Пређи на садржај

Душан Јагликин

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Јагликин
Душан Јагликин
Лични подаци
Пуно имеДушан Кокотовић Јагликин
Датум рођења(1939-02-09)9. фебруар 1939.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти1992.(1992-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (52/53 год.)
Место смртиБеоград, Савезна Република Југославија
Књижевни рад
Најважнија делаЉуди јачи од времена и судбине
НаградеНаграда Радоје Домановић

Душан Јагликин (право презиме Кокотовић, Београд, 9. фебруара 1938 – Београд, 1992) био је српски писац седамдесетих и осамдесетих година 20. века.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Мало је података о његовом животу и раду. Зна се да је у Београду студирао крајем шездесетих година и да је неке своје приповетке и записе објављивао у Студенту, Пољима,[1] Видицима, Ошишаном јежу, Књижевним новинама и часопису Дело. Писао је сатиричну и документарну прозу.[2] Његова једина за живота објављена књига су приповетке Људи јачи од времена и судбине (Просвета, Београд, 1985, едиција „Просвета“, уредник Милан Комненић). Књига је, након пуних тридесет година, поново објављена у оквиру издавачке куће Виогор, у Београду 2015. године. Захваљујући труду његовог сестрића сликара Петра Краса, 2017. године, објављена је обимна књига његових одабраних списа под називом Да се објаснимо, у издању београдског издавача Крик. Ова књига је унеколико расветлила животни пут Душана Кокотовића Јагликина и пружила могућност бољег сагледавања његовог књижевног дела. Објављивао је под псеудонимима Данило Вебер и Вебер у пролазу. По листовима и часописима расут је један број његових сатиричних прича. Приповетке које су се нашле међу корицама књиге Људи јачи од времена и судбине су најпре објављене у часопису Дело, у временском распону од 1975. до 1978. године, у рубрици Људи говоре. О лекторском раду на њима пре објављивања и њиховом аутору сведочење је оставила Марица Стојшин, дугогодишњи секретар редакције Дела, у постхумној књизи Проветравање живота.[3]

Поједине приповетке из књиге су драматизоване и игране као монодраме на позоришним даскама у Београду и Вршцу.

Заступљен је у антологијама српске сатире и српске фантастике.[4]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
Душан Јагликин у редакцији "Јежа" 1969. године
  • Сутра је петак, библиофилско издање, Београд,
  • Људи јачи од времена и судбине, Просвета, Београд, 1985; обновљено 2015,
  • Да се објаснимо, Крик, Београд, 2017;

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Душан Јагликин: Правда” (PDF). Поља - часопис. Приступљено 1. 2. 2020. 
  2. ^ Ко је ко, писци из Југославије 1994, приредио Милисав Савић, Ошишани јеж, Београд, 1994.
  3. ^ Марица Стојшин: Ходачи по сну, у књизи „Проветравање живота", Књижевна општина Вршац, Вршац, 2008, pp. 235 – 243.
  4. ^ „Васа Павковић: Пролазност и објашњења”. Време. Приступљено 1. 2. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Момчило Селић: Балада о Јагликину, Српски лист, бр. 1, Београд, април 2003,
  • Драгана Вукићевић, Дивљи интервјуи, Београд, 2012;

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]