Пређи на садржај

Базни тунел

С Википедије, слободне енциклопедије

Базни/базични тунел или нисколежећи тунел[1][2] (енгл. base tunnel) тип је тунела, углавном железничког, који се гради кроз базу планинског превоја. Овај тунел обично спаја две долине приближно исте надморске висине.[1]

Првобитно се градило тако што су се пробијале „класичне” железничке линије кроз планински терен да би се смањила дужина прокопавања (због техничких ограничења и ограничења буџета), што је углавном за последицу имало дуге и стрме нагибе те много кривина или чак спирала. Такви тунели се понекад такође зову кулминацијски тунели, поготово ако постоји и базни тунел који пролази кроз исти планински масив.

Базни тунели примењују супротан приступ: нагиби се елиминишу или барем своде на минимум, а кривине елиминушу, што за последицу има дуже тунеле на рути али су укупне удаљености које треба да се превале краће, што омогућава и веће брзине и мање трошкове енергије. Обично, постоји већ направљени кулминацијски тунел те не би било могуће или смислено тунел градити на још нижој надморској висини.

Шематски приказ уобичајеног начина градње базних тунела у Европи; имају две цеви спојене на сваких неколико стотина метара како би се могла извшити евакуација у случају нужде
[на слици је приказана евакуациона станица базног тунела Готард, најдужег железничког тунела на свету — 57 km (35 mi)]

Неки од најпознатијих базних тунела су:

Базни тунели кроз Сангабријелске планине предложени су као део система Калифорнијске брзе пруге [en].[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „LZMK: tunel (на језику: хрватском). enciklopedija.hr. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2016. „... prema dubini u terenu: niskoležeći (bazni) tuneli, tuneli koji spajaju dvije doline približno iste nadmorske visine, visokoležeći kratki vododijelni tuneli s usponima s obiju strana i prijelomom nivelete u sredini tunela te niskoležeći dugi vododijelni tuneli s jednim nagibom. 
  2. ^ HINA (1. 6. 2016). „To je najduži željeznički tunel na svijetu: Gradili ga 17 godina” (на језику: хрватском). 24sata.hr. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2016. „Novi tunel nazvan je "bazni" kako bi se razlikovao od "visinskog" tunela, izgrađenog u 19. stoljeću između 1872. i 1881. i dužine od petnaestak kilometara koji je iskopan u visini masiva Saint Gotthard. 
  3. ^ „Latest plan for California's high-speed rail calls for tunnel into San Fernando Valley”. Los Angles Daily News. 11. 4. 2016. Архивирано из оригинала 9. 6. 2016. г. Приступљено 9. 6. 2016.