Ђенешдијаш
| Ђенешдијаш мађ. Gyenesdiás | |
|---|---|
![]() Име насеља писано ровашким писмом | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Регион | Западна прекодунавска регија |
| Жупанија | Зала |
| Срез | Кестхељ |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 3.650[1] |
| — густина | 200 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 46′ 15″ С; 17° 17′ 35″ И / 46.77073° С; 17.29302° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 18,5 km2 |
| Поштански број | 8315 |
| Позивни број | (+36) 83 |
| Веб-сајт | |
| www | |
Ђенешдијаш (мађ. Gyenesdiás) је насеље у западној Мађарској. Ђенедијаш је веће насеље у оквиру жупаније Зала. Ђенедиаш се налази на северној обали језера Балатон, поред града Кестхељ.
Географија
[уреди | уреди извор]Локација
[уреди | уреди извор]Насеље лежи на северној обали залива Кестхељ, тик уз градић Кестхељ и 8 km од Хевиза, у прелепом природном окружењу, омеђен планинама Кестхељ на северу и Балатоном на југу.
Историја
[уреди | уреди извор]Најранији налази у области Ђенешдијаша потичу из неолита. Постао је важно римско насеље од 1. века, а затим су се овде доселили Авари. Овде пронађен аварски гроб је био први такав археолошки налаз у целом карпатском басену.
У средњем веку, прво насеље основано на територији данашњег великог села био је Фалуд, који се вероватно већ у 11. веку налазио на северозападној граници данашњег Ђенешдијаша. Његова прва црква датира из 1333. године, где је био уједно и први писани помен села. Од 1408. године био је власништво замка Рези, а затим је 1427. дошао у руке породице Пето, што је такође резултирало снажном везом насеља са Кестхелијем.
Године 1548. Турци су спалили насеље, а затим га од 1564. непрекидно опорезују, тако да се становништво смањује, а до 1686. године насеље је потпуно опустело.
Два села, Ђенеш и Дијаш, су се спојили 1840. године, стварајући Ђенешдијаш са сопственом општином, која је 1871. добила своју школу. И почетком 20. века становништво насеља живело је готово искључиво од пољопривреде.
Модернизација села је уследила после 1945. године, а један од најважнијих корака је била изградња најбољег купалишта на Балатону 1954. године. Од тада је туризам постао главни извор прихода насеља.
Становништво
[уреди | уреди извор]У време пописа 2011. године, национална расподела је била следећа: Мађари 91,23%, Немци 5,79%, Роми 0,21%, Словаци 0,18%.
Верска дистрибуција је била следећа: 58,1% становника се изјаснило као римокатолици, 3,55% као реформисани, 2,34% као евангелисти, а 12,28% као неконфесионални (22,72% се није изјаснило).[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Gazetteer of Hungary, 1st January 2015. Hungarian Central Statistical Office.
- ^ Területi adatok -Zala megye Központi Statisztikai Hivatal
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Туристичко удружење Ђенедиаш Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. јануар 2023)
- Туризам + Слике - Ђенедиаш
