Клементина Черчил
Клементина Черчил | |
|---|---|
 Клементина Черчил 1915. | |
| Датум рођења | 1. април 1885. |
| Место рођења | Mayfair |
| Датум смрти | 12. децембар 1977. (92 год.) |
| Место смрти | Knightsbridge |
| Супружник | Винстон Черчил |
| Родитељи | George Middleton, Henry Hozier Henrietta Ogilvy |
Клементина Спенсер-Черчил, Бароница Спенсер-Черчил (рођена Хозиер; 1. април 1885—12. децембар 1977) је била жена сер Винстона Черчила.
Младост[уреди | уреди извор]
Иако је правно била ћерка Хенрија Монтагуа Хозиера и лејди Бланш Хозиер, њено очинство је предмет расправе, јер је лејди Бланш била позната по бројним аферама. [1]
Када је Клементина имала 14 година, 1899. године, преселила се са породицом у Дјеп. Тамо је породица провела само једно лето.[2] Док су били у Дјепу, породица се упознала са другим становницима града који су били из Енглеске. Група грађана из Енглеске се звала ла Колони. Ова група се састојала од бивших војника, писаца и сликара, као што су Обри Бирдсли и Волтер Сикерт. Волтер је постао близак пријатељ породице.[2] Срећан живот Хоизера у Француској је био нагло прекинут када се Кити, најстарија ћерка, разболела. Бланш је одлучила да је најбоље да Клементину и њену сестру, Нели, пошаље у Шкотску, како би она могла да се брине о Кити. Кити је умрла 5. марта 1900. године.
Брак и деца[уреди | уреди извор]
Удварање између Клементине и Винстона Черчила је било кратко. Иако су се упознали четири године раније, пар се поново видео на вечери 1908. године. На свом првом кратком сусрету Винстон је препознао Клементинину лепоту, а након проведене вечери са њом је схватио да је она и интелигента.[2] Након неколико месеци забављана, Винстон је од Клементинине мајке тражио благослов да је запроси.
Клементина и Винстон су се венчали 12. септембра 1908. године, иако је он био више од десет година старији.
Имали су петоро деце: Дијану (1909.–1963); Рандолфа (1911.–1968); Сару (1914.–1982); Мериголд (1918.–1921); и Мери (1922.–2014).[3]
Први светски рат[уреди | уреди извор]
Клементина је током Првог светског рата организовала кантине за раднике у фабрикама муниције.
Између ратова[уреди | уреди извор]
Током 1930-их, Клементина је са Винстоном путовала на егзотична острва: Борнео, Сулавеси, Молучка острва, и на Нову Каледонију. Мисли се да је током путовања имала аферу са Теренс Филипом (Нема доказа да се афера догодила, а и мисли се да је Филип био хомосексуалац).
Други светски рат[уреди | уреди извор]
Током Другог светског рата је била председница Црвеног крста. Болиница Клементина Черчил у Мидлсексу је назнана по њој.
Након рата[уреди | уреди извор]
Клементини је 1946. године додељен Дамски велики крст Реда Британске империје, чиме је постала Дама Клементина Черчил ГБЕ.[4] Касније јој је додељено неколико почасних диплома разних универзитета, укључујући и Оксфорд.
Касни живот и смрт[уреди | уреди извор]
Винстон је умро 24. јануара 1965. године, чиме је Клементина након 56 година брака постала удовица. Тада је имала 80 година.
Након Винстонове смрти, 17. маја 1965. године она је постала Бароница Спенсер-Черчил Чартвела, у Кенту.[5]
Крајем живота је имала финансијских проблема. Она је 1977. године морала да прода пет слика њеног покојног мужа.[6] Продаја је прошла боље него што је очекивала и извукла ју је из проблема.
Клементина је умрла од срчаног удара у Лондону 12. децембра 1977. године. Имала је 92 године и надживела је мужа и троје деце.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Dictionary of National Biography
- ^ а б в Soames 2002
- ^ Manchester, W (1988). The Last Lion – Winston Spencer Churchill – Alone – 1932–1940. Little, Brown & Co. ISBN 978-0-316-54503-7.
- ^ „No. 37598”. The London Gazette (Supplement). 13. 6. 1946.
- ^ „No. 43654”. The London Gazette (Supplement). 18. 5. 1965.
- ^ TIME magazine, 7 March (1977). стр. 40.
Литература[уреди | уреди извор]
- Manchester, W (1988). The Last Lion – Winston Spencer Churchill – Alone – 1932–1940. Little, Brown & Co. ISBN 978-0-316-54503-7.
- Lovell, M.S. (2012). The Churchills: A Family at the Heart of History - from the Duke of Marlborough to Winston Churchill. Abacus (Little, Brown). ISBN 978-0349-11978-6.
- Purnell, S (2015). First Lady: The Private Wars of Clementine Churchill. Aurum Press Limited. ISBN 978-1781-31306-0.
- Soames, M. (2002). Clementine Churchill. Doubleday. ISBN 978-0-385-60446-8.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Archival material relating to Clementine Churchill[мртва веза]
- Portraits of Clementine Ogilvy Spencer-Churchill, Baroness Spencer-Churchill
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
