Пређи на садржај

Ика камење

С Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација.
Слика др. Хавијера Кабрера Даркуеја уз артефакте
Илустрација.
Зграда музеја у којој су изложени артефакти

Ика камење (енгл. Ica stones) је назив за скуп резбареног камења од андезита који су пронађени у Ика провинцији у Перуу. Ови артефакти су препознати као модерне кривотворине и докази који указују на непостојеће ствари.

Опис артефаката

[уреди | уреди извор]

Камење се састоји од андерзита. Они се разликују по величини, и варирају у величини (највећи су до пречника дужине од 40 центиметара). Као резултат излагања атмосферским утицајима на својој површини ово камење је развило танки слој патине. Овај слој је постао кора која се састоји од фелдспата који је претворен у глину, што резултира са мекшим материјалом на површини који се може изгребати. По Мосовој скали тврдоће материјал на површини је оцијењен тврдоћом између 3 до 4.[1]

Неки цртежи на камењу су плитко угравирани, неки директно урезани, а други су пак настали скидањем позадинског материјалу остављајући слику у рељефу. Слике варирају од једноставних слика на једној страни каменчића, до веома сложени цртежа. Неки од цртежа су дизајнирани у стиловима за који се може рећи да припадају Паракас, Наска, Тијаванако или Инка културама.[1] Неке од слика приказују локално цвјеће или животиње различитих врста.[1] Друге приказују сцене[2][3] у дизајну преколумбијске уметности, гдје приказују приказују људе и диносаурусе како заједно живе једни уз друге, људе који користе модерну технологију (нпр. телескопе и сл.) и врше напредне медицинске захвате, ванземаљске летјелице и постојеће и непостојеће планете у Сунчевом систему.[4]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Популаризација од стране Кабрера и позадина приче

[уреди | уреди извор]

Од 1960-их др. Хавијер Кабрера Даркуеја је прикупљао и популаризовао ово камење. Већину ови артефаката је добио од фармера по имену Базилио Ушуја. Ушуја, након што је дуго тврдио да се радило о правим древним артефактима које је пронашао, признао да је сам изрезбарио ове цртеже како би их продао и зарадио. Такође је признао да је патинасти узорак на овим артефактима израдио тако што је пекао камење у крављој балеги.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Assereto, Pezzia (1968). Ica y el Perú Precolombino Tomo I: Arqueología de la provincia de Ica. Ojeda, Venezuela: Empresa Editora Liberia. стр. 295. 
  2. ^ Carroll, Robert T. (2003). The Skeptic's Dictionary: a collection of strange beliefs, amusing deceptions, and dangerous delusions. New York: Wiley. стр. 169—171. ISBN 978-0-471-27242-7. , also online at skepdic
  3. ^ Coppens, P (октобар 2001). „Jurassic library - The Ica Stones”. Fortean Times. Архивирано из оригинала 27. 8. 2008. г. Приступљено 5. 7. 2016. 
  4. ^ Carroll, Robert (1. 11. 2011). The Skeptic's Dictionary: A Collection of Strange Beliefs, Amusing Deceptions, and Dangerous Delusions. John Wiley & Sons. ISBN 9781118045633. Приступљено 8. 12. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Cabrera Darquea, Javier (1976). El missatge de les pedres gravades d'Ica. Lima: Inti Sol editors. 
  • Charroux, Robert (1982). Fitxers d'altres mons. Barcelona: Plaza & Janés. ISBN 978-84-01-39006-7. 
  • Olazaran Benguria, Maria del Carmen (2007). La veritat sobre les pedres d'Ica. Editorial Sirià. ISBN 9788478085668. 
  • Robert Charroux, 1976, L'énigme des Andes.
  • Robert Charroux, 1977, Archives des autres mondes, La bataille d'Ica, pages 99-182.
  • Jean-Paul Demoule, 2012, On a retrouvé l'histoire de France, De l'usage du faux, pages 210-212.
  • C. Petratu, B. Roidinger - Le Pietre di Ica - Ed. Mediterranee
  • Жуков А. В. Камни Ики. Послание невозможной цивилизации. — М.: Вече,  — 368 с. — Серия «Терра история». . 2011. ISBN 978-5-9533-5262-8.
  • Зубрицкий Ю., Гуляев В., Гавриков Ю., Алексеев В., Курзанов С., Башилов В., Поташник С. Загадка камней Ики: научная сенсация или мистификация? // Тайное… Забытое… Невероятное…: Сб. / Сост. А. Староверов. — М.: Общество по изучению тайн и загадок земли; «Ларге», —. 1991. ISBN 978-5-86422-064-1.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]