Едуар Луј
Едуар Луј | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 30. октобар 1992. |
Место рођења | Аланкур, Француска |
Држављанство | француско |
Занимање | књижевник |
Књижевни рад | |
Жанр | роман, драма, социологија |
Званични веб-сајт | |
https://edouardlouis.com/ |
Едуар Луј (фр. Édouard Louis; рођен као Еди Белгел 1992. године) је француски књижевник.
Биографија
[уреди | уреди извор]Одрастао је у малом месту на северу Француске - Аланкуру. Аланкур је и место дешавања његовог првог романа Готово је са Едијем Белгелом[1]. У роману је описао своје детињство и дешавања у основној школи пошто се Едуар издвајао од остале деце. Отац му је радио у фабрици а мајка му је била незапослена.
Први је из своје породице који је похађао факултет. Ишао је на Вишу нормалну школа у Паризу 2011.[2] године и похађао је Вишу школу напредних студија у социјалним наукама[3].
Године 2013. је Еди променио име и постао Едуар Луј. Хтео је на тај начин да раскрсти са прошлошћу и са недаћама из детињства[4].
Године 2014. је издао свој роман првенац - Готово је са Едијем Белгелом који је преведен на више од 20 језика. Ово је аутобиографски роман који говори о радничкој класи у Француској, о његовој хомосексуалности и како је средина осуђује. У Србији је роман издат 2018. године[5].
Следеће године је издао рад са филозофом Џофријем де Лагазнеријем Манифест за интелектуалну и политичку контраофанзиву[6].
Године 2016. је издао свој други аутобиографски роман Историја насиља[7]. Причајући причу о силовању и покушају убиства на Бадње вече 2012, аутобиографски роман се усредсређује на цикличну и само-понављајућу природу насиља у друштву[8].
Године 2017, пишући чланак за Њујорк Тајмс, Луј је изјавио да је пораст популарности националистичких и десничарских политичара међу радничком класом и сиромашним бирачима у Француској резултат промене приоритета на левој страни.
У мају 2018. Луј је издао свој трећи роман, такође аутобиографски, Ко је убио мог оца, у којем он шири ову тему. Он истражује погоршање здравља његовог оца, који је тешко повређен у индустријској несрећи и додатну телесну штету коју претрпи као резултат политичких одлука које су смањиле његову финансијску подршку и натерале га да се врати на посао[9].
Романи
[уреди | уреди извор]- Готово је са Едијем Белгелом (2014)
- Историја насиља (2016)
- Ко је убио мог оца (2018)
Награде
[уреди | уреди извор]- Pierre Guénin награда против хомофобије и за борбу за равноправност у делу Готово је са Едијем Белгелом
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ 'The End Of Eddy' Tells Of Growing Up Poor And Gay In Working-Class France : NPR
- ^ http://www.ens.fr/IMG/file/admission/2011/ResultatsAdmisLettres-09-11.pdf
- ^ Savoir/agir en homophobe. A propos d’un sinistre canular qui n’a pas été perçu comme tel et d’un problème plus général. | Le site de Geoffroy de Lagasnerie
- ^ Eddy se fait la belle
- ^ Laguna - Gotovo je s Edijem Belgelom - Eduar Luj - Knjige o kojima se priča
- ^ Manifeste pour une contre-offensive intellectuelle et politique | Le Club de Mediapart
- ^ Edouard Louis et le mauvais garçon
- ^ „Transfuge - Le Grand Entretien : Edouard Louis "écrire, c'est lutter contre les racismes"”. Архивирано из оригинала 26. 03. 2019. г. Приступљено 26. 03. 2019.
- ^ Edouard Louis : « Empêcher le lecteur de détourner le regard »