Accusatīvus cum infinitīvo

Accusatīvus cum infinitīvo (akuzativ sa infinitivom) je latinska konstrukcija koju čine verbum regens (glavni glagol) aktivnog značenja, subjekat u akuzativu (uvek bez predloga) i predikat u infinitivu. Na srpski jezik se prevodi zavisno-iskaznom rečenicom na taj način što se akuzativ prevodi subjektom, a infinitiv ličnim glagolskim oblikom u vremenu i stanju u kome se nalazi infinitiv latinskog glagola.

• Ako je predikat u infinitivu prezenta, radnja je istovremena sa radnjom glavnog glagola.
• Ako je predikat u infinitivu perfekta, radnja se desila pre radnje glavnog glagola.
• Ako je predikat u infinitivu futura, onda se radnja dešava posle radnje glavnog glagola.

Primer kada je predikat u infinitivu prezenta:

Video Marcum legere.

• Video - glavni glagol
• Marcum - subjekat u akuzativu
• legere - predikat u infinitivu

Vidim Marka kako čita.

Prevod: Primer kada je predikat u infinitivu perfekta:

Serbliam cisalpinam in quatuor partes tributam fuisse Porphyrogenitus cap. 30 docet. (Danijele Farlati, Illyricum sacrum I, str. 123)

• Serbliam cisalpinam - subjekat u akuzativu
• fuisse - predikat u infinitivu
• docet - glavni glagol

Prevod: Porfirogenit u 30. poglavlju obaveštava da je ovostrana Srbija bila podeljena na četiri dela.

Literatura

• Б. Шијачки-Маневић, Граматика латинског језика, Београд 1996, стр. 235-242.
• Z. Milanović, Gramatika latinskog jezika, Zemun 2008, str. 157-160.