Ђулвез

Координате: 45° 32′ 56″ С; 20° 59′ 04″ И / 45.5489° С; 20.9844° И / 45.5489; 20.9844
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ђулвес)
Ђулвез
Giulvăz
Црква у Ђулвезу
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаЂулвез
Становништво
 — (2011)1.298
Географске карактеристике
Координате45° 32′ 56″ С; 20° 59′ 04″ И / 45.5489° С; 20.9844° И / 45.5489; 20.9844
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина79 m
Ђулвез на карти Румуније
Ђулвез
Ђулвез
Ђулвез на карти Румуније
Остали подаци
Поштански број307225
Позивни број0256
Регистарска ознакаTM

Ђулвез (Ђулвес, Ђулваз, рум. Giulvăz) је насеље и седиште истоимене општине, која припада округу Тимиш у Румунији.[1][2] Налази се на надморској висини од 79 m.

Прошлост[уреди | уреди извор]

По "Румунској енциклопедији" место се помиње 1355. године. Између 1690—1700. године има ту 27 кућа. Место су као спахилук купили 1781. године Цинцари, браћа Наум и Константин Дадан. Православни храм је подигнут 1808. године.

Године 1838. купио је српску књигу Павел Дадањи,[3] земљедржац Ђулвески и Торонталске жупаније надсолгабиров.

Ђулвез је 1764. године православна парохија у Чаковачком протопрезвирату.[4] До око 1773. године парох у месту био је поп Јоаникије Сербу (Србин), родом из Решенару у Ердељу. Од 1773. године он је монах у манастиру Партошу.[5] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1776. године констатовао да место припада Чаковачком округу и дистрикту, а становништво је претежно влашко.[6] У "Ђулвезу" је 1797. године пописано православно свештенство. Записана су два пароха, поп Гаврил Поповић (рукоп. 1773) и поп Михаил Поповић (1784) који су се служили српским и румунским језиком.[7]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. године у насељу је живело 1.144 становника.[8]

Попис 2002.[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 2002. године[8]
Румуни
  
991 86,6%
Роми
  
87 7,6%
Мађари
  
31 2,7%
Немци
  
23 2%
Срби
  
7 0,6%

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  2. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  3. ^ Јован Стерија Поповић: "Покондирена тиква", Нови Сад 1838.
  4. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  5. ^ "Српски Сион", Карловци 1907.
  6. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  7. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  8. ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]