Пређи на садржај

Корисник:Boletus serbicus/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Ђулиајна Тофана

[уреди | уреди извор]

Ђулијана Тофана (умрла у Риму, јул 1659) била је италијански професионални тровач. Остала је упамћена по томе што је продавала отров, који носи назив Аква Тофана, женама које су се желеле убити своје мужеве. Верује се да је одговорна за смрт око 600 особа, углавном мушкараца.

Ђулијана Тофана
Место рођењаПалермо, Краљевина Сицилија
Место смртиРим, Папска Држава
ЗанимањеТровач, козметичарка
Значајни радовиотров Аква Тофана




Биографија

[уреди | уреди извор]

Иако је позната, информације о њеној биографији су дискутабилне. Верује се да је рођена у Палерму, Краљевина Сицилија 1620. године. У то време је владало правило да млади људи нису имали права да бирају своје супружнике и били често осуђени на бракове који су били без љубави. Једини излаз је би био смрт једног од супружника.

Постоји претпоставка да је била ћерка Тофаније де Адамо која је у Палерму 12 јула 1633. године отровала и убила свог мужа Френсиса и због тога погубљена.

Још као веома млада проводила је време локалним апотекама где је од хемичара научила да прави своје козметичке производе и лекове. У једном тренутку је открила јак отров који се зове Аква Тофана, мада се верује да је рецепт наследила од своје мајке Тофаније. Све у свему, Ђулијана је почела продавати свој отров женама, али и мушкарцима који су желели да се ослободе од својих окрутних супружника, с тиме да је Ђулијана пре продаје проверавала да ли купци говоре истину. У једном тренутку се сели за Напуљ, па касније за Рим заједно са својим „бизнисом”.

Углавном је помагала сиромашне жене које су дуго биле злостављане од стране својих мужева. Осећајући емпатију према њима знала до детаља да конструише читав сценарио како би заварала траг око употребе отрова. Отров је продавала у малим неупадљивим бочицама за женску козметику. Такође отров није имао боју, укус и мирис, с тиме је лако могао бити сипан у пиће и да остане непримећен. Поред тога научила је жене како да се понашају приликом читавог процеса тровања. Отров је деловао споро и давао се у више доза које, како би се симптоми манифестовали као обична болест. Након смрти супружника жене би тражиле обдукцију од стране лекара како би склониле сумњу са себе. [1]

Иако је пажљиво бирала своје муштерије, једна од жена која је купила отров се предомислила у последњем тренутку. Цео план око тровања, отрова и ко јој је продао отров је рекла мужу. Он је тада обавестио полицију. Ђулијану како ју је народ поштовао и обожавао обавештена је о налогу за њено хапшење пре него што је полиција покуцала на њена врата. Одбегла је у цркву која је пружила уточиште и заштиту од локалне власти. Била је безбедна све док неко није проширио трач да је затровала систем за водоснабдевање што је алармирало власт да је ипак ухапси.

У затвору је признала да је одговорна за смрт преко 600 мушкараца у периоду од 1633—1659 године у Риму. Тај број је дискутабилан, јер је могуће да се до тог броја дошло принудом од стране полиције. Осуђена је на смрт и верује се да је погубљена у Риму на тргу Поља цвећа јула 1659. године заједно са својом ћерком и неколико блиских сарадника.

Касније је велики број жена из сиромашних породица осуђен на исту судбину ако би се доказало да су купиле отров од Ђулијане. Богатије жене су или биле послате у затвор или послате у изгнанство због исте ствари.

Онo што je занимљиво у вези са Тофаниним животом и делом је како је све то постало нека врста народословља који наставља да се помиње и јавља кроз историју. Њени отрови и моћ коју је преко њих имала директно су надахнули људе који су били део чувене Афере отрова у другој половини 17. века у Француској. За Ђулијанину наследницу се може рећи да је Катарина Моивисин која је осуђена за покушај убиства француског краља Луја XIV. [2]

Постоје нетачне информације да је погубљена у Напуљу 1719. године. Такође се њено име меша са женом Хијеронимом Спара која се бавила сличним послом у исто време у Италији.

Кружила је прича да је композитор Волфганг Амадеус Моцарт био отрован Аква Тофаном. Данас се верује да је то сам Моцарт измислио.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Dash, Mike (2015-04-06). „Aqua Tofana: slow-poisoning and husband-killing in 17th century Italy”. A Blast From The Past (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-28. 
  2. ^ „Giulia Tofana, the Italian serial poisoner who became a legend”. SYFY Official Site (на језику: енглески). 2020-10-21. Приступљено 2021-10-28.