Pređi na sadržaj

ITV

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Channel 3 (srp. Канал 3)
ITV (transkr. Aj-Ti-Vi)
TipTV mreža
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Datum prvog
emitovanja		22. septembar 1955.; pre 69 godina (1955-09-22)
SedišteLondon, Engleska, UK
VlasnikITV plc i STV Group plc
Značenje pozivaIndependent TeleVision
AfilijacijeSTV
Veb-sajtitv.com
stv.tv

ITV (transkr. Aj-Ti-Vi; skraćeno od Independent Television — Nezavisna televizija), televizijska mreža u Ujedinjenom Kraljevstvu i jedna od vodećih tamošnjih televizijskih korporacija. Pokrenuta je 1955. kao konkurent BBC Television-u (koji je osnovan 1932).[1] ITV je najstarija komercionalna mreža u UK.

Nakon usvajanja britanskog Zakona o radiofuziji iz 1990, ITV je preimenovan u Channel 3 (srp. Канал 3), kako bi se razlikovao od ostalih analognih kanala iz tog vremena — BBC 1, BBC 2 i Kanal 4.

ITV plc, kompanija nastala spajanjem TV kuća Granada plc i Carlton Communications 2004. godine, drži u vlasništvu ITV.

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Istorija ITV
Granada Studios, izgrađen je 1954. za smeštaj emitera Granada televizije. Televizija Granada otvorena je 1956. godine i jedini je primalac franšize koji je ostao ITV ugovarač od stvaranja mreže. Studiji u Granadi su zatvoreni 2013.
Mreža ITV 1962. godine, nakon što su sve regionalne kompanije počele sa emitovanjem

Poreklo ITV leži u donošenju Zakona o televiziji iz 1954. godine, osmišljenog da razbije monopol na televiziju koji drži BBC televizijski servis.[1] Tim aktom je stvorena Nezavisna televizijska uprava (ITA, zatim IBA nakon Zakona o emitovanju zvuka) da bi ozbiljno regulisala industriju i dodeljivala franšize. Prvih šest franšiza je dodeljeno 1954. za London, Midlands i severnu Englesku, sa zasebnim franšizama radnim danima i vikendima.[1] Prvi ITV servis koji je pokrenut bio je londonski Associated-Rediffusion 22. septembra 1955.[2] sa uslugama Midlandsa i Severa koje su pokrenute u februaru 1956. i maju 1956. respektivno. Nakon ovih lansiranja, ITA je dodelila više franšiza dok celu zemlju nije pokrilo četrnaest regionalnih stanica, sve pokrenute do 1962. godine.

Mreža je modifikovana nekoliko puta kroz preglede franšiza koji su održani 1963,[3] 1967,[4] 1974,[5] 1980[6][7] i 1991,[8] tokom kojih su se regioni emitovanja promenili i operateri usluga su zamenjeni. Samo jedan operater usluga je ikada proglasio bankrotstvo, WWN1963. godine,[9] dok su svi ostali operateri napustili mrežu kao rezultat revizije franšize. Odvojene vikend franšize su uklonjene 1968. (sa izuzetkom Londona)[3] i tokom godina je dodato više usluga; ovo je uključivalo nacionalnu franšizu za jutarnji program od 1983. nadalje — koja je radila između 6:00 i 9:25 ujutru — i teletekst uslugu.[6] Zakon o radiodifuziji iz 1990. promenio je prirodu ITV-a; tadašnji regulator IBA je zamenjen regulatorom malog uticaja, ITC; kompanije su stekle mogućnost da kupuju druge regionalne kompanije ITV-a[10] i franšize su se sada dodeljivale na osnovu aukcije sa najvećom ponudom, uz nekoliko zaštitnih mehanizama.[8] U ovom delu pregleda koji je bio žestoko kritikovan, četiri operatera su zamenjena, a operateri su se suočili sa različitim godišnjim uplatama Trezoru: Centralna televizija je, na primer, platila samo 2.000 funti — uprkos tome što je imala unosan i veliki region — jer nije imala protivljenja, dok je Jorkširska televizija platio 37,7 miliona funti za region iste veličine i statusa, zbog velike konkurencije.[8][11]

Nakon promena iz 1993. godine, ITV kao mreža počela je da se konsoliduje sa nekoliko kompanija koje su to činile kako bi uštedele novac prestankom dupliranja usluga koje su bile prisutne kada su sve bile zasebne kompanije. Do 2004. godine, ITV mreža je bila u vlasništvu pet kompanija, od kojih su dve, Karlton i Granada, postale glavni igrači posedujući između sebe sve franšize u Engleskoj, Velsu, Škotskoj i Ostrvu Men.[12][13][14] Iste godine, njih dvoje su se spojili i formirali ITV plc,[12][13][14] pri čemu su jedine naknadne akvizicije bile preuzimanje Čanel televizije, franšize za Kanalska ostrva, 2011;[15] i UTV, franšize za Severnu Irsku, 2015.

Organizacija (druge mreže)

[uredi | uredi izvor]

Mreža ITV nije u vlasništvu ili pod upravom jedne kompanije, već više korisnika licenci, koji pružaju regionalne usluge, a istovremeno emituju programe širom mreže. Od 2016. petnaest licenci poseduju dve kompanije, pri čemu većinu ima ITV Brodkasting Limited, deo ITV plc.

Mrežu reguliše medijski regulator Ofcom koji je odgovoran za dodelu dozvola za emitovanje. Poslednja velika revizija franšiza Kanala 3 bila je 1991. godine, pri čemu su sve licence operatera obnovljene između 1999. i 2002. i ponovo od 2014. bez daljeg konkursa. Iako je ovo bio najduži period u kojem je ITV mreža prošla bez veće revizije svojih nosilaca licenci, Ofcom je objavio (nakon konsultacija) da će podeliti licence Velsa i Zapada od 1. januara 2014. godine, stvarajući nacionalnu licencu za Vels i pridruživanje novoodvojenog Zapadnog regiona Vestkantri televiziji, kako bi se formirala nova licenca za prošireni region Jugozapadne Engleske.

Sve kompanije koje su imale licencu bile su deo neprofitnog tela ITV Netvork Limited, koje je uznajmljivalo i planiralo mrežni program, uz usklađenost koju su prethodno obavljali ITV plc i Čenal televizija. Međutim, zbog spajanja nekoliko kompanija od stvaranja ITV mreže (a s obzirom da je Čenal televizija sada u vlasništvu ITV plc), to je zamenjeno sistemom pridruživanja.[16] Odobreno od strane Ofkoma, ovo dovodi do toga da ITV plc pušta u rad i finansira raspored mreže, pri čemu STV i UTV plaćaju naknadu za emitovanje.[16] Svi korisnici licenci imaju pravo da odustanu od mrežnog programa (osim za nacionalne biltene vesti), međutim mnogi nemaju zbog pritiska matične kompanije ili zbog ograničenih resursa.[16] Pre uvođenja pridruženog sistema, STV bi često (a ponekad i kontroverzno) odbijao nekoliko popularnih mrežnih programa – kao što je originalno prikazivanje prve serije Downton Abbey – navodeći potrebu da svojim gledaocima pruži više škotskog sadržaja.[17]

Kao javni servis, ITV mreža je u obavezi da emituje programe od javnog značaja, uključujući vesti, aktuelnosti, dečiji i verski program, kao i partijske izbore u ime najvećih političkih partija i političkih događaja, kao što je budžet. Mreža takođe treba da proizvede pristupačan sadržaj koji sadrži titlove, potpis i audio opis. U zamenu za ovaj program, ITV mreža je dostupna na svim platformama besplatno za emitovanje i može se naći na vrhu EPG-a svih provajdera.

Od lansiranja platforme 1998. godine, svi sa ITV licencama su dobili dodatni kapacitet na platformi digitalne zemaljske televizije. Trenutno su kompanije u mogućnosti da emituju dodatne kanale i sve biraju da emituju ITV2, ITV3, ITV4 i CITV u svom regionu u vlasništvu ITV plc. UTV i have (ranije Škotska i Grampijanska televizija) su ranije emitovali sopstvene usluge – UTV2 u Severnoj Irskoj i S2 u centralnoj i severnoj Škotskoj – do 2002. godine, kada su usvojili kanale ITV plc. Uprkos tome, STV je dobila licencu za emitovanje onoga što će postati kanal STV2 2013. godine, međutim to je bilo kratkog veka i kanal je zatvoren 2018. Svi emiteri koriste digitalni 3&4 multipleks, koji se deli sa Kanalom 4. ITV Enkor je pokrenut u junu 2014. godine, a ITVBe u oktobru 2014. ITV Box Office je pokrenut u februaru 2017.

Logotipi

[uredi | uredi izvor]
  • Prvi logo je korišćen od 1989. do 1998.
    Prvi logo je korišćen od 1989. do 1998.
  • Drugi logo, 1998—2006.
    Drugi logo, 1998—2006.
  • Treći logo, korišćen od 2006. do 2013.
    Treći logo, korišćen od 2006. do 2013.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v „Commercial Television: A Guide to the constitution and working of the new service”. The Times. 19. 8. 1955. Pristupljeno 18. 1. 2013. 
  2. ^ „1955: New TV channel ends BBC monopoly”. BBC Online. Pristupljeno 20. 9. 2015. 
  3. ^ a b „No New Independent Tv Companies Appointed”. Times. 9. 1. 1964. Pristupljeno 18. 1. 2013. 
  4. ^ „BIG five' pattern for Independent TV”. Times. 22. 12. 1966. Pristupljeno 18. 1. 2013. 
  5. ^ „Discussions start on TV contract extensions”. Times. 11. 10. 1974. Pristupljeno 18. 1. 2013. 
  6. ^ a b Gosling, Kenneth (25. 1. 1980). „Breakfast-time television and dual regions for Midlands and the South planned by IBA”. Times. Pristupljeno 19. 1. 2013. 
  7. ^ Gosling, Kenneth (29. 12. 1980). „Southern and Westward TV lose franchises and others to be restructured”. Times. Pristupljeno 19. 1. 2013. 
  8. ^ „Rescue Operation' For Tv Company”. Times. 24. 9. 1963. Pristupljeno 18. 1. 2013. 
  9. ^ Frean, Alexandra (25. 11. 1993). „ITV rule changes herald takeovers”. Times. Pristupljeno 19. 1. 2013. 
  10. ^ ITC, quoted in Encouraging Bidding In The Single Licence National Lottery Framework report, UK National Lottery Commission, 19 November 2004
  11. ^ a b „History”. ITV plc. Arhivirano iz originala 19. 03. 2017. g. Pristupljeno 19. 1. 2013. 
  12. ^ a b Madslein, Jorn (2. 2. 2004). „ITV: A third force in broadcasting”. BBC News. Pristupljeno 19. 1. 2013. 
  13. ^ a b Tryhorn, Chris (2. 2. 2004). „Finally, ITV plc is born”. Guardian. London. Pristupljeno 19. 1. 2013. 
  14. ^ Mark Sweney, Tara Conlan (18. 10. 2011). „ITV plc buys Channel Television”. The Guardian. London. Pristupljeno 19. 1. 2013. 
  15. ^ a b v McIvor, Jamie (5. 3. 2012). „Broadcaster STV reaches new deal with ITV”. BBC News. Pristupljeno 19. 1. 2013. 
  16. ^ McIvor, Jamie (25. 8. 2011). „STV counts cost of ITV peace deal”. BBC News. Pristupljeno 19. 1. 2013. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Vikimedijina Ostava ima datoteke za članak:
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ITV&oldid=28521200”