Accusatīvus cum infinitīvo

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Accusatīvus cum infinitīvo (акузатив са инфинитивом) је латинска конструкција коју чине verbum regens (главни глагол) активног значења, субјекат у акузативу (увек без предлога) и предикат у инфинитиву. На српски језик се преводи зависно-исказном реченицом на тај начин што се акузатив преводи субјектом, а инфинитив личним глаголским обликом у времену и стању у коме се налази инфинитив латинског глагола.

  • Ако је предикат у инфинитиву презента, радња је истовремена са радњом главног глагола.
  • Ако је предикат у инфинитиву перфекта, радња се десила пре радње главног глагола.
  • Ако је предикат у инфинитиву футура, онда се радња дешава после радње главног глагола.

Пример када је предикат у инфинитиву презента:

Video Marcum legere.

  • Video - главни глагол
  • Marcum - субјекат у акузативу
  • legere - предикат у инфинитиву

Видим Марка како чита.

Превод: Пример када је предикат у инфинитиву перфекта:

Serbliam cisalpinam in quatuor partes tributam fuisse Porphyrogenitus cap. 30 docet. (Данијеле Фарлати, Illyricum sacrum I, стр. 123)

  • Serbliam cisalpinam - субјекат у акузативу
  • fuisse - предикат у инфинитиву
  • docet - главни глагол

Превод: Порфирогенит у 30. поглављу обавештава да је овострана Србија била подељена на четири дела.

Литература[уреди]

  • Б. Шијачки-Маневић, Граматика латинског језика, Београд 1996, стр. 235-242.
  • Z. Milanović, Gramatika latinskog jezika, Zemun 2008, str. 157-160.