Accusatīvus cum infinitīvo

Accusatīvus cum infinitīvo (акузатив са инфинитивом) је латинска конструкција коју чине verbum regens (главни глагол) активног значења, субјекат у акузативу (увек без предлога) и предикат у инфинитиву. На српски језик се преводи зависно-исказном реченицом на тај начин што се акузатив преводи субјектом, а инфинитив личним глаголским обликом у времену и стању у коме се налази инфинитив латинског глагола.

Ако је предикат у инфинитиву презента, радња је истовремена са радњом главног глагола.
Ако је предикат у инфинитиву перфекта, радња се десила пре радње главног глагола.
Ако је предикат у инфинитиву футура, онда се радња дешава после радње главног глагола.

Пример када је предикат у инфинитиву презента:

Video Marcum legere.

Video - главни глагол
Marcum - субјекат у акузативу
legere - предикат у инфинитиву

Видим Марка како чита.

Превод: Пример када је предикат у инфинитиву перфекта:

Serbliam cisalpinam in quatuor partes tributam fuisse Porphyrogenitus cap. 30 docet. (Данијеле Фарлати, Illyricum sacrum I, стр. 123)

Serbliam cisalpinam - субјекат у акузативу
fuisse - предикат у инфинитиву
docet - главни глагол

Превод: Порфирогенит у 30. поглављу обавештава да је овострана Србија била подељена на четири дела.

Литература[уреди | уреди извор]

Б. Шијачки-Маневић, Граматика латинског језика, Београд 1996, стр. 235-242.
Z. Milanović, Gramatika latinskog jezika, Zemun 2008, str. 157-160.