Кабинет Јапана

С Википедије, слободне енциклопедије

Кабинет Јапана (јап. 内閣најкаку) носилац је извршне власти у Јапану.

Састав[уреди | уреди извор]

Кабинет чине премијер и министри. Премијера именује народно представништво, а затим он именује министре. Сви чланови Кабинета морају бити цивили, а већина их мора бити из реда парламента.[1]

Према Закону о Кабинету (1947) највише може бити 14 министара, а само изузетно и 17 министара. Када је премијер спријечен да предсједава Кабинетом, замјењује га један од министара. При Кабинету постоји и Секретаријат на челу са главним кабинетским секретаром који има положај министра.[2]

Дјелокруг[уреди | уреди извор]

Кабинет, осим општих управних функција, има надлежност за: извршавање закона и руковођење државним пословима, руковођење спољним пословима, склапање споразума уз одобрење народног представништва, руковођење грађанском службом, припремање и предлагање буџета, доношење уредби за извршавање Устава и закона и одлучивање о амнестији и помиловањима. Све уредбе потписује надлежни министар, а премапотписује премијер.[3]

Кабинет је надлежан и за именовање судија Врховног суда, а главног судију именује цар на предлог Кабинета. Такође, јапански цар своје надлежности не може вршити без одобрења Кабинета.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Чланови 66—68. Устава Јапана
  2. ^ THE CABINET LAW (Law No.5 of 1947, as Amended), Приступљено 27. 5. 2016.
  3. ^ Чланови 73. и 74. Устава Јапана

Спољашње везе[уреди | уреди извор]