Pređi na sadržaj

Rashladna tečnost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Rashladna tečnost je supstanca, koji se koristi za smanjenje ili regulisanje temperature sistema. Idealna rashladna tečnost ima visok toplotni kapacitet,[1] niski viskozitet, jeftina je, netoksična, hemijski inertna[2][3] i ne izaziva niti podstiče koroziju[4][5] sistema za hlađenje. Neke primene takođe zahtevaju da rashladna tečnost bude električni izolator.

Dok se termin „rashladna tečnost“ obično koristi u automobilskim i HVAC aplikacijama,[6][7][8][9][10] u industrijskoj preradi fluid za prenos toplote je jedan tehnički termin koji se češće koristi na visokim temperaturama, kao i u proizvodnim primenama na niskim temperaturama. Termin takođe obuhvata tečnosti za sečenje. Industrijska tečnost za sečenje je široko klasifikovana kao rashladna tečnost rastvorljiva u vodi i tečnost za sečenje. Rashladno sredstvo rastvorljivo u vodi je emulzija ulja u vodi. Ona ima različit sadržaj ulja od bezuljnog sredstva (sintetičko rashladno sredstvo).

Rashladni fluid može ili da zadrži svoju fazu i ostane tečan ili gasovit, ili može da prođe kroz faznu tranziciju,[11][12] sa latentnom toplotom koja doprinosi efikasnosti hlađenja. Ovo poslednje, kada se koristi za postizanje temperature ispod ambijentalne, je poznatije kao refridžerant.[13][14][15][16][17]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Halliday, David; Resnick, Robert (2013). Fundamentals of Physics. Wiley. стр. 524. 
  2. ^ Atkins, Peter William; Jones, Loretta (2010). Chemical principles: the quest for insight (5th изд.). New York: W.H. Freeman. стр. 320. ISBN 9781429219556. OCLC 501943698. 
  3. ^ „The MSDS HyperGlossary: Inert”. www.ilpi.com. Приступљено 2018-08-26. 
  4. ^ „Corrosion | Oxidation, Electrochemical, Rusting | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2023-08-03. Приступљено 2023-08-08. 
  5. ^ Jones, Denny A. (1991). Principles and prevention of corrosion. New York : Toronto : New York: Macmillan Pub. Co. ; Collier Macmillan Canada ; Maxwell Macmillan International Pub. Group. ISBN 978-0-02-361215-2. 
  6. ^ „HVAC”. HVAC Tools. 
  7. ^ Designer's Guide to Ceiling-Based Air Diffusion, Rock and Zhu, ASHRAE, Inc., New York, 2002
  8. ^ Rezaie, Behnaz; Rosen, Marc A. (2012). „District heating and cooling: Review of technology and potential enhancements”. Applied Energy. 93: 2—10. Bibcode:2012ApEn...93....2R. doi:10.1016/j.apenergy.2011.04.020. 
  9. ^ Werner S. (2006). ECOHEATCOOL (WP4) Possibilities with more district heating in Europe. Euroheat & Power, Brussels. Архивирано 2015-09-24 на сајту Wayback Machine
  10. ^ Dalin P., Rubenhag A. (2006). ECOHEATCOOL (WP5) Possibilities with more district cooling in Europe, final report from the project. Final Rep. Brussels: Euroheat & Power. Архивирано 2012-10-15 на сајту Wayback Machine
  11. ^ Askeland, Donald R.; Haddleton, Frank; Green, Phil; Robertson, Howard (1996). The Science and Engineering of Materials. Chapman & Hall. стр. 286. ISBN 978-0-412-53910-7. 
  12. ^ Rybin, M.V.; et al. (2015). „Phase diagram for the transition from photonic crystals to dielectric metamaterials”. Nature Communications. 6: 10102. Bibcode:2015NatCo...610102R. PMC 4686770 Слободан приступ. PMID 26626302. arXiv:1507.08901 Слободан приступ. doi:10.1038/ncomms10102. 
  13. ^ „Air Conditioners, Dehumidifiers, and R-410A Refrigerant”. Sylvane. 1. 7. 2011. Приступљено 27. 7. 2023. 
  14. ^ Protection, United States Congress Senate Committee on Environment and Public Works Subcommittee on Environmental (14. 5. 1987). „Clean Air Act Amendments of 1987: Hearings Before the Subcommittee on Environmental Protection of the Committee on Environment and Public Works, United States Senate, One Hundredth Congress, First Session, on S. 300, S. 321, S. 1351, and S. 1384 ...”. U.S. Government Printing Office — преко Google Books. 
  15. ^ Fluorinated Hydrocarbons—Advances in Research and Application (2013 изд.). ScholarlyEditions. 21. 6. 2013. стр. 179. ISBN 9781481675703 — преко Google Books. 
  16. ^ Whitman, Bill; Johnson, Bill; Tomczyk, John; Silberstein, Eugene (25. 2. 2008). Refrigeration and Air Conditioning Technology. Cengage Learning. стр. 171. ISBN 978-1111803223 — преко Google Books. 
  17. ^ „Scroll Chillers: Conversion from HCFC-22 to HFC-410A and HFC-407C” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2021-07-20. г. Приступљено 2021-03-29. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rashladna_tečnost&oldid=28332796”