti više detalja. Cajgarnikova je zatim osmislila seriju eksperimenata kako bi otkrila procese koji leže u osnovi ovog fenomena. Njen istraživački izveštaj objavljen je 1927. godine u časopisu Psychologische Forschung.[3]
Prednost sećanja se može objasniti uvidom u Levinovu teoriju polja: zadatak koji je već započet uspostavlja napetost specifičnu za zadatak, što poboljšava kognitivnu dostupnost relevantnih sadržaja. Napetost se oslobađa po završetku zadatka, ali traje ako je prekinuta. Kroz stalnu napetost, sadržaj postaje lakše dostupan i lako se pamti.
Cajgarnikova efekat sugeriše da će studenti koji obustave svoje učenje radi obavljanja nepovezanih aktivnosti (kao što je učenje drugog predmeta ili igranje igrice) bolje pamtiti materijal od učenika koji završe nastavu bez pauze (McKinney 1935; Zeigarnik 1927).[4][3]
Učvršćeno pravilo[uredi | uredi izvor]
Sportski pisac Met Mur je sugerisao da bi efekat mogao da objasni široko rasprostranjenu kritiku Nacionalne košarkaške asocijacije koja dozvoljava slobodna bacanja za igrača koji „šutira svaki put kada im se momak približi“. Sa svakim faulom dolazi do prekida igre. Kada se to više puta radi, oseća se da se stvara kognitivna predrasuda prema ovom potezu. Kritike su zahtevale promenu pravila kojima se kažnjava ova aktivnost, poznato kao Harden pravilo, nazvano po njegovom najistaknutijem korisniku, Džejmsu Hardenu.[5][6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Koffka, Kurt (1935). Principles of Gestalt Psychology (na jeziku: engleski). K. Paul, Trench, Trubner. ISBN 978-0-415-86881-5.
- ^ „Untersuchungen zur Handlungs- und Affektpsychologie | SpringerLink”. web.archive.org. 2022-02-26. doi:10.1007/bf00410261. Arhivirano iz originala 26. 02. 2022. g. Pristupljeno 2022-09-06.
- ^ a b pp. 300-314 in W. D. Ellis (Ed.), A Sourcebook of Gestalt Psychology, London: Kegan Paul, Trench, Trubner & Co.
- ^ „Download Limit Exceeded”. citeseerx.ist.psu.edu. Pristupljeno 2022-09-06.
- ^ „The NBA is finally cracking down on James Harden's foul-drawing antics”. CBSSports.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-06.
- ^ Press, Associated (2017-09-22). „NBA implementing 'Zaza Pachulia,' 'James Harden' rules”. ProBasketballTalk | NBC Sports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-06.