Accusatīvus cum infinitīvo
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Accusatīvus cum infinitīvo (акузатив са инфинитивом) је латинска конструкција коју чине verbum regens (главни глагол) активног значења, субјекат у акузативу (увек без предлога) и предикат у инфинитиву. На српски језик се преводи зависно-исказном реченицом на тај начин што се акузатив преводи субјектом, а инфинитив личним глаголским обликом у времену и стању у коме се налази инфинитив латинског глагола.
- Ако је предикат у инфинитиву презента, радња је истовремена са радњом главног глагола.
- Ако је предикат у инфинитиву перфекта, радња се десила пре радње главног глагола.
- Ако је предикат у инфинитиву футура, онда се радња дешава после радње главног глагола.
Пример када је предикат у инфинитиву презента:
Video Marcum legere.
- Video - главни глагол
- Marcum - субјекат у акузативу
- legere - предикат у инфинитиву
Видим Марка како чита.
Превод: Пример када је предикат у инфинитиву перфекта:
Serbliam cisalpinam in quatuor partes tributam fuisse Porphyrogenitus cap. 30 docet. (Данијеле Фарлати, Illyricum sacrum I, стр. 123)
- Serbliam cisalpinam - субјекат у акузативу
- fuisse - предикат у инфинитиву
- docet - главни глагол
Превод: Порфирогенит у 30. поглављу обавештава да је овострана Србија била подељена на четири дела.
Литература
[уреди | уреди извор]- Б. Шијачки-Маневић, Граматика латинског језика, Београд 1996, стр. 235-242.
- Z. Milanović, Gramatika latinskog jezika, Zemun 2008, str. 157-160.