Шогунов самурај
| Šogunov samuraj | |
|---|---|
| Izvorni naslov | 柳生一族の陰謀 |
| Žanr | istorijska drama, samurajski film |
| Režija | Kindži Fukasaku |
| Glavne uloge | Nakamura Kinosuke Soni Čiba Toširo Mifune |
| Producentska kuća | Toei |
| Godina | 1978. |
| Trajanje | 130 minuta |
| Zemlja | Japan |
| Jezik | japanski |
| IMDb veza | |
Šogunov samuraj (jap. 柳生一族の陰謀, Yagyû ichizoku no inbô) je japanska istorijska drama (samurajski film) iz 1978. godine.[1]
Sadržaj[uredi | uredi izvor]
„Ubijte svog oca ako vam stane na put. Oslobodite se Bude ako se on meša. Potrebna vam je odlučnost više od pravde. Ako ne možete ovo da uradite, nemam više šta da kažem. Preklinjem vas da me odmah pogubite.’ Ovo je suština šogunatskog državnog upravljanja, a govori je velika ličnost u istoriji Tokugava ere, Tadžima no kami Munenori Jagju, glava ozloglašenog Jagju klana. To je 1624. i drugi Tokugava šogun je umro pod sumnjivim okolnostima. Štaviše, razvila se borba za nasledstvo između njegova dva sina, mucavog Jemitsua sa purpurnim belegom na licu i mladog i zgodnog Tadanage. Jagju, zvanični instruktor mačevanja šoguna, podržava Jemicua, i, kao što njegove reči govore iznad, neće se zaustaviti ni pred čim da njegov čovek postane sledeći šogun. „Od danas“, obećava Jemicu, „spreman sam da idem dođavola s tobom.“ Zajedno, oni ne uspevaju baš da se otarase Bude, ali svi ostali su definitivno njihova meta. Tadžima Jagju čini brojne izdaje, što rezultira rekama krvi i planinama leševa.[1]
Kritika[uredi | uredi izvor]
Ova ekstravaganca iz kasnih 1970-ih bila je prvi film Toei studija o samurajima u poslednjih dvanaest godina, i oni su zaista dali sve od sebe, sa originalnim trejlerom za Šogunovog Samuraja koji ga je proglasio 'krupnom dramom koju igraju krupni glumci .' Jagju Tadžimu igra samurajska filmska legenda Nakamura Kinosuke, čovek koji je dobro upoznat sa istorijskim ulogama, koji je tumačio Mijamoto Musašija u Toeijevoj petodelnoj seriji Zen i mač (Mijamoto Musaši), Takeda Šingena u Samurajskim zastavama (Furin kazan) iz 1969. i tako dalje. Među hiljadama glumaca igraju i Toširo Mifune u maloj ulozi i Soni Čiba u velikoj. Kao sin Jagju Tadžime, Jagju Džubej, Čiba traži pomoć klana planinskih nindža Negoro, nesvesno ih uvlačeći u zle mahinacije svog oca. Članovi nindža klana uključuju članove Japanskog akcionog kluba Sonija Čibe, grupe majstora borilačkih veština koje je Čiba okupio i obučavao kao doslovno mačeve za iznajmljivanje (naravno, filmskim studijima). Mlade zvezde JAC-a Hirojuki Sanada i Ecuko Šihomi igraju kao Hajate i Mon, dinamični moćni par Negoro klana.[1]
Šogunov samuraj bio je prvi pokušaj reditelja Kindžija Fukasakua u samurajskom žanru. Ranije je Fukasaku snimao filmove u različitim žanrovima, uključujući naučnu fantastiku, komedije, filmove o pljačkama i jakuzama. Bez obzira na žanr, Fukasakuovi filmovi su uvek mogli da se oslone na prodaju karata, što ga stavlja među najuspešnije filmske stvaraoce u istoriji japanske kinematografije. U Šogunovom samuraju, Fukasaku ne razočarava, iako film deluje pomalo televizijski. Ovo je delimično zbog muzike, koja zvuči veoma slično onome što biste dobili u američkoj televizijskoj drami iz kasnih 1970-ih.[1]
Pokret i montaža kamere su takođe pogodniji za televiziju nego za bioskop, tako da ne čudi što je film poslužio kao pilot za istoimenu japansku televizijsku seriju. Šogunov samuraj ima neke prilično brutalne scene koje možda neće pristajati modernim gledaocima: masakri, odsecanje glava, rasparčavanje. Ponekad se elementi humora ukrštaju sa nasiljem: Soni Čiba vadi koplje iz mrtvog deteta i drži ga u naručju dok plače, zatim se naljuti i odseče glavu novom šogunu i baci je u krilo svog oca. Čibina gluma je dobra, ali ta glava je najgora lažna glava u istoriji kinematografije. Ipak, u tom trenutku ste toliko zaokupljeni pričom da to nije bitno.[1]
Iznenađujuće savremene političke spletke i korupcija prožimaju mnoge od samurajskih filmova, a Šogunov samuraj je savršen primer.[1]