Šiken

Šiken (jap. 執権), japanska titula koja označava šogunovog namesnika ili regenta. U periodu od 1219. do 1333. šikeni iz klana Hodžo upravljali su šogunatom Kamakura u ime potpuno bespomoćnih šoguna, koji su imenovani među prinčevima iz carske porodice i smenjivani po naređenju regenata.^[1]^[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ova titula uvedena je 1219. nakon izumiranja klana Minamoto, koji je nakon pobede u Gempejskom ratu (1180-1185) uveo prvu vojnu diktaturu u Japanu - Kamakura šogunat. Posle smrti prvog šoguna, Minamoto Joritoma (1199), nasledili su ga sinovi Minamoto Jorije (vladao 1199-1203) i Minamoto Sanetomo (vladao 1203-1219). Međutim, stvarna vlast pripadala je savetu njihovih glavnih vazala (mandokoro): tokom Jorije-ove vladavine ovim savetom dominirala je porodica njegove žene, klan Hiki, ali ih je već 1203. uništila porodica šogunove majke, Hodžo Masako. Posle toga šogun Jorije smenjen je u korist mlađeg brata Sanetoma, a odlučujuću ulogu u vladi preuzeo je šogunov deda po majci, Hodžo Tokimasa. Tokimasa je vladao do 1205, kada su ga smenili njegova kći Masako (umrla 1225) i sin Hodžo Jošitoki (umro 1224). Nakon ubistva šoguna Sanetoma 1219. dinastija Minamoto je izumrla, a klan Hodžo preuzeo svu vlast u šogunatu Kamakura, pod naslednom titulom šogunovog namesnika ili regenta - šikena. Postoji neslaganje među istoričarima da li je titula šikena usvojena 1203. ili 1219: prema tome, prvi vladajući regent bio je ili Hodžo Tokimasa (vladao 1203-1205) ili njegov sin Hodžo Jošitoki (vladao 1205-1224, šiken od 1219). Šoguni su i dalje postojali, ali nisu imali nikakve vlasti, i vršili su samo ceremonijalne funkcije. Formalni šoguni najčešće su birani među prinčevima iz carske porodice.^[1]

Treći vladajući regent, Hodžo Jošitoki (vladao 1224-1242) uveo je tri bitne ustanove koje su ostale na snazi do kraja Kamakura šogunata:^[3]

funkciju ko-regenta (renšo), koji je biran iz porodice Hodžo i morao da potvrdi sve odluke svojim potpisom,
veće savetnika (hjodžošu), sastavljeno od najvažnijih vazala i pravnih stručnjaka, koje je delovalo kao vlada i vrhovni sud
pravo imenovanja šoguna od strane regenta: prvi postavljeni šogun (1226) bio je osmogodišnji princ Joricune, četvrti šogun iz Kamakure.^[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b The Cambridge history of Japan. 3. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 66—68. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Nikola Gažević, Vojna enciklopedija 4, Vojnoizdavački zavod Beograd (1972), str. 15
^ ^a ^b The Cambridge history of Japan. 3. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 74. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[:0-1] The Cambridge history of Japan. 3. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 66—68. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[:02-2] Nikola Gažević, Vojna enciklopedija 4, Vojnoizdavački zavod Beograd (1972), str. 15

[:1-3] The Cambridge history of Japan. 3. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 74. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[3]