Зигомар

С Википедије, слободне енциклопедије
Зигомар
Насловна страна књиге сабраних стрипова Зигомар, маскирани праведник, Културни центар Панчево, 2011.
Основне информације
Занимањеборац против злочина
Подаци о лику
ВрстаЧовек
РодМушки
Подаци о креацији
Прво прик.1939.
Последње прик.1941.
Измислиосценариста Бранко Видић и цртач Никола Навојев

Зигомар је српски стрипски јунак којег су створили сценариста Бранко Видић и цртач Никола Навојев. Стрип је објављен први пут у Микијевом царству 1939. године. Укупно је изашло шест епизода.

Зигомар је био један од најомиљенијих ликова масовне културе у Краљевини Југославији. Рекламиран је као „врхунац узбудљивости, врхунац сензација, врхунац свега што је до сада створено!“.

Богдановићев Зигомар[уреди | уреди извор]

Када је 1940. Навојев — цртајући стрип до последњих часова — умро због туберкулозе у својој 27. години, серијал је преузео Душан Богдановић. Први наставак је изашао у фебруару 1941, а последњи 9. априла, три дана након бомбардовања Београда, што је био и последњи број Микијевог царства.

Ова епизода је јавно комплетирана скоро седам деценија касније, када је 2009. објављен албумски репринт са последње четири табле које су недостајале, а које је пронашао београдски историчар и уредник Здравко Зупан.

О лику Зигомара[уреди | уреди извор]

Зигомар и Фантом

Почетно надахнуће за Зигомара био амерички Фантом, па је и српски јунак маскиран и бори се против криминала по целом свету. У епизоди „Зигомар против Фантома“ дошло је и до борбе између ова два јунака, што је једно од првих суперхеројских „укрштања“ икада. Слично дугодеценијском америчком рецепту, и Зигомар има пратиоца и доброг пријатеља (амер. sidekick) малог Кинеза Чи-Јанга.

Име Зигомар је узето по јунаку из француске петпарачке књижевности с почетка 20. века, али даљих сличности између француског и српског јунака нема.

Изворна стрипографија у „Микијевом царству“[уреди | уреди извор]

  1. „Зигомар” 1939. (цртеж Никола Навојев)
  2. „Зигомар против Фантома” 1939. (цртеж Никола Навојев)
  3. „Невеста богова” 1939. (цртеж Никола Навојев)
  4. „Бич правде” 1940. (цртеж Никола Навојев)
  5. „Мистерије Египта” 1940. (цртеж Никола Навојев)
  6. „Летећи Зигомар” 1940/41. (цртеж Душан Богдановић) недовршено

Поновна објављивања после 2. светског рата[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]