Староенглески језик
Из Википедије, слободне енциклопедије
Староенглески језик (Ænglisc sprǣc, ISO 639-3: ang) је историјски индоевропски језик који се говорио између 450. и 1100. године на подручју данашње Велике Британије.
Обухватао је неколико нарјечја: западносаксонско, јужно староенглеско, нортхумбријско, кентско, англијско, мерцијанско.
Мерцијанско нарјечје је предак савременог енглеског језика.[1].
Извори[уреди]
- ↑ Староенглески језик, Приступљено 25. 4. 2013.
