Циганска печурка
| Ciganska pečurka | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Cortinarius caperatus (Pers.) Fr. (1838)
| |
| Sinonimi | |
|
Rozites caperata | |
Ciganska pečurka ili cigančić (Cortinarius caperatus) je pečurka koja raste u mešovitim šumama. Česta je vrsta u Srbiji na brdskim predelima.
Opis[uredi | uredi izvor]
- Šešir je 6-12cm, kožasto-smeđe do žuto-smeđe boje sa sivim prelivima.[1] U mladosti je zvonastog oblika, potom kupasto ispupčen i na kraju raširen sa grbicom. U mladosti je prekriven brašnastim srebrnasto-belim velumom, zrakasto naboranim i bez sjaja. Starenjem rub dobija radijalne pukotine.
- Listići su belkastosivi, glinastosmeđi posle toga boje cimeta, zbijeni, ravno prirasli i zupcem prirasli uz dršku.[1] Oštrice su nažljebljene.
- Drška je svetla, beličasta, prljavo-beličasta, svilenkasta, valjkastog oblika, jaka, puna i ima prsten.[1] Prsten je kožast, često razderan. Iznad prstena je brazdasta, ispod njega sitno uzdužno vlaknasta..
- Meso je beličasto ili žućkasto, meko, prijatnog mirisa i blagog ukusa.. Ova pečurka je cenjena jestiva vrsta, ali se vrlo često ucrvlja.[1]
Stanište i doba rasta[uredi | uredi izvor]
Česta je u mešovitim šumama od jula do kraja oktobra.[1] Raste naročito u četinarskim, ređe listopadnim šumama, u brdskim predelima.
Mere opreza[uredi | uredi izvor]
S obzirom na to da ova gljiva sadrži visoki procenat kadmijuma, a posle nezgode u Černobilju i druge radioaktivne supstance, ne treba je jesti u većim količinama. Zbog zrakasto raspoređenih pukotina na rubu šešira, moguća je zamena sa gljivama roda Inocybe (cepače).
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Flik, M. (2017). Koja je ovo gljiva? Prepoznavanje, sakupljanje, upotreba. Beograd: Edicija doo.
Reference[uredi | uredi izvor]
Vikivrste imaju više informacija o članku Ciganska pečurka.
 | Napomena: Opis gljive u ovom članku nije potpun niti je dovoljan za korektnu i sigurnu identifikaciju gljive. Nepažnjom vrlo lako se jestive gljive mogu pomešati sa otrovnim. Ukoliko se pojedu otrovne umesto jestivih gljiva, može doći do teških oštećenja pojedinih organa, a neretko i do smrti onog koji ih je pojeo. Stoga vam nikako ne preporučujemo da, ako želite da skupljate gljive, koristite samo opis iz ovog članka kako biste ih prepoznali, već da se temeljnije i detaljnije obavestite o izgledu iste kao i načinu za njeno prepoznavanje kod nekog stručnjaka za gljive. |