Староенглески језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Староенглески језик (стенгл. Ænglisc sprǣc; ISO 639-3: ang), или англосаксонски језик, је историјски индоевропски језик који се говорио између 450. и 1100. године на подручју данашње Велике Британије.

Обухватао је неколико дијалеката: западносаксонски, јужно староенглески, нортамбријски, кентски, англијски, мерсијски.

Мерсијски дијалект је предак савременог енглеског језика.[1].

Референце[уреди]

  1. ^ Староенглески језик, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]