Еврорегион
У европској политици, термин еврорегион, обично се односи на транснационалну структурну сарадњу између две (или више) граничних територија који чине различите европске државе. Еврограни представљају неку врсту врсту прекограничног прелаза.[1][2]
Интреси и задужења
[уреди | уреди извор]Еврорегије обично не одговарају било којем законодавним или владиним институцијама, али немају ни директну политичку моћ. Њихова рад је ограничен на надлежности локалних и регионалних власти које их сачињавају. Обично су распоређени да промовишу заједничке интресе преко границе (региона) и да се залажу за опште добро грађана тог региона.
Критеријум
[уреди | уреди извор]Асоцијација европских граничних региона за иднетификацију еврорегина постављају следеће услове
- Асоцијација локалних и регионалних власти са обе стране државне границе, понекад са Парламентарној скупштини;
- Прекогранична асоцијација са сталним секретаријатом и техничко-административни тим са сопственим ресурсима;
- Приватног права природе, на основу не-профитна удружења или фондације са обе стране границе, у складу са одговарајућим законом на снази;
- Од јавног права, на основу међудржавних споразума, која се бави између осталог, уз учешће територијалних власти.
Тешко је повезати један правни оквир за термин еврорегиона, јер они раде преко граница земље и разликују у својим посебним облицима.
Име
[уреди | уреди извор]Појам регион потиче од речи латинске речи regere, што значи „повући линију,(повући граничник). У античком Римском царству, реч регион служила је најчешће за именовање неке територије али не и успостављати власт над том територијом. Та регија није одговарала никаквим владиним институцијама.
Имена еврорегиона најчешће у имену садрже речи euregio, euregion, euroregion, eurorégion, euroregión, euroregione, ευρωπεριοχή, europaregion, euroregiune, grande région, еврорегён (evroregion), regio, conseil, or council.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Sinclair, M. T.; Page, S. J. (1993). „The Euroregion: a new framework for tourism and regional development.”. Regional Studies. 27 (5): 475—483.[мртва веза]
- ^ Jonathan Grix & Vanda Knowles (2002). „The Euroregion as a Social Capital Maximizer: The German-Polish Euroregion Pro-Europa Viadrina”. Regional & Federal Studies. 12 (4). doi:10.1080/714004770.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Савет Европе
- Восток: „Србија: „еврорегиони“ као тачке прелома“[мртва веза], Ана Филимонова, 21.11.2010, притуп 29.5.2013
- Центар за европске вредности: „Еврорегиони - лабораторије за стварање ЕУ у малом“[мртва веза], Сандра Пекић, 23.3.2013, приступ 29.5.2013