Čartvel
Čartvel je bio dom Vinstona Čerčila. Čerčil i njegova žena Klementina su kupili imanje, koje se nalazi u Kentu u Engleskoj, 1922. godine.
Kada je Čerčilovima 1946. postalo jasno da ne mogu priuštiti da upravljaju imanjem, konzorcijum ga je kupio. Dogovoreno je da će Čerčilovi moći da žive tamo sve do njihovih smrti, a nakon toga će imanje biti prebačeno Nacionalnom fondu.[1] Nakon Vinstonove smrti 1965. godine, Klementina je odmah predala Čartvel fondu.[2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Ovaj objekat je izgrađena još u 16. veku, kada se imanje zvalo Vel Strit.[3] Henri VIII je navodno živeo na ovom imanju dok je zavodio Anu Bolen u obližnjem Hiver zamku.[4] Originalna kuća je bila nadograđena i modifikovana tokom 19. veka. Postala je primer "Najgore viktorijaske arhitekture".[3]
Imanje je dobilo naziv zbog bunara koji se nalazio severno od kuće, "Čart bunar" (engl. Chart Well). Chart je staroengleska reč za grubu zemlju.[5] Najviša tačka imanja se nalazi na 198 metara iznad nivoa mora, što pruža odličan pogled na Kent. Pogled je bio jedan od razloga zbog kog su Čerčilovi kupili imanje 1922.[5]
Renoviranja[uredi | uredi izvor]
Čerčil je zaposlio arhitektu Filipa Tildena da modernizuje i proširi kuću. Tilden je radio između 1922. i 1924. godine, pojednostavljajući i modernizujući je. On je radio u blagom narodnom stilu graditeljstva, slično kao i Edvin Latjens. Tildenov rad je potpuno transformisao kuću.
Slično mnogim ranim renoviranjima starih imanja u 20. veku, vrtu iza kuće je posvećeno dosta pažnje. Čerčilovi su pomoću niza brana napravili vodene vrtove, gde su hranili ribe. Vrt je Čerčilu pružao brojne inspiracije za njegove slike.
Godine 1938, Čerčil je iz finansijskih razloga bio prinuđen da stavi Čartvel na prodaju. U to vreme se kuća reklamirala da sadrži 5 prijemnih soba, 19 dvokrevetnih soba i svlačionica, 8 kupatila, na imanju od 80 hektara, sa tri vikendice i bazenom.[6]
Tokom Drugog svetskog rata, u kući uglavnom nije niko živeo. Nalazeći se na izloženom položaju blizu Engleskog kanala, kuća nije bila bezbedna zbog vazdušnih i nemačkih komando racija. Tokom rata, Čerčilovi su živeli u Oksfordširu i Bakingemširu.[7]
Očuvanje[uredi | uredi izvor]
Kuća je očuvana, i izgleda isto kako bi izgledala kada je u njoj živeo Vinston. Sobe su pažljivo ukrašene uspomenama i poklonima, originalnim nameštajem i knjigama, kao i priznanjima i medaljama koje je Čerčil dobio.
Imanje je trenutno pod upravom Nacionalnog fonda. Čartvel je kupljen od strane Čerčilovih prijatelja 1946. godine. [8] Kuća je pretvorena u muzej i otvorena je za javnost. Otvorena je 1966. godine, godinu dana nakon Vinstonove smrti.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ The National Trust (1992). Chartwell. str. 32.
- ^ Soames, M., Clementine Churchill, Cassell. 1979. str. 499.
- ^ a b The National Trust (1992). Chartwell. str. 13.
- ^ The National Trust (1992). Chartwell. str. 12.
- ^ a b Buczacki, Stefan, Churchill & Chartwell, Francis Lincoln. 2007. str. 105.
- ^ Gilbert, Martin (1981). Winston Churchill – The Wilderness Years. Macmillan. str. 222. ISBN 978-0-333-32564-3.
- ^ „History Lives at Ditchley and Bletchley – The Churchill Centre”. Arhivirano iz originala 16. 10. 2006. g. Pristupljeno 08. 02. 2016.
- ^ Jenkins, R., Churchill, Pan. 2001. str. 808.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Gilbert, Martin (1981). Winston Churchill – The Wilderness Years. Macmillan. str. 222. ISBN 978-0-333-32564-3.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Chartwell information at the National Trust
- Chartwell entry from The DiCamillo Companion to British & Irish Country Houses
- Info Britain – Chartwell
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
