The Cult (muzička grupa)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kalt
Kalt svira uživo na festivalu 2011. godine
Muzički rad
Aktivni period1984—1995
1999—2002
2006—danas
ŽanrRok, Gotik rok, Hard rok
Izdavačka kućaBeggars Banquet, Cooking Vinyl, Atlantic, RoadRunner, Sire
Članovi
Sadašnji članovi
Ostalo
Povezani članci
Veb-sajtwww.thecult.us

Kalt je britanska rok grupa, osnovana 1983. godine. Oni su privukli masu vernih fanova u velikoj Britaniji sredinom 1980-ih kao post-pank/gotik-rok grupa sa singlovima kao što je "Ona prodaje sklonište", pre probijanja u mejnstrim u SAD krajem 1980-ih godina, kao hard-rok grupa sa singlovima kao što su "Mašina za skidanje ljubavi" i "Vatrena žena". Kritičari su ih opisivali kao doza hard-roka sa primesama mističnosti Dorsa i gitarskih orkestracija u stilu Led Cepelina... sa elementima post-pank gotik-roka". Od nastanka u Bredfordu 1981. godine, grupa je imala različite sastave; Jedina dva stalna člana su pevač Ijan Ežburi i gitarista Bili Dafi, autori svih pesama grupe.

Nakon preseljenja u London, grupa je izdala album "Ljubav" 1985. godine, koji je dospeo na 4. mesto top-liste u velikoj Britaniji, i u koji su ušli kao singlovi kao "Ona prodaje sklonište" i "Kiša". U kasnim 1980-im, grupa je promenila žanr iz post-pank u hard-rok, njihovim trećim albumom, "Električan"; produciranom od strane Rika Rubina. Njihov četvrti album, "Sonični hram", napravljen kao mešavina uticaja albuma "Ljubav" i "Električan", omogućila im je proboj na tržište Severne Amerike.

Početkom 1990-ih, grupa se povukla iz medija, kao posledica prekomerne upotrebe alkohola i napetosti između članova, što je dovelo do raspada 1995. godine.[1] 1999. godine grupa se ponovo okupila i snimila album "Izvan dobra i zla", nakon čega su ponovo izdati svi albumi na teritoriji Azije i Istočne Evrope u 2003. godini i Japanu 2004. godine. 2006. godine grupa se po drugi put okupila kako bi išla na međunarodnu turneju. U oktobru 2007. godine grupa je izdala album "Rođen u ovome", za izdavačku kuću "RoudRaner".

U julu 2009. godine, Ežburi je rekao da Kalt neće više snimati albume, nego se fokusirati na IP-i i digitalna izdanja za objavljivanje novog materijala,[2] iako je kasnije promenio mišljenje i rekao da će biti još albuma u bliskoj budućnosti.[3][4] Grupa je od tada je objavila još dva studijska albuma: "Izbor oružja" (2012), i "Skriveni grad" (2016).[5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rana istorija (1981—1984)[uredi | uredi izvor]

Poreklo grupe može se pratiti od 1981. godine u Bredfordu, Jorkšir, kada je pevač i tekstopisac Ijan Ežburi formirao grupu pod nazivom "Južni Kult smrti".[6] Ovo ime je imalo dvostruko značenje, i bio je prihvaćen iz indijanske religije 14. veka.

Ežburiju se pridružio Baz Barouz (gitara), Beri Džepson (bas-gitara) i Aki Navaz Kureši (bubnjevi). Premijerno su nastupili u "Kraljičinoj hali" u rodnom gradu Bredfordu 29. oktobra 1981. godine.[7] Grupa je bila na čelu nastajanja novog pravca muzike, u vidu mešavine post-pank i gotik-roka (tada poznat kao "pozitivni-pank"), te su ubrzo došli do odobravanja muzičkih kritičara i ljubitelja muzike.[7]

Proboj u mejnstrim (1985—1990)[uredi | uredi izvor]

Maja 1985. godine Kalt je objavio svoj četvrti singl, "Ona prodaje sklonište", koji je dosegao na 15. mesto u Velikoj Britaniji i proveo ukupno 23 nedelja u Top 100. Pesma je nedavno izglasana na 18. mesto u "VH1 Indi top 100". U junu 1985. godine, nakon zloupotrebe droge, Preston je otpušten iz grupe. Bubnjar "Big Kauntrija" Marko Brzezicki je izabran da zameni Prestona, a takođe se pojavljuje u spotu za "Ona prodaje sklonište". Kalt snima svoj drugi album, "Ljubav" u julu i avgustu 1985. Stil muzike i imidž grupe se znatno promenio, više nije bila toliko pank-orijentisana, već je poprimila uticaje psihodelije iz '60-ih. Album "Ljubav" je imao veliki uspeh, dostižući broj 4 u Velikoj Britaniji i prodajom 100.000 primeraka tamo, 500.000 primeraka širom Evrope, kao i 100.000 u Australiji i 500.000 primeraka u Sjedinjenim Državama. Do danas, album je prodata u preko dva i po miliona primeraka širom sveta.

Album "Ceremonija" i tužba (1991—1994)[uredi | uredi izvor]

Godine 1991, Ežburi i Dafi ponovo pišu za svoj sledeći album. Tokom demo snimaka, Tod Hofman i Džejms Kotak su svirali bas i bubnjeve. Tokom aktuelnih sesija snimanja albuma, ponovo regrutuju Karija da svira bubnjeve, sa Čarli Drejtonom na basu, i raznim drugim izvođačima. Radni odnos Ežburija i Dafija je dramatično opao u to vreme, te su retko provodili vreme zajedno u studiju tokom snimanja. Album "Ceremonija" je objavljen sa mešovitim kritikama. U SAD popeo se na broj 34, ali prodaja nije bilo impresivna kao kod prethodne tri ploče, prodavši samo oko jedan milion primeraka širom sveta. Dva zvanična singla su puštena u etar: "Sin divljeg srca" (Velika Britanija br. 34, Kanada br. 41) i "Srce duše" (Velika Britanija br. 50), iako je pesma "Belo" objavljena kao singl samo u Kanadi, "Slatko spasenje" objavljena je kao singl u Argentini 1992. godine, a naslovna numera "Ceremonija" je puštena u Španiji.

"Kalt" [istoimeni album] (1994—1995)[uredi | uredi izvor]

Sa istom postavom, grupa je izdala "Kalt" u oktobru 1994. godine, u produkciji Bob Roka. Istoimeni album je obično nazivan "Crni ovan" kod fanova grupe. Ežburi definiše kao "vrlo lična i intimna otkrivanja" pesme o njegovom životu, sa konotacijama na seksualno zlostavljanje sa 15 godina, do smrti Najdžela Prestona, njegovih nesmotrenih godina provedenih u Glazgovu kasnih 1970-ih .

Raspad (1995—1998)[uredi | uredi izvor]

Tokom turneje "Crna kiša" Južnom Amerikom u proleće 1995. godine, uprkos činjenici da je već snimljeno još nekoliko novih pesama, turneja je prekinuta nakon pojavljivanja u Rio de Žaneiru u martu mesecu, a grupa se rastala navodeći neodređene probleme tokom južnoameričke turneje. Ežburi je pokrenuo garažni grupu "Sveti Varvari" nekoliko meseci kasnije. Grupa je imala svoj debi u klubu "100" u Londonu u februaru 1996. godine, a objavila svoj prvi (i jedini) album u maju 1996. godine. Obišavši Severnu Ameriku i Evropu do kraja 1996. godine, grupa je počela da piše materijal za drugi album 1997, ali ubrzo prestaje sa radom i Ežburi počinje da piše i snima solo album. Tokom 1997. i 1998. godine Ežburi je snimio solo album, prvobitno se pod nazivom "Prirodno rođena gerila", kasnije nazvanu "Naduvano pojačalo". Na kraju, album je ostao neizdat do juna 2000. godine, kada je objavljen pod imenom "Duh\svetlo\brzina". Ežburi je održao jedan solistički koncert u 1999.

Ponovni okup (1999—2001)[uredi | uredi izvor]

Godine 1999, Ežburi i Dafi su reformisali Kalt sa bubnjarem Met Sorumom i basistom Martinom Lenobleom. Njihov prvi zvanični nastup je bio na koncertu tibetanske slobode u junu 1999. godine. Koncertna turneja "Kalt se uzdiže" 1999. rezultirala je sa rasprodatih 30 datuma po SAD, zaključno sa 8 uzastopnih rasprodati noći u "Kući bluza" u Los Anđelesu. U 2000. godini, grupa je obišla Južnu Afriku po prvi put, Severnu i Južnu Ameriku, te snimila pesmu "Ucrtano na mom srcu" za potrebe filma "Nestali u 60 sekundi". U junu, dugo odlagani solo album Ežburi je konačno objavio kao "Duh\Svetlo\Brzina", ali nije uspeo da dobije mnogo uspeha. U novembru 2000. godine, druga ovlašćena kompilacija najvećih hitova je puštena, "Čisti Kalt: Singlovi 1984—1995.", zajedno sa propratnim DVD-jem. Kalt, kao i sam Ijan Ežburi, učestvovali su na "D Dors" tribjut albumu, izvodeći "Divlje dete" i "Dodirni me".

Drugi raspad (2002—2006)[uredi | uredi izvor]

Krajem 2002. godine, Ijan Ežburi je proglasio Kalt na pauzi na neodređeno vreme, nakon izvođenja niza koncerata u oktobru 2002. godine, promovišući DVD "Muzika bez straha". Tokom ove druge pauze, Ežburi je nastupao kao član Dorsa, sa preostala dva od originalnih članova te grupe. Novi Dorsi su tuženi nebrojano puta, i od porodice Džim Morisona i bubnjara Džona Densmora. Ežburi je navodno počeo sa radom na snimanju drugog solo albuma koji je kasnije postao okosnica za album Kalta "Rođen u ovome".

Kalt nastupa 2007. godine

Godine 2005, grupa se ujedinila za pripremu svetske turneje "Povratak u divljinu" 2006. godine, sa prvim nastupom u četiri godine u TV emisiji "Lejt lejt šou" Krega Fergusona. Njihov sastav se sada sastoji od Ežburija (vokal), Dafija (gitara), Džona Tempeste (bubnjevi), Dimkića (ritam gitara) i Vajsa (bas). Prva faza održana je u martu 2006. godine u San Francisku, Kalifornija. Celu turneju zabeležio je "Instant lajv", gde je snimak prodavan nakon završetka istog. U maju je održana osmodnevna turneja u Kanadi. Kasnije tog leta, obišli su centralnu i istočnu Evropu i time održali svoje prve koncerte u Bugarskoj, Poljskoj i Srbiji. Jedanaestodnevna Britanska turneja je pratila, zatim još nekoliko datuma u Sjedinjenim Američkim Državama, završivši se Južnoameričkom turnejom u decembru. Te godine, Dafi je započeo grupu "Cirkus Diablo" sa Bili Morisonom, Sorumom, Bret Skalionsom i Riki Varvikom.

"Rođen u ovome" (2007—2009)[uredi | uredi izvor]

Kalt svira 2009. godine

Dana 29. maja 2007. godine, grupa je potpisala ugovor sa glavnom metal izdavačkom kućom "Roudraner Rekords". Njihov osmi studijski album, pod nazivom "Rođen u ovome" izdat je 16. oktobra, pod producentskom palicom Martina Glovera, basiste "Kiling Džouka". "Rođen u ovome" je objavljen kao standardna verzija na jednom disku i ograničeno izdanje na dva diska. Drugi disk je sadržao bonus pet numera: "Samostalni", "Ratni poni uništitelj", "Ja ubica (demo)", " Zvuk uništenja (demo)" i "Divljaci (produžena verzija)". Pre njegovog izlaska, grupa je svirala niz festivala kao glavni akt, i podržala grupu "Hu" u Evropi tokom leta 2007. godine, sa SAD turnejom nakon. Nastup grupe u Irving Plazi u Njujorku početkom novembra 2006. godine snimljen je i objavljen 2007. godine kao "Kalt uživo u Njujork Sitiju". To je bilo prvo DVD izdanje grupe u visokoj definiciji. U međuvremenu, Ežburi je učestvovao kao vokalista na dva numere na albumu grupe "Ankl" 2007. godine po imenu "Ratne priče", sa prvim sinlom "Izgori moju senku".

"Izbor oružja" (2011—2013)[uredi | uredi izvor]

Kalt svira u maju 2012.

Tokom koncerta Kulta u "Hamersmit Apolo-u" u Londonu 21. januara 2011. godine Ijan Ežburi je izjavio da će Kalt da snima novi album neposredno nakon turneje. Takođe je najavio saradnju sa producentom Kris Gosom. 11. maja 2011. godine, saopšteno je da je Kalt potpisao ugovor sa "Kuking Vajnl Rekordsom", koji će objaviti novi album početkom 2012. Komentarišući, gitarista Bili Dafi je rekao: "Mi se veoma radujemo povratku našim korenima u Velikoj Britaniji radeći sa "Kuking Vajnlom"." Pevač Ijan Ežburi je dodao: "Radujemo se dugom i plodnom odnosu sa ovom izdavačkom kućom." Do maja 2011. godine, grupa je završila pisanje i snimanje novih stvari u svom "Divnja planina" studiju, skrivenom u Holivudskim planinama. U oktobru 2011. godine, basista Kris Vajz izjavio je da je album skoro završen i očekuje se da će biti objavljen u aprilu 2012. Kris je takođe opisao ploču kao "Led Cepelin / Studžis miks energije."

"Skriveni grad" (2013—danas)[uredi | uredi izvor]

Marta 2013, Bili Dafi je rekao za Argentinske medije da je Kalt počeo rad na novom albumu za 2016. godinu. Grupa je trebalo da počne rad na albumu nakon završetka svetske turneje 2013. godine, gde su svirali album "Električni" u celosti. U avgustu 2014, Bili je dodao da će novi album biti "više gitarski".

Dana 5. novembra 2015, najavljeno je da će Kalt izdati svoj novi album, pod nazivom "Skriveni grad", 5. februara 2016. godine. Navodi se da je album završni deo trilogije koja je počela sa albumom "Rođen u ovome", i obeležava peti put kako Bob Rok sedi za producentskom stolicom. Grupa je takođe objavila da su unajmili basistu Grent Ficpatrika, kao zamenu za Kris Vajza.

Kris Čejni iz grupe "Džejns Adikšn" svirao je bas gitaru na albumu.

Članovi[uredi | uredi izvor]

  • Ijan Ežburi – glavni vokal, daire (1983–1995, 1999–sada)
  • Bili Dafi – gitara (1983–1995, 1999–sada)
  • Grent Ficpatrik – bas (2015–sada)
  • Dejmon Foks - klavijature (2015–sada)
  • Džon Tempesta – bubnjevi (2006–sada)

Diskografija[uredi | uredi izvor]

  • Vreme za snove (1984)
  • Ljubav (1985)
  • Električan (1987)
  • Sonični hram (1989)
  • Ceremonija (1991)
  • Kalt (1994)
  • Izvan dobra i zla (2001)
  • Rođen u ovome (2007)
  • Izbor oružja (2012)
  • Skriveni grad (2016)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Erlewine, Stephen Thomas.
  2. ^ „Ian Astbury Says There Will Be No New The Cult Album”. Blabbermouth.net. 7. 7. 2009. Arhivirano iz originala 10. 7. 2009. g. Pristupljeno 7. 7. 2009. 
  3. ^ „Ian Astbury – The Cult new album...”. Sacred Soul. 23. 1. 2011. Arhivirano iz originala 5. 10. 2011. g. Pristupljeno 9. 4. 2011. 
  4. ^ „The Cult Back In The Studio”. Blabbermouth.net. 11. 3. 2011. Arhivirano iz originala 15. 3. 2011. g. Pristupljeno 9. 4. 2011. 
  5. ^ „The Cult To Release 'Hidden City' Album In February; Hear First Single 'Dark Energy'”. Blabbermouth.net. 6. 11. 2015. Pristupljeno 6. 11. 2015. 
  6. ^ „The Southern Death Cult”. Deathrock.com. Arhivirano iz originala 02. 04. 2018. g. Pristupljeno 15. 1. 2007. 
  7. ^ a b „Southern Death Cult”. Red Sun Press. Arhivirano iz originala 10. 2. 2012. g. Pristupljeno 15. 1. 2007. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ikona za klice

Ovaj članak vezan za muzičke grupe je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=The_Cult_(музичка_група)&oldid=27734165”