Брашњача
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Потребно је додати унутрашње везе. |
| Брашњача | |
|---|---|
_(6459639473).jpg)
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Поткласа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. prunulus
|
| Биномно име | |
| Clitopilus prunulus | |
| Синоними | |
|
Списак
| |
Брашњача (лат. Clitopilus prunulus) или печурка од слатког хлеба[1] је јестива гљива која расте поред храстова и букава, већином у трави, у скупинама 2-7 примјерака. Распрострањена је широм наше земље, но није толико честа. Јавља се и у субмедитеранским, али не и у еумедитеранским крајевима.
Таксономија
[уреди | уреди извор]Тиролски природњак Ђовани Антонио Скополи описао је брашњачу као Agaricus prunulus 1772. године.[2] Француски миколог Пјер Булијар ју је 1793. назвао Agaricus orcella. Немачки ботаничар Пол Кумер је подигао род Clitopilus и 1871. дао брашњачи њено садашње име.[3] C. prunulus је типска врста рода чије су границе више пута редефинисане.[4]
Популације из Јунана и Тајвана за које се раније сматрало да су у складу са C. prunulus описане су као посебна врста - Clitopilus amygdaliformis - 2007. године.[5]
Њена уобичајена имена - брашњача и печурка од слатког хлеба - потичу из њеног карактеристичног мириса.
Клобук
[уреди | уреди извор]3,5–15 cm, у младости правилно кружан и ниже испупчен, касније плитко тањураст или дубље љевкаст, надоље заобљеног и подврнутог, дебљег руба, све неправилније вијугав, валовит, ужлијебљен и крилно увијен. Кожица му је благо пустенаста, готово брашнаста, и зато без сјаја.тешко се гули. Претежно бијела, но са сивкастим или оловним замагљењима, која кад се протару могу показати њежно смеђкасту основу;понекад је на тејемену и без трења мало смећкаст, у суштини све је свијетло да изгледа као бијело.
Листићи
[уреди | уреди извор]Мање више ниско силазни, не изразито густи,3–6 mm широки, цијеле оштрице, с много lamellula и често рачвасти;доста дуго сивкасто, односно воденасто бијели, затим с мало крем дашка прије него што ће постати све јачемеснаторужичасти.
Отисак спора
[уреди | уреди извор]Отисак спора је загасито, готово риђе ружичаста, ако је у довољно дубоком слоју.
Стручак
[уреди | уреди извор]3-7~0,6-2,3 cm, под листићима проширен, надоље ужи или ваљкаст, понекад у дну опет мало задебљан и ситно памучасто обрастао;често ексцентричан и вијугав, у доњем дијелу ужлијебљен, па често при површини и проводњен, тако да се чини мраморним. Све до у старост пун, на пријелому не оставља стршећа влакна.
Месо
[уреди | уреди извор]Меко и њежно, премда понешто еластично, танко, сњежно бијело. Мирише изразито и потпуно на брашно, премда се некима чини више на тијесто. Укус благ, на брашно.
Микроскопија
[уреди | уреди извор]Споре hyaline, само као ауреола изван стијенке ружичасте, издужено елипсоидне и готово фусиформне, с једне стране шире. Иако се у литератури наводу да имају 6 уздужних ребара, на Јадрану су биле пронађене неке са само 2-4 ребра.
Доба
[уреди | уреди извор]VI-XI, на Јадрану и XII мј.
Јестивост
[уреди | уреди извор]Врхунски је деликатес, укусна је на спремљена на разне начине и за многе је најукуснија од свих. Треба их сакупљати у четинарским шумама. Није за кисељење.
Сличне врсте
[уреди | уреди извор]Слична је врсти отровна бијелица Clitocybe rivulosa. Најуочљивија разлика је њена боја. Брашњача има ружичасте споре, док споре код отровне бијелице су беле, шкрге се лакше одвајају, и брашњача мирише на сирово пециво. Брашњача је врста из шума, док је будалетина врста са травњака.[6]
Отровна Clitocybe rivulosa има сличну боју капице, али беле споре и већина без мириса.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Clitopilus prunulus (MushroomExpert.Com)”. Приступљено 2009-01-20.
- ^ Scopoli, Giovanni Antonio (1772). Flora Carniolica. 2 (Edn 2 изд.). Impensis Ioannis Pauli Krauss, bibliopolae vindobonensis. стр. 437. Архивирано из оригинала 08. 11. 2017. г. Приступљено 19. 05. 2022.
- ^ Kummer, Paul (1871). Der Führer in die Pilzkunde (на језику: немачки) (1 изд.). Zerbst, Germany: Luppe. стр. 97.
- ^ Kluting, Kerri L.; Bergemann, Sarah E.; Baroni, Timothy J. (2014). „Toward a stable classification of genera within the Entolomataceae: A phylogenetic re-evaluation of the Rhodocybe-Clitopilus clade”. Mycologia. 106 (6): 1127—1142. PMID 24987124. S2CID 40696041. doi:10.3852/13-270.
- ^ Zhu L. Yang (2007). „Clitopilus amygdaliformis, a new species from tropical China” (PDF). Mycotaxon. 100: 241—246.
- ^ Wright, John (2007). River Cottage Handbook No.1 Mushrooms. London: Bloomsbury Publishing PLC. ISBN 978-0-7475-8932-7.
- ^ Davis, R. Michael; Sommer, Robert; Menge, John A. (2012). Field Guide to Mushrooms of Western North America. Berkeley: University of California Press. стр. 156. ISBN 978-0-520-95360-4. OCLC 797915861.
Литература
[уреди | уреди извор]- Кључ за гљиве;ИТРО "Напријед"Иван Фоч;Загреб 1986.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
