Clitocybe rivulosa
| Clitocybe rivulosa | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Potklasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | C. rivulosa
|
| Binomno ime | |
| Clitocybe rivulosa (Pers.) P. Kumm. (1871)
| |
Clitocybe rivulosa, je veoma otrovna gljiva, poznata i kao lažni šampinjon. Lako ju je zameniti za jestivu gljivu Marasmius oreades (Šampinjon vilin prsten).[1]
Stanište i sezona rasta
[uredi | uredi izvor]Lažni šampinjon raste u grupama ili prstenovima. Javlja se na peskovitom tlu, u travi pored staza i puteva. Raste od kasnog leta do kasne jeseni. U prirodi se sreće veoma često.[1]
Identifikacija
[uredi | uredi izvor]Klobuk je sive boje sa koncentričnim prstenovima. Prečnika je 25 cm. U početku je kupast, ali se brzo ispravlja, pri čemu ostaje malo ulegnuće u sredini. Rub klobuka ostaje malo uvijen. Stabljika je duga 2-4 cm, boje slične boji klobuka. Zbijeni sivi listići spuštaju se niz stabljiku.
Boja mesa na preseku klobuka varira u boji od peljavo-bele do sive. Otisak spora je beo.[1]
Sličnosti i razlike sa drugim vrstama gljiva
[uredi | uredi izvor]
Po izgledu, ali i po staništu, lažni šampinjon se lako može pomešati sa jestivim šampinjonom vilin prsten (Marasmius oreades). Obe ove vrste rastu u prstenovima, u sličnim uslovima i u isto doba godine. Dešava se da njihovi prstenovi rastu na nekoliko metara jedan od drugog. Zbijenost listića i oblik klobuka važne su karakteristike po kojima se ova pečurka razlikuje od jestivog vilinog prstena. Sredina klobuka lažnog šampinjona ulegnuta je, dok je kod vilinog prstena ispupčena. Listići lažnog šampinjona su zbijeni i sivi, dok su kod vilinog prstena bele do žuto-mrke boje i veoma se ističu.[2] Dobro bi bilo, pre prikupljanja jestivog vilinog prstena, pronaći u prirodi obe vrste i uporediti ih.[1]
Lažni šampinjon se, takođe, može pomešati i sa brašnjačom (Clitopilus prunulus) i otrovnom brašnjačom (Clitocybe dealbata).[3]
| Lažni šampinjon (Clitocybe rivulosa) |
Šampinjonom vilin prsten (Marasmius oreades) |
Brašnjača (Clitopilus prunulus) |
Otrovna brašnjača (Clitocybe dealbata) |
|---|---|---|---|
 |
 |
 |
 |
 |
_Fr_112385.jpg) |
 |
.jpg) |
_P._Kumm_213588.jpg) |
 |
 |
 |
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g Džordan i Viler 2007, str. 112-113
- ^ Džordan i Viler 2007, str. 78-79
- ^ Nilsson & Persson 1978, str. 98
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Džordan, Piter; Viler, Stiven (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemun: JRJ. ISBN 978-86-7609-484-4.
- Nilsson, Sven; Persson, Olle (1978). Fungi of Northern Europe 2. Penguin. ISBN 978-0-14-063006-0. Pristupljeno 23. 2. 2019.
