Return to Castle Wolfenstein

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Return to Castle Wolfenstein
Return to Castle Wolfenstein
Developer(i)Grej Meter Interaktiv (engl. Gray Matter Interactive)
Distributer(i)Aktivižn (engl. Activision)
Pogon(i)id Tech 3
PlatformeWindows
Linux
Mac OS
Mac OS X
Xbox
PlayStation 2
IzlazakMicrosoft Windows

SAD: 19. novembar 2001.. EU: 30. novembar 2001.. Linux 16. mart 2002.. Mac OS X April 2002. Xbox SAD: 6. maj 2003.. EU: 15. maj 2003.. PlayStation 2 SAD: 27. maj 2003.. EU: 6. jun 2003.. Steam

4. avgust 2007..
Žanr(ovi)Pucačina iz prvog lica
ModifikacijeSinglplejer i multiplejer
Način kontroleTastatura, miš, džojstik

Return to Castle Wolfenstein (srp. Повратак у Замак Вулфенштајн) je pucačina iz prvog lica koju je objavio Activision[1], objavljena je 19. novembra 2001. za Windows a zatim za PlayStation 2, Xbox, Linux i Macintosh. Razvijena je od strane Gray Matter Interactive[1][2], a njen multipejer mod razvila je kompanija Nerve Software[1][2]. id Software, kreatori igre Wolfenstein 3D, nadgledali su razvoj i potpisani su kao izvršni producenti.[3] Multipejer je na kraju postao najpopularniji deo igre i bio je uticajan u žanru. Splash Damage kreirao je neke od mapa za Game of the Year[1] ediciju. Nastavak pod imenom Wolfenstein, objavljen je 18. avgusta 2009. godine.

Način igre[uredi | uredi izvor]

Tokom kampanje igrač iz prvog lica kontroliše vojnog rendžera po imenu Vilijam "B.J." Blazkovič (engl. William "B.J." Blazkowicz). Igrač, kao i protivnici, ima određenu količinu zdravlja (engl. Health), od početka igrač ima 100% helta i mogućnost da sakupi još 100% oklopa uz pomoć određenih kaciga i jakni koje pronalazi u igri, dodatnih 100% oklopa nije moguće vratiti uz pomoć zdravstvenih predmeta koji se mogu pokupiti na raznim mestima tokom igre. Postoji 5 vrsta predmeta koje igrač može da pokupi:

  • Oružije
  • Municija
  • Zdravstveni predmeti
  • Oklop
  • Blago

Igrač može nositi svo oružije koje nađe tokom igre ali može koristiti samo jedno u trenutku, takođe igrač može nositi i određenu količinu municije. Zdravstveni predmeti i oklop služe da povećaju igraču količinu helta odnosno oklopa. Zdravstveni predmeti leče igrača između 0-100 zdravlja dok oklop dodaje igraču dodatnu količinu zaštite. Blago služi jedino da kako bi igrač pored porlaska nivoa imao dodatan faktor pri prelaženju nivoa. U igri takođe postoji faktor šunjanja tako da ako igrač čuči teže ga je primetiti,odnosno ako trči lakše je primećen. Još jedan od manje bitnih stavki je energija (stamina) koju igrač troši usled trčanja ili skakanja.

Multiplejer[uredi | uredi izvor]

Mulitplejer je mod baziran na zadatku u kojem su igrali podeljeni u dva tima - Neprijatelji (engl. Axis) i Saveznici (engl. Allies). Svaki tim ima niz zadataka koje treba završiti, saveznici obično uništavaju neku vrstu nepriajteljskog objekta dok ga neprijatelji brane. Ovi zadaci su podeljeni u dve kategorije primarnu i sekundarnu. Primarni ciljevi su oni koji moraju biti obavljeni za pobedu, to je uglavnom krađa tajnih dokumenata ili uništavanje radarskog postrojenja. Međutim sekundarni ciljevi su opcioni i oni pomažu određenom timu da lakše dodđe do primarnog zadatka, oni mogu biti, na primer, razvaljivanje vrata koja omogućavaju pristup tunelu koji skraćuje potrebno vreme putovanja do neprijateljske baze.

Svaki tim ima pristup malo drugačijem setu oružja koji odgovara onoj koju koristi svaka strana u Drugom svetskom ratu. Igrači mogu birati između četiri različite klase: Vojnik (engl. Soldier), Lekar (engl. Medic), Poručnik (engl. Lieutenant) i Inženjer (engl. Engineer). Vojnici mogu nositi teška oružija kao što su panzerfaust (engl. Panzerfaust), otrovni top (engl. Panzerfaust) i bacač plamena(engl. Flamethrower) koji nisu omogućeni ostalim klasama, lekari mogu oživljavati i lečiti ostale saigrače, inženjeri mogu probiti prepreke i postaviti ili ukloniti dinamit, poručnici mogu dostavljati municiju saigračima i mogu narediti vazdušne napade.

Svaka klasa se specijalizuje u određenom aspektu igre, a efikasan tim će balansirati igrače koristeći sve četiri klase, kao što vojnik probija kroz neprijateljsku odbranu tako lekar pomaže timu održavajući ih u život. Vojnik nadoknađuje nedostatak vatrene moći sa medicniskim osobljem, dok lekari nadoknađuju timu zdravlje. Poručnik snabdeva tim municijom, posebno vojnike, ali i inženjere kako bi završili cilj, koji je prethodno oslobodio vojnik.

Postoje tri različita načina igre, od kojih svaki omogućava različito iskustvo: cilj, štoperica i kontrolna tačka. Štoperica poziva savezničku stranu da završi niz ciljeva u unapred određenom vremenskom roku. Protivnički i Saveznički ztim menjaju strane i protivnički tim ima cilj da završi zadatak u kraćem vremenskom roku. Kontrolna tačka je mod u kome timovi uzimaju zastavice. Poznatiji naziv je uhvati zastavicu (engl. Capture the Flag (CTF)). Koji god tim prvi preuzme kontrolu svih zastavica pobeđuje.

Priča[uredi | uredi izvor]

Godina je 1943. Drugi svetski rat. Dodeljen kancelariji za tajne akcije (OSA) (engl. Office of Secret Actions) iz vojske, američki vojni rendžer Vilijam "Bi-Džej" Blazkovic i britanski operativni Agent Jedan (engl. Agent One) poslati su u Egipat kako bi istražili povećanje aktivnosti nacističke paranormalne divizije SS-a. Dvojac je bio svedok da je SS pustio drevnu kletvu oko mesta kopanja, oživljavajući brojne zombije iz svog sna. Uspešno prolazeći pored mumija i nacista, Bi-Džej i Agent Jedan su odvedeni do aerodroma i lokacije koju treba ispratiti. Dok su pratili SS i Helgu, oboreni su u blizini Austrije i zarobljeni su od strane nacista. Agent One i Blazkovic su odvezeni i zatvoreni u zamak Vulfenštajn (engl. Wolfenstein), udaljenom, srednjevekovnom zamku koji je služio kao utvrđenje, zatvor i istraživačka stanica. Tokom zatvaranja, Agenta Jedan je mučio doktor Zi zbog informacija i on umire od strujnog udara. Bi-Džej međutim, uspeva da pobegne iz tamnice u zamku Vulfenštajn i da se izvuče iz zamka, uspešno prolazi i pored straže zamka i koristeći žičaru napušta područje zamka kako bi se našap sa Keslerom (engl. Kessler), pripadnikom nemačkog poketa otpora u obližnjem selu.

U međuvremenu, SS paranormalna divizija, pod komandom oberfirera Helge fon Bulov (engl. Oberführer Helga von Bulow), odavno se preselila iz Egipta i iskopavala je katakombe i kripte drevne crkve u samom selu u potrazi za mestom počinka "Dark Knight" (srp. Мрачни Витез). Nemarno ponašanje divizije dovelo je do oslobađanja drevne kletve i buđenja hordi nemrtvih bića, ovog puta uključujući i saksonske vitezove. Većina SS-a konačno shvata opasnost i zatvara ulaz u katakombe, ostavljajući mnoge vojnike zarobljene unutra. Bi-Džej se spušta bez obzira i bori se istovremeno protiv nacista i nemrtvih sve dok ne stigne u drevnu kuću bogosluženja, ukletu crkvu (engl. the Defiled Church), gde je nacistički profesor Zemf (engl. Zemph) sprovodio izvlačenje životne materije nad lešom Mračnog Viteza, zahvaljujući nacističkoj tehnologiji to i uspeva. Nedugo pred dolazak Bi-Džeja, Zemf pokušava da nagovori nestrpljivu Helgu von Balov da ne uzme drevni tulijanski artefakt, "Dagger of Warding" (srp. Бодеж Чувања) sa obližnjeg oltara u izolovanom delu crkve, ali ona ubija Zemfa i uzima bodež. Ova konačna greška oslobađa još jedno čudovište, Olarika (engl. Olaric), koji ju je raskomadao. Blazkovic, nakon vatrene bitke protiv duša i demona napada, savladava Olarika, i zatim odlazi sa Zemfovim beleškama i bodežom.

Pošto je Helgino vođstvo izgleda došlo do kraja, OSA počinje da se fokusira na jednog od nemačkih vodećih naučnih istraživača i šefa odeljenja za specijalne projekte SS-a, Oberfirera Vilhelma "Detsheda" Štrasea ({{Jez-engl|Oberführer Wilhelm "Deathshead" Strasse} Tokom istrage OSA shvata da se Detshed priprema da pokrene napad na London. On planira da iskoristi raketu V-2 opremljenu sa eksperimentalnom biološkom bojevom glavom, lansirajući je iz baze blizu Katamarunde na Baltiku. Zbog potajenog načina na koji OSA treba da deluje, Blazkovic se padobranom spustio razdvojen od svoje opreme. Nakon prikupljanja svoje opreme, on se skriva u kamion za snabdevanje koji ide u bazu. Kad stigne, Blazkovic uništava raketu V-2 na lansirnoj podlozi i bori se kako bi izašao izvan postrojenja ka vazdušnoj bazi koja je opremljena eksperimentalnim mlaznim avionima. Kada sitgne, uzima i upravlja raketnim avionom "Kobra" i leti na Maltu.

Želeći da saznaju više od Detshedu i njegovim tajnim projektima, OSA šalje Blazkoviča u bombardovani grad Kugleštad (engl. Kugelstadt), gde Blazkovicu pomažu strane pripadnika Nemačke grupe otpora Krejsau okruga (engl. German Kreisau Circle resistance group) u provaljivanju u propalu fabriku i eksfiltriranju dezertiranih naučnika. Tamo otkriva nacrte i prototip najnovijeg oružija rajha, električno upravljani ručni mitraljez nazvan "Otrovna cev". Blazkovic na kraju upada u podzemni istraživački kompleks Detsheda, Postrojenje tajnog oružja (engl. Secret Weapons Facility). Tamo se susreće sa užasnim plodovima Detshedovog truda, deformisanim stvorenjima,ć koja su nastala pitem hirurgije i mehaničkih implanta. Stvorenja beže iz svojih ćelija i počinju da besne. Blazkovič se probija kroz postrojenje, samo da bi video Detsheda kako beži od haosa podmornicom (engl. U-boat), ali uspeva da sazna gde se zaputio Detshed ispitujući zarobljenog nemačkog oficira.

Blazkovič, sa svojom najnovijom informacijom, spušta se padobranom u Norvešku blizu Detshedovih misterioznih "Iks-laboratorija" (engl. "X-Labs"). Nakon provaljivanja u postrojenje, u kome je brojčano nadjačan od strane uvrnutih bića sa kojima se susreo u Kuglštadu zvani "luperi" (engl. Lopers), Blazkovic uzima Detshedov žurnal čiji sadržaj direktno povezuje Detshedova istraživanja sa ostatkom aktivnosti paranormalne SS divizije. Zatim se suočava sa nekoliko novih prototipa stvorenja pod nazivom Super-vojnik (engl. Super soldier), visokih monstruoznosti obloženih oklopom koje pokreću hidraulične noge i koji nose snažno oružije. Konačnp sustigavši Detsheda, Blazkovic se suočava sa kompletnim i potpuno oklopljenim Super-vojnikom i ubija istraživače koji su ga razvili. Nakon što je Super-vojnik uništen, Detshed je frustriran i zaprepašten što je projekat njegove karijere uništen, zatim beži avionom Kobra i ne pojavljuje se do samog kraja igre.

Nakon proučavanja dokumenata koje je zaplenio Blazkovič, OSA je postala svesna šeme pod kodnim nazivom "Operacija: Uskrsnuće" (engl. Operation: Resurrection), plan za oživljavanje Hajnriha I (engl. Heinrich I), legendarnog i moćnog saksonskog vrač-kralja (engl. Saxon warlock-king) iz 943. godine n.e. Uprkos skepticizmu visokih savezničkih komandanata, OSA spušta Blazkovica nazad blizu zamka Vulveštajn, na branu Bramburg (engl. Bramburg Dam), gde Blazkovic probija svoj put dok ne stigne do sela Paderborn (engl. Paderborn). Nakon atentata na višeg oficira SS paranormalne divizije koji su trebali da prisustvuju operaciji uskrsnuća, Blazkovic se probija kroz dvorac Šufstafel (engl. Chateau Schufstaffel) i kroz prostor ispred zamka. Nakon borbe sa još dva Super-vojnika, Blazkovic prilazi mestu iskopina blizu zamka Vulfenštajn.

Unutar iskopina, Blazkovič se bori protiv nacističkih stražara i prototipa super-vojnika i stiže do ulaza u podzemne grobnice zamka Vulfenštajn. Tamo je otkrio da su uništeni i oronuli delovi zamka prepuni nemrtvim stvorenjima, koja napadaju porušene bedeme zamka. Nakon što se probio kroz podzemne radove zamka, Blazkovič stiže prekasno na mesto mračne ceremonije da zaustavi uskrsnuće Henriha prvog. Na ceremoniji, SS oberfirer i vračar Marijana Blavacki (engl. Oberführerin Marianna Blavatsky) priziva duhove tame koji pretvaraju tri Detshedova super-vojnika u mračne vitezove, Hajnrihove poručnike. Ona na kraju uzdiže Hajnriha I koji joj se zahvaljuje tako što je pretvara u svog nemrtvog roba. U vrhunskoj borbi, Blazkovic nakon što je iscrpio najveći deo svog arsenala, uništava tri mračna viteza, nemrtvu Marijanu Blavacki, i na kraju i Hajnriha I. U daljini Rajhfirer SS-a Hajnrih Himler užasnuto gleda, govoreći "Amerikanac .... upropastio je sve" nakon toga odlazi u Berlin da se suoči sa Hitlerom.

U OSA, Operacija: Uskrsnuće je zatvorena i Blazkovič odlazi na "OiR" (Odmor i Rekreaciju) (engl. R&R) - ubijajući naciste.

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Povratak u zamak Vulfenštajn je modifikovani nastavak starije pucačine iz prvog lica Vulfenštajn 3D (engl. Wolfenstein 3D). Ovo izdanje uključuje kampanjuza jednog igrača zasnovanoj na priči (koja koristi određene teme iz originalne igrice), kao i mogućnost da se igra sa više igrača u timu.

U kampanji, udruženi agenti fiktivne OSA su poslati da istraže glasine u vezi sa jednim projektom Hajnraha Himlera, odnosno SS paranormalne divizije. Međutim agenti su uhvaćeni pre nego što su uspeli da završe svoju misiju i zatvoreni su u zamak Vulfenštajn. Irač u ulozi Blazkoviča mora da pobegne iz zamka. Igrač će istraživati i aktivnosti SS Paranormalne Divizije, što uključuje vaskrsenje mrtvih i biotehnologiju, dok će takođe morati da sabotira oružija za masovno uništenje kao što su V-2 rakete i biološke bojeve glave. Tokom igre igrač će se boriti sa Vafen SS (engl. Waffen SS) vojnicima, elitnom jedinicom poznatom kao "Crna straža" (engl. Fallschirmjäger (paratroopers)), nemrtvim bićima kao i sa super-vojnicima koji su kreirani operacijamai hemijskim inženjeringom koji je sproveo Vilhem "detshed" Štrase. Finalni i najjači neprijatelj je nemrtvi saksonski ratnik i princ Hajnrih prvi.

Ideja o žičari u zamku je preuzeta iz filma U orlovskom gnezdu iz 1968. godine, u kome je general američke vojske zarobljen i zatvoren u zamak Adler (engl. Adler), tvrđavu u Alpima iznad gradića Verfena (engl. Werfen), do koje se može doći samo žičarom, i u kojoj je sedište nemačke tajne službe za južnu Bavarsku[4][5]. Paranormalni motivi u priči su vezani za zamak Vevelsburg (engl. Wewelsburg) iz 17. veka, koji su Nemci pod Himlerovim vođstvom zauzeli i u njemu praktikovali oi magijske rituale.[6][7]

Jedna od mapa za više igrača (koja je izdata zasebno kao demo verzija) prikazuje plažu Omaha (engl. Omaha) u operaciji Overlord i inspirisana je uvodnom scenom iz filma Spasavanje redova Rajana[8] (engl. Saving Private Ryan). Ovo je dovelo do rivalstva između igre Povratak u Zamak Vulfenštajn i Medalje časti: Napad saveznika (engl. Medal of Honor: Allied Assault), čija je tema isto Drugi svetski rat i u kojoj se puca iz prvog lica, a sadrži i scenu na plaži Omaha.

U nemačkoj verziji igre, izbegavaju se direktne reference na nacističku partiju i Treći rajh, zbog strogih nemačkih zakona u vezi sa tim. Igrač se ne bori protiv nacista već protiv tajne sekte po imenu Vukovi, koju vodi Hajnrih Holer (engl. Heinrich Höller), čije ime i prezime podseća na Himlera, samo je obrnuto značenje (Himler je "Nebeski", a Holer je "pakleni"). Takođe izbačena je i nacistička svastika: nemačke snage korite logo Vulfenštajna koji je kombinacija stilizovanog dvoglavog orla (koji je čest simbol u nacizmu), V kao Vulfenštajn i logo Kvejk 3 Tim Arena (engl. Quake III: Team Arena) (pogon igrice i mrežni kod Vulfenštajna je zasnovan na Kvejk 3).[9] "V" logo sa orlom je istaknut na omotu američkog izdanja igre.

Igrica kao muzičku podlogu za kampanju koju igra jedan igrač koristi Betovenovu Mesečevu sonatu[10] i Za Elizu.

Neki zvučni efekti u igrici su izdvojeni iz filma 2001: Svemirska odiseja iz 1968. godine. Ovi zvukovi su obilatno koriste u Radarskoj stanici i laboratorijama da bi se stekao efekat rada naulne opreme u istraživačkom centru.

Igricu pokreće modifikovana verzija Id Tek 3 (engl. id Tech 3) pogona sa promenama uvedenim da podrže velike oblasti u eksterijeru. Pogon za Vulfenštajn je kasnije korišćen kao baza za Vulfenštajn: Neprijateljska teritorija (engl. Wolfenstein: Enemy Territory), Triniti: Razbijajući Efekat (engl. Trinity: The Shatter Effect)[11] i Poziv Dužnosti (engl. Call of Duty).

Postoje mnoga različita izdanja igrice Povratak u Zamak Vulfenštajn. Originalno izdanje, verzija 1.0, izdato je u kutiji koja sadrži malu knjižicu. izdanje za kolekcionare objavljeno je u isto vreme i spakovano je u metalnu kutiju. Sadržina kolekcionarskog izdanja se menjala u zavisnosti od toga kad je kupljeno, a u njemu su se nalazili poster, prišivač ili bonus CD. Izdanje "igrica godine" (2002-v.1.33.) sadržalo je i ogriginalni Vulfenštajn 3D, demo izdanja igrice, i 7 novih mapa za više igrača (Trenchtoast, Tram Siege, Ice, Chateau, Keep, The Damned, and Rocket). Platinum izdanje (2004.-v.1.41.) je uključivalo Vuflenštajn:Neprijateljska teritorija, ekspanziju za više igrača i Vuflenštajn 3D. Povratak u zamak Vulfenštajn: Plima rata (engl. Wolfenstein: Tides of War) takođe je sadržalo originalni Vulfenštajn 3D koji nije mogao da se otključa nakon pobede u kampanji, i neka poboljšanja u pogledu zvuka.[12][13]

Portovi[uredi | uredi izvor]

Igrica je bila objavljena za Linuks (engl. Linux) i Mekintoš (engl. Macintosh) platforme u 2002. godini, nakon linuks porta koji je obavila kuća "Timothee Besset"[14] i mek porta obaljenog od strane "Aspyr Media"[15][16]. 2003. Godine 2003. igra je prenesena na plejstejšn 2 (engl. PlayStation 2) i Xbox (engl. Xbox) konzole za video igre i titlovana kao Operacija Vaskrsnuće (engl. Operation Resurrection) i Plime rata (engl. Tides of War).[17]

Razlike između verzije za konzole[uredi | uredi izvor]

Obe verzije za konzolu uključuju jednu dodatnu misiju, sa dešavanjem malo pre nego što počinje kampanja za kompjuter, postavljenu u izmišljenom gradu Ras El-Hadid (engl. Ras El-Hadid) u Egiptu. U drugoj polovini ovog nivoa nalazi se veliko podzemno mesto sahrane sa mnogim neprijateljima, kao i originalna prva misija. Ovaj nivo je malo približniji namerama razvojnog tima što pokazuje jasno egipatski dizajn mesta sahrane, uključujući prisustvo peska, zamki, mumija i hijeroglifa na zidovima u nekim područjima (u originalnoj misi ovo možemo naći tokom druge misije u nemačkom selu). Nasuprot tome, priča u singlpejer verziji za računar počinje u zamku Vulfenštajn.[18]

Verzija za PlayStation 2 ima bonus dodatak koji omogućava igračima da kupuju stvari na kraju svakog niova uz pomoć blaga koje pronađu.[13] U Xbox verziji tajni bonus se dodeljuje kada su pronađene sve tajne oblasti za taj nivo.[13] Takođe ima nekoliko novih opremljivih predmeta i oružija, kao i nove neprijatelje. Kooperativni režim za dva igrača je ekskluzivan za Xbox i omogućava drugom igraču da igra kao Agent Jedan, menjajući igru u kojoj nikada nije ubijen i završava misije do kraja. Ovo podržava priču da je i Agent Jedan takođe preživeo. Xbox verzija takođe ima sadržaj koji se može preuzeti sa interneta,[19][20][21] i sistemsko povezivanje i multiplejer preko Xbox Live (engl. Xbox Live) pre nego što je ukinuto za originalne Xbox igrice.[17] Platinum hit izdanje igre je takođe izdato za Xbox.[22] PlayStation 2 verzija ne podržava multiplejer.[23]

Završavanje Xbox verzije otključava dodatni bonus: originalni Vulefnštajn 3D.

Izdavanje izvornog koda[uredi | uredi izvor]

Izvorni kod za Povratak u Zamak Vulfenštajn i Neprijateljska Teritorija je pod GNU generalnom javnom licencom (GJL) () 12. avgusta 2010. Kvejk 3 razvojni tim na veb stranici icculus.org objavili su ubrzo nakon toga početak novog pogonskog projekta.[24]

Film[uredi | uredi izvor]

Povratak u Dvorac Vulfenštajn film je objavljen 2002. godine sa Robom Kohenom. Međutim, malo je informacija na raspolaganju od tada, sa izuzetkom intervujua IGN-a (engl. IGN) od 20. jula 2005. godine. U intervjuu se razgovaralo o filmu Povratak u Zamak Vulfenštajn sa zaposlenima iz ID.[25] Tod Holenšed je izjavio da je film idalje bio u ranim fazama radova.

Dana 3. avgusta 2007, Varieti je potvrdio Povratak u Zamak Vulfenštajn, koji je napisao i režirao Rodžer Avari i producirao Samuel Hadida. 2. novembra 2012. Roger Avari je potpisao ugovor da piše i režira film. Film se opisuje kao mešavina Inglorijus Bastards (engl. Inglourious Basterds) i Kapetan amerika (engl. Captain America).

Odziv[uredi | uredi izvor]

Prodaja[uredi | uredi izvor]

Povratak u Zamak Vufenštajn debitovajo je na trećem mestu na grafikonu prodaje NPD intelekta (engl. NPD Intelect) za period od 18. do 24. novembra, po prosečnoj maloprodajnoj ceni od 57 dolara.[26] U drugoj sedmici je pala na poziciju 7.[27] Do kraja 2001. godine, domaća prodaja igre iznosila je 253.852 jedinice, za prihode od 13,1 miliona dolara.

U Sjedinjenim Američkim Državama, Povratak u Dvorac Vuflenštajn prodao je 350.000 primeraka i zaradio je 17 miliona dolara do avgusta 2006. godine. To je bila 48. najprodavanija kompjuterska video igra u zemlji između januara 2000. i avgusta 2006. Kombinacijom prodaja svih verzija Vuflenštajna između januara 2000. i Avgusta 2006. dostigao je 660.000 jedinica u SAD do poslednjeg datuma.[28] Povratak u Zamak Vulfenštajn dobio je "srebrnu" nagardu za prodaju od strane Udruženja izdavača softvera za zabavu u slobodno vreme (ELSPA) (engl. Entertainment and Leisure Software Publishers Association)[29], što ukazuje na prodaju od najmanje 100.000 primeraka u Velikoj Britaniji.[30] Do januara 2002, Aktivižn je saopštio da su pošiljke Vufenštajna premašile milion jedinica.[31]

Recenzije[uredi | uredi izvor]

Kritički prijem
Ocene agregatora
AgregatorOcena
GameRankings(PC) 86.75%
(XBOX) 84.78%
(PS2) 69.81%
Metacritic(PC) 88/100
(XBOX) 84/100
(PS2) 66/100
Ocene recenzenata
PublikacijaOcena
Eurogamer8
Game RevolutionB
GameSpot9.2
IGN9

Povratak u Zamak Vulfenštajn dobio je pozitivne recenzije od strane kritičara. U Metakritici (engl. Metacritic), dostigao je skor 88/100 (na osnovu 32 pregleda)[32], a na GejmRenkingsu (engl. GameRankings) skor od 86.75% (baziranom na 50 recenzija)[33]. Eurogejmerov (engl. Eurogamer) Tom Bramvel nazvao je ovu video igru "dostojnim dodatkom id softverovom pucačinom. U igri singlplejer je prosečno dobar i oduzima dobar deo vremena da se završi, ali igricu krasi prvoklasni multiplejer".[34]

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

U martu 2008. Američki Stejt Department je Kongresu podneo izveštaj pod nazivom "Savremeni globalni antisemizam", u kome su opisali igricu Vuflenštajn Povratak u Zamak kao antisemitsku. Izveštaj se oslanja na članak Džonatana Keja objavljen u Njujork Tajmsu 2002. godine u kome se govori o uvođenju "Nacističkih protagonista" na svetsko tržište onlajn video igrica, a posebno se osvrće na Dan poraza i Vuflenštajn.[8] Članak je objavljen samo u nekoliko dana pre nego što je izašla igrica Medalja Časti, koja sadrži mnoge slične motive i mogućnosti kao Vulfenštajn, između ostalog i mogućnost da igrač izabere nacistu za protagonistu sa kojim će igrati.

Ted Holenšed, tadašnji direktor ID softvera (u vreme kada je objavljen članak) komentarisao je ovo na sledeći način:

"Trend koji vidite u novim igricama je u nekoj meri odraz onoga što se dešava u kulturi. Na primer, sada postoje igrice sa teroristima i anti terorističkim jedinicama. A igrice koje se tiču 2. Svetskog rata poput Vuflenštajna i Dana poraza održavaju ono što vidimo u popularnim filmovima... Ne sumnjam da će biti ljudi koji će da ovo iskustvo igranja igrice sa više igrača na mreži izvrnu i kažu, " ne mogu da verujem da ste uradili ovo". Ima dosta kritičara u industriji igrica, i oni stalno traže nešto da kritikuju."

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Igru su nominovali Šerman Arčibald, Džon Karmak i Rajan Feltrin za kategoriju "Vrhunac u programiranju" (engl. "Excellence in Programming") na dodeli nagrada Izbor razvijača igara () 2002. godine.[35]

PC Gejmer SAD (engl. PC Gamer US) je nagradio Povratak u Zamak Vulfenštajn za njihovu "najbolja multiplejer igra" nagradu 2001. godine. Urednici su napisali: " Nijedan drugi FPS (srp. Пуцачина из првог лица) ne nagrađuje ovaj nivo timskog igranja, ne sadrži ovaj nivo grafike, i nema varalica."[8]

Nastavci[uredi | uredi izvor]

Samo multiplejer verzija, Vuflenštajn: Neprijateljska Teritorija, prvobitno je bila planirana kao kompletan ekspanzioni paket za Povratak u Zamak Vulfenštajn koji je razvila Spleš Demidž (engl. Splash Damage) kompanija. Singlplejer komponenta igre nikada nije bila završena samim tim je i kompetno izbačena. Razvojni tim je u tom trenutku odlučio da multiplejer deo objave kao potpuno besplatnu, samostalnu igru koju možete preuzeti. Neprijateljska Teritorija je mrežna multiplejer igra zasnovana na završavanju zadataku pomoću timskog rada i raznih klasa karaktera.

Ova igra kasnije je ponovo izbačena kao poptuno samostalna i komercijalna pod nazivom Neprijateljska Teritorija: Kvejk Ratovi () postavljena u ID Softver Kvejk univerzumu. Polu nastavak nazvan Vulfenštajn razvio je Rejven Softver (engl. Raven Software) i ID Softver a objavio je Aktivižn,[36] 18. avgusta 2009. Nastavak pod nazivom Vulfenštajn: Novi Poredak (engl. Wolfenstein: The New Order) i samostalana prethodnik ekspanzija Vulfenštajn: Stara Krv (engl. Wolfenstein: The Old Blood) je takođe bila objavljena 2014. odnosno 2015. godine. Stara Krv sadrži reference iz Povratka u Zamak Vulfenštajn sa karakterima sličnih imena i pominjanjem Iks laboratorija.

Priča iz Novog Poretka praćena je u najnovijem izdanju Vulfenštajn 2: Novi Kolosus (engl. Wolfenstein II: The New Colossus) koji je izašao krajem 2017. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „id Software and Activision Release Return to Castle Wolfenstein: Game of the Year Edition | Splash Damage”. web.archive.org. 26. 03. 2017. Arhivirano iz originala 26. 03. 2017. g. Pristupljeno 15. 05. 2019. 
  2. ^ a b Wolpaw, Erik (28. 11. 2001). „Return to Castle Wolfenstein Review”. GameSpot (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  3. ^ „Games: Return to Castle Wolfenst|NVIDIA”. www.nvidia.com. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  4. ^ Behind Enemy Lines: The Making of 'Return to Castle Wolfenstein', Pristupljeno 16. 05. 2019 
  5. ^ „Wolfenstein, een geschiedenis”. Tweakers (na jeziku: holandski). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  6. ^ Russell, Stuart, 1949-2006. (2007). La fortezza di Heinrich Himmler il centro della Weltanschauung delle SS ; cronaca per immagini della Scuola-SS Haus Wewelsburg dal 1934 al 1945. Schneider, Jost W. (1. izd.). Roma: Ed. Thule Italia. ISBN 9788890278105. OCLC 891566591. 
  7. ^ Feature, Mikel Reparaz 2009-03-13T22:19:50 71Z. „The secret history of Wolfenstein”. gamesradar (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  8. ^ a b v Kay, Jonathan (03. 01. 2002). „Defying a Taboo, Nazi Protagonists Invade Video Games”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  9. ^ „Die Rückkehr zu Castle Wolfenstein”. CHIP Online (na jeziku: nemački). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  10. ^ „Castle Wolfenstein – Hardcore Gaming 101” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  11. ^ Adams, Dan (15. 05. 2003). „E3 2003: Trinity”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  12. ^ Reed, Kristan (06. 06. 2003). „Return to Castle Wolfenstein: Tides of War”. Eurogamer (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  13. ^ a b v „Return to Castle Wolfenstein Head-to-Head”. IGN (na jeziku: engleski). 28. 05. 2003. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  14. ^ „On Wolf's Goldness - Blue's News Story”. www.bluesnews.com. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  15. ^ „Aspyr to publish Mac Return to Castle Wolfenstein”. web.archive.org. 29. 12. 2001. Arhivirano iz originala 29. 12. 2001. g. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  16. ^ „Aspyr to publish Mac Return to Castle Wolfenstein”. Macworld (na jeziku: engleski). 18. 12. 2001. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  17. ^ a b Boulding, Aaron (21. 11. 2002). „Return to Castle Wolfenstein: Tides of War”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  18. ^ Torres, Ricardo (22. 11. 2002). „Return to Castle Wolfenstein impressions”. GameSpot (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  19. ^ Boulding, Aaron (04. 06. 2003). „Fresh Wolfenstein”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  20. ^ IGN (07. 07. 2003). „Safe Return”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  21. ^ IGN (06. 08. 2003). „Tides are Changing”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  22. ^ „Top 10 Xbox Platinum Hits”. IGN (na jeziku: engleski). 22. 06. 2004. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  23. ^ Staff, I. G. N. (22. 11. 2002). „Return To Castle Wolfenstein: Operation Resurrection”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  24. ^ „id Software Open-Sources ET, RTCW - Phoronix”. www.phoronix.com. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  25. ^ Movie Reviews, Trailers, Interviews, Wikis & Posters for Movies - IGN (na jeziku: engleski), Pristupljeno 16. 05. 2019 
  26. ^ „GameSpot: PC News: Hot Date still hot”. web.archive.org. 07. 02. 2002. Arhivirano iz originala 07. 02. 2002. g. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  27. ^ „GameSpot: PC News: Harry Potter beats Hot Date”. web.archive.org. 14. 12. 2001. Arhivirano iz originala 14. 12. 2001. g. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  28. ^ „The Top 100 PC Games of the 21st Century | Features | Edge Online”. web.archive.org. 17. 10. 2012. Arhivirano iz originala 17. 10. 2012. g. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  29. ^ „ELSPA: About ELSPA: Sales Awards: Silver”. web.archive.org. 21. 02. 2009. Arhivirano iz originala 21. 02. 2009. g. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  30. ^ „Gamasutra - ELSPA: Wii Fit, Mario Kart Reach Diamond”. web.archive.org. 18. 09. 2017. Arhivirano iz originala 18. 09. 2017. g. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  31. ^ „GameSpot: PC News: Wolfenstein hits the million mark”. web.archive.org. 10. 02. 2002. Arhivirano iz originala 10. 02. 2002. g. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  32. ^ „Return to Castle Wolfenstein”. Metacritic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  33. ^ „Return to Castle Wolfenstein for PC - GameRankings”. www.gamerankings.com. Arhivirano iz originala 26. 07. 2014. g. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  34. ^ Bramwell, Tom (21. 12. 2001). „Return to Castle Wolfenstein”. Eurogamer (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  35. ^ „Game Developers Choice Online Awards | Archive | 2nd Annual GDCA”. www.gamechoiceawards.com. Pristupljeno 16. 05. 2019. 
  36. ^ „E3 2008: Wolfenstein, Singularity unveiled at Activision Blizzard event - News at GameSpot”. web.archive.org. 07. 12. 2008. Arhivirano iz originala 07. 12. 2008. g. Pristupljeno 16. 05. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Return_to_Castle_Wolfenstein&oldid=26782471”