Half-Life

Half-Life
Half-Life
Developer(i)	Valve Software
Izdavač(i)	Valve Software Sierra Studios
Serija	Half-Life
Pogon(i)	GoldSrc
Platforme	PC, Playstation 2, Linux i Mekintoš
Izlazak	19. novembar 1998
Žanr(ovi)	Pucačina iz prvog lica,Akcija
Modifikacije	Za jednog ili više igrača
Prethodnik	N/A
Naslednik	HλLF-LIFE 2

Half-Life (stilizovano kao HλLF-LIFE) je naučno fantastična video igra žanra pucačina iz prvog lica razvijene od strane Korporacije Valv (eng. Valve), koja je puštena u prodaju 19-og novembra 1998. za lični računar. Igrač igra ulogu naučnika Gordona Frimana, koji mora da se bori sa vanzemaljskim bićima, koja su došla kroz jedan portal koji se otvorio posle neuspelog eksperimenta, i takođe vladinim vojnicima koji imaju zadatak da poubijaju sve svedoke tog eksperimenta, uključujući i igrača, i da rešava razne zagonetke na tom putu.

Za razliku od ostalih igara tog vremena, Half-Life nema animiranih scena, (koje služe za prikazivanje određene radnje ili zapleta priče) (eng. cut-scenes) igrač u potpunosti kontrološe Gordona Frimena, i čitava i priča se odvija kroz njegove oči. Endžin igre, GoldSrc je u stvari jako modifikovana verzija Quake endžina licensovana od strane IdSoftware-a.

Half-Life je osvojio mnoštvo pohvala za njegovu grafiku, realistični gajmplej (eng.gameplay) i odličnu animaciju. Osvojio je preko 50 PC "Igra godine" nagrada i često je pretpostavljena kao najvećih video igara svih vremena. Half-Life je prodao oko osam miliona primeraka video igre do 16. novembra 2004, i 9,3 miliona do decembra 2008. Half-Life je tokođe napravljen za Plejstejšn 2 2001. i za računare Linux i Mekintoš 2013.Njegov naslednik je Half-Life 2 koji je izašao u prodaju 2004 godine.

Gejmplej

U ovoj sceni, igrač mora da zaobiđe branski rezervoar čuvan od strane vojnog helikoptera Apača, grupom marinaca i mobilnom artiljerijom.

Half Life je pucačina iz prvog lica koja zahteva od igrača da se bori, i da rešava zagonetke kako bi mogao da napreduje kroz igru. Za razliku od većinu igara tog vremena, Half Life koristi kako se navodi skriptovane sekvence (eng.scripted sequences), kao na primer kada Vortagon (vanzemaljac) provaljuje vrata, koje omogućavaju napredak kroz igru. Dok većina igara iz tog vremena je priča ispričana pomoću specijalnih animiranih video scena, Half Life priča je ispričana samo putem sckriptovanih sekvenci, zadržavajući igrača u perspektivi prvog lica. Zbog toga, Half Life nema nijednu animiranu video scenu, i igrač retko gubi kontrolu nad Gordonom; igrač vidi "kroz njegove oči" kroz čitavu igru. Half Life nema "nivoe"; umesto toga igra se deli na poglavlja, čiji naslovi iskaču na ekran kako igrač napreduje kroz igru. Napredak kroz taj svet se ne prekida, sa izuzetkom kratkih pauza za punjenje mapa.

Igra redovno postavlja razne zagonetke za igrača, kao što je pronalaženje izlaza kroz "lavirinte" ventilacionih cevi ili korišćenje obližnjih kutija kako bi igrač napravio stepenice koje vode do oblaste do koje igrač mora doći. Neke zagonetke zahtevaju korišćenje okoline da bi se ubio neprijatelj. Takođe postoji nekoliko "bosova" u konvencionalnom smislu, gde igrač mora da pobedi tog protivnika koristeći samo okruženje. To znači da je od igrača traženo da koristi teren, a ne vatrena oružja, da ubije "bosa". Kasnije u igri, igrač dobija za odelo "modul za dugačak skok", koji omogućava igraču da uradi veoma dugačak skok u dalj. Igrač se mora osloniti na ovu mogućnost da se naviguje kroz vanzemaljski svet Xen, pošto za razliku od Zemlje, sastoji od plutajućih ostrva i asteroida, i tako do kraja igre.

Većinom u igri, igrač se bori sam, ali mu je povremeno pružena pomoć od strane naučnika i sigurnosnih čuvara. Širok red neprijatelja je sačinjen od vanzemaljaca kao što su (na eng.) "headcrab", "bullsquids", ""headcrab zombies" i "vortigaunts". Igrač se takođe suprotstavlja sa ljudskim protivnicima, u principu, sa HECU (skraćenica od Hazardous Environment Combat Unit) marincima a kasnije i sa Black Ops (skraćenica odBlack Operations) ubicama koji su poslati da odvuku vanzemaljce nazad i poubijaju sve svedoke.

Spoljašnje veze

• Recenzija na blogu Igrorama