Жупаније Мађарске
 | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
| Жупаније Мађарске Magyarország vármegyéi (мађарски) | |
|---|---|
 | |
| Категорија | унитарна држава |
| Локација | Мађарска |
| Направљено | 1950 (тренутни облик, 19 + Будимпешта) |
| Чланице | 19 (од 1950) |
| Додатан статус | изборна јединица |
| Становништво | 189.304 (Ноград) – 1.278.874 (Пешта) |
| Области | 2.265 km2 (875 sq mi) (Комаром-Естергом) – 8.445 km2 (3.261 sq mi) (Бач-Кишкун) |
| Влада | жупанијска влада, државна влада |
| Поддивизија | окрузи општина/град/заједница/сектор |
За жупаније у Мађарској пре 1918. године, видети чланак Угарске жупаније
Жупаније Мађарске су административне јединице у Мађарској, која је подијељена на 19 жупанија (мађ. vármegyék, једнина: vármegye, до 2023. megyek/megye) и главни град (мађ. főváros) Будимпешту. Жупаније су даље подијељене на 174 округа (мађ. járások, једнина: járás). Главни град Будимпешта је подијељен на 23 округа (мађ. kerületek, једнина: kerület).[1]
Постоји 25 градова са правима жупаније (мађ. megyei jogú városok, једнина: megyei jogú város), који се понекад зову и урбане жупаније. Локалне власти тих градова имају проширена овлашћења, али нису независне територијалне јединице.
Историја
[уреди | уреди извор].png)
Након распада Аустроугарске монархије (1918), створена је савремена држава Мађарска, чије су границе одређене Тријанонским уговором (1920).[2]
Нова држава је задржала подтојећу административну поделу, тако да су на мађарском државном подручју наставиле да функционишу дотадашње угарске жупаније, што је потом и озваничено новим законским решењима из 1923. године. Поред жупанија које су се у целини или већим делом налазиле у оквиру нових мађарских граница, задржане су и жупаније које су само мањим делом, без дотадашњих средишта, ушле у састав нове Мађарске, добивши нова седишта и нове (сужене) територијалне опсеге. Тако је мађарски (северни) део Тријанонским уговором подељене Бачко-бодрошке жупаније (мађ. Bács-Bodrog vármegye) наставио да функционише као посебна жупанија под дотадашњим називом, али са новим управним средиштем у Баји, док су мађарски делови три подељене жупаније у Поморишју обједињени, чиме је створена нова Чанадско-арадско-торонталска жупанија (мађ. Csanád, Arad és Torontál vármegye).
Стање створено 1923. године остало је на снази све до Другог светског рата (1939-1956), када је дошло до привременог увећања Мађарске и реорганизације жупанијских управа. Након рата, Мађарска је враћена у своје предратне оквире, након чега је 1950. године извршена територијална реорганизација целокупне жупанијске администрације.
Савремено стање
[уреди | уреди извор]Према савременом стању, Мађарска је подељена на 19 жупанија, а поред њих постоји и седам градова са правима жупанија:
- Баја (жупанија Бач-Кишкун)
- Дунаујварош (жупанија Фејер)
- Ерд (жупанија Пешта)
- Естергом (жупанија Комаром-Естергом)
- Ходмезевашархељ (жупанија Чонград-Чанад)
- Велика Кањижа (жупанија Зала)
- Шопрон (жупанија Ђер-Мошон-Шопрон)
| Жупанија | Грб | Сједиште жупаније | Површина (км²)[1] |
Становништво (2019)[1] |
Густина стан. (ст/км², 2019) |
Карта | Бр. округа | Бр. општина |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Барања | 
|
Печуј | 4.429,60 | 360.704 | 81 | 
|
10 | 301 |
| Бач-Кишкун | 
|
Кечкемет | 8.444,89 | 503.825 | 60 | 
|
11 | 119 |
| Бекеш | 
|
Бекешчаба | 5.629,71 | 334.264 | 59 | 
|
9 | 75 |
| Боршод-Абауј-Земплен | 
|
Мишколц | 7.247,19 | 642.447 | 89 | 
|
16 | 358 |
| Будимпешта | 
|
Општина Будимпешта [а] |
525,14 | 1.752.286 | 3.337 | 
|
23 | — |
| Чонград-Чанад | 
|
Сегедин | 4.262,79 | 399.012 | 94 | 
|
7 | 60 |
| Фејер | 
|
Секешфехервар | 4.358,48 | 417.712 | 96 | 
|
8 | 108 |
| Ђер-Мошон-Шопрон | 
|
Ђер | 4.207,79 | 467.144 | 111 | 
|
7 | 183 |
| Хајду-Бихар | 
|
Дебрецин | 6.210.39 | 527,989 | 85 | 
|
10 | 82 |
| Хевеш | 
|
Јегра | 3.637,17 | 294.609 | 81 | 
|
7 | 121 |
| Јас-Нађкун-Солнок | 
|
Солнок | 5.581,63 | 370.007 | 66 | 
|
9 | 78 |
| Комаром-Естергом | 
|
Татабања | 2.264,35 | 299.207 | 132 | 
|
6 | 76 |
| Ноград | 
|
Шалготарјан | 2.544,48 | 189.304 | 74 | 
|
6 | 131 |
| Пешта | 
|
Будимпешта | 6.391,18 | 1.278.874 | 200 | 
|
18 | 187 |
| Шомођ | 
|
Капошвар | 6.065,06 | 301.429 | 50 | 
|
8 | 245 |
| Саболч-Сатмар-Берег | 
|
Њиређхаза | 5.935,92 | 552.964 | 93 | 
|
13 | 229 |
| Толна | 
|
Сексард | 3.703,20 | 217.463 | 59 | 
|
6 | 109 |
| Ваш | 
|
Сомбатхељ | 3.336,11 | 253.551 | 76 | 
|
7 | 216 |
| Веспрем | 
|
Веспрем | 4.463,64 | 341.317 | 76 | 
|
10 | 217 |
| Зала | .svg){kind=small}
|
Залаегерсег | 3.783,84 | 268.648 | 71 | 
|
6 | 258 |
| Мађарска | 
|
Будимпешта | 93.023 | 9.772.756 | 105 | 
|
174 | 3.176 |
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Будимпешта није жупанија, али општина има идентичан административни статус као и 19 жупанија.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Magyarország közigazgatási helynÉvkönyve, 2019. január 1” (PDF) (на језику: мађарски и енглески). Központi Statisztikai Hivatal. 2019. ISSN 1217-2952. Приступљено 15. 8. 2021.
- ^ Касаш 2002, стр. 530-616.
Литература
[уреди | уреди извор]- Берић, Душан М. (2013). Државно право Краљевине Угарске: Прекиди и континуитет. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
- Пал, Тибор (2002). „Дуги 19. век (1790-1918)”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 380—529.
- Касаш, Александар (2002). „Mађарска у 20. веку”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 530—616.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
