Еко парк Илина вода
| Еко парк Илина Вода | |
|---|---|
| |
| |
| Положај | |
| Место | Крагујевац |
| Држава | Србија |
| Координате | 44° 00′ 59″ С; 20° 56′ 17″ И / 44.0163705° С; 20.9381254° И |
| Карактеристике | |
| Површина | 7 ha |
| Тип парка | градски парк |
| Заштита и посећеност | |
| Година изградње | 1900. |
| Отворен | 0—24 |
| Остало | |
| Веб презентација | Еко парк Илина вода |
Еко парк Илина вода је парк у крагујевачком насељу Илина вода. Познат је по томе што је то први еколошки парк у Србији. Други је најстарији јавни парк у Крагујевцу, отворен 1900. године.[1] Деведесетих година претила је опасност да се претвори у дивљу депонију, али су сами грађани то спречили волонтерским радом. Простире се на више од 7 ha, а концепт овог парка јединствен је у Србији. Сви објекти у њему направљени су од рециклираног материјала — одбачених предмета и старих објеката.[2] Осим стандардног парковског садржаја у парку се налази и мини зоо врт.[3] Одржавање Еко парка Илина вода финансира се из донација друштвено одговорних компанија и појединаца.[4][5]
Историја[уреди | уреди извор]
Парк је легат Светозара Андрејевића, крагујевачког добротвора. Андрејевић је, тестаментом од 2. марта 1900. године, оставио своје пољско имање у Илиној води[6] грађанима Крагујевца на „вечито уживање”.[7] Претпоставља се да је имање већ 1945. експроприсано и Законом о аграрној реформи и колонизацији стављено под надзор Народноослободилачког одбора Крагујевца.[6] До 90-их је парк полако бивао запуштен и претворио се у дивљу депонију, зараслу у коров, док у септембру 1996. грађани нису решили да сами нешто предузму. Из године у годину чистили су део по део парка и обогаћивали га рестаурираним мобилијаром, одбаченим са других зелених површина током разних реконструкција. Последњих година, захваљујући волонтерском раду чланова удружења Еко – парк и грађана који живе у том делу града, данас је овај простор претворен у зелену оазу.[1]
Парк данас[уреди | уреди извор]
На површини од преко 7 хектара налазе се клупе, љуљашке, клацкалице и други реквизити за игру деце, као и терени за кошарку и фудбал. Изграђена је фонтана са водопадом и пет мини језера које повезује мали поток, дужине 90 m. У парку постоји и мини зоо врт.[8] Направљена је и велика летња позорница. Парк је обогаћен и арборетумом који чине различите врсте лишћара и четинара карактеристичних за Шумадију.
По целом парку постављене су скулптуре, направљене од различитих материјала: метала, камена, дрвета... Делови скулптура су различити одбачени предмети и оруђа која су се некада користила по селима.[2] Куриозитет представља скулптура Ускршњег јајета, највећа у Европи, а друга по величини у свету. Висока је 3 m, направљена од рециклираног метала, а постављена је 2004. године.[1]
Галерија[уреди | уреди извор]
- Скулптуре и дечја игралишта
-
Ускршње јаје -
-
-
-
-
-
-
- Забавно-рекреативни садржај
-
-
Објекти из сеоског домаћинства -
Амбар -
Пекара -
Помоћни објекти -
Мини зоо врт -
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Dzenopoljac, Kristina. „Паркови”. ГТО Крагујевац. Приступљено 2024-07-12.
- ^ а б „KG: Eko park od otpada”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). 2014-08-24. Приступљено 2024-07-12.
- ^ „Kragujevački ekološki park - svi objekti od recikliranog materijala”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2024-07-12.
- ^ Nikolić, Jovanka (2021-07-02). „Eko park Ilina voda dobio donaciju kompanije W&W Inženjering”. Glas Šumadije (на језику: српски). Приступљено 2024-07-15.
- ^ Vukašinović, Branko (2021-10-04). „Svetski dan zaštite životinja: Humanitarni eko vikend u Ilinoj vodi”. InfoKG - Gradski portal - Kragujevac - Najnovije vesti (на језику: српски). Приступљено 2024-07-15.
- ^ а б Карталовић, Бране. „Сима Муфљуз и други задужбинари”. Politika Online. Приступљено 2024-07-12.
- ^ Милићевић 1888, стр. 4-5
- ^ „Zoo vrt Eko Park Ilina Voda”. WZD - Worldwide Zoo Database. 2012-02-17.
Литература[уреди | уреди извор]
- Milicevic, M. ♯ (1888). „Додатак поменику од 1888”. Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijega doba (на језику: српски). U Srpskoj kraljevskoj štampariji. стр. 111.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
