Crna zvezda
Crna zvezda je gravitacioni objekat sastavljen iz materije. Ona je teoretska alternativa konpectu crne rupe iz opšte teorije relativnosti. Teoretska konstrukcija je kreirana kroz upotrebu poli-klasične teorije gravitacije. Slična struktura bi trebalo da postoji i za Ajnštajn-Maksvel-Dirak sistem jednačina, koji je klasična granica kvantne elektrodinamike, i za Ajnštajn-Jand-Mils-Dirak sistem, koji je klasična granica standardnog modela.
Crna zvezda ne mora imati horizont događaja, i može ali i ne mora biti u tranzitnoj fazi između kolapsirajuće zvezde i gravitacione singularnosti. Crna zvezda se stvara pri sabijanju materije na brzini nešto manjoj od brzine slobodnog pada hipotetičke čestice koja pada ka centru svoje zvezde, jer kvantni procesi stvaraju vakuumsku polarizaciju, koji stvara oblik degenerativnog pritiska, što sprečava vremenski prostor (kao i čestice sadržane u njemu) od zauzimanja istog prostora u isto vreme. Ova energija vakuuma je teoretski neograničena, te kada bi se nadogradila dovoljno brzo, zaustavila bi gravitacioni kolaps od stvaranja singulariteta. Ovo može zahtevati večno opadajuću stopu kolapsa, što dovodi do beskonačnog vremena kolapsiranja ili asimptotičnog pribegavanja radijusa broju ispod nule.
Crna zvezda sa radijusom koji je malo veći od predviđenog horizonta događaja za ekvivalentnu masu crne rupe će se pojaviti kao vrlo tamna tako što će skoro sva proizvedena svetlost biti usisana nazad u zvezdu, te će bilo kakva svetlost koja pokuša da pobegne biti značajno gravitacijski crveno pomaknuta. Pojaviće se skoro isto kao crna rupa. Imaće osobinu Hokingove radijacije, dok virtuelne čestice stvorene u blizini mogu i dalje biti razdvojene, sa jednom česticom koja beži i drugom koja biva zarobljena. U nastavku, ona će stvoriti termalnu Plank radijaciju koja će ličiti na očekivanu Hokingovu radijaciju, ekvivalent crne rupe.
Predviđena unutrašnjost crne zvezde će biti sastavljena od ovog čudnog stanja vremenskog prostora sa svakom dužinom u širini koja se pomera ka unutrašnjosti, te se pojavljuje isto kao crna rupa, ekvivalentne mase i radijusa, sa skinutim prekrivačem. Temperatura crne zvezde se povećava sa sve većom dubinom merenja, prema centru.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Barceló, Carlos; Liberati, Stefano; Sonego, Sebastiano; Visser, Matt (oktobar 2009). „Black Stars, Not Black Holes”. Scientific American.
- Barceló, Carlos; Liberati, Stefano; Sonego, Sebastiano; Visser, Matt (2008). „Fate of gravitational collapse in semiclassical gravity”. Physical Review D. 77 (4): 044032. Bibcode:2008PhRvD..77d4032B. S2CID 20016596. arXiv:0712.1130
. doi:10.1103/PhysRevD.77.044032. - Visser, Matt; Barcelo, Carlos; Liberati, Stefano; Sonego, Sebastiano (2009). „Small, dark, and heavy: But is it a black hole?”. arXiv:0902.0346 .
