Отров

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лобања са укрштеним костима, симбол отрова

Отрови ремете биолошке (физиолошке) функције организма изазивајући пролазне или трајне поремећаје, укључујући и смрт. Потпуно тачну дефиницију отрова није могуће дати. Иста супстанца може бити нешкодљива (па чак и лековита) дата у једној дози или на један начин, а отровна у другој дози или примењена на други начин. Отровност супстанце зависи од апсолутне унете количине, концентрације, облика у коме је унета, начина уношења, отпорности организма итд.

Тако дестилована вода дата интравенски изазива смрт услед осмотске лизе еритроцита. Етанол, који је сам по себи отрован, користи се као противотров код тровања метанолом. Исто важи и за атропин, који је отров а користи се као противотров код тровања нервним бојним отровима. За особе са недостатком одговарајућих ензима може бити токсична храна (млеко, протеини).

Према узроцима који доводе до уноса отрова у организам, тровања могу бити злочиначка, самоубилачка, случајна, медицинска, професионална и тровања као последица токсикоманије.

Дефиниције[уреди]

Различити научници су покушавали да дају тачну дефиницију отрова, којом би обухватили све супстанце које се традиционално сматрају отровима, али не и супстанце које то традиционално нису:

  • „Отрови су супстанце које су по својој физичкој или хемијској природи такве да кад уђу у крв или људски организам и ту остану, производе пролазне или трајне поремећаје“ (Клод Бернар)
  • „Отрови су супстанце које су по својој хемијској природи, количини и концентрацији стране за људски организам или поједине органе, и стога изазивају функционалне поремећаје у живом организму“ (Штаркенштајн)
  • „Отрови су хемијске супстанце створене ван живог организма, или оне које луче жива бића (токсини), а које унете у људски организам могу проузроковати, под извесним условима, болест или смрт“ (Левин)
  • „У практичном погледу отровом можемо сматрати оне супстанце које унете у количинама мањим од 5g или 5ml могу проузроковати лоше здравствено стање, обољење или смрт“ (Ки)

Док су прве три дефиниције преопширне и обухватају готово све супстанце, дотле је последња преуска, па не обухвата нпр. етанол, или супстанце које изазивају хронична тровања.

Да би се избегло давање опште дефиниције отрова, данас се за свако једињење понаособ дефинише токсична и смртоносна доза.

Подела отрова[уреди]

Шарка, једна од 3 змије отровнице Србије (уз поскока и шаргана)

Класификација отрова се може извршити према хемијској природи, пореклу, физиолошком дејству и према методама издвајања.

По хемијској природи се отров може бити:

Пореклом, отрови могу бити биљни, животињски и минерални. По физиолошком дејству се деле на нервне, крвне, корозивне, исл.

Војник отрован иперитом и Првом светском рату

У пракси се најчешће користи подела према методама издвајања отрова, која је од значаја приликом системског истраживања отрова у органима трованих, и то на:

Лечење тровања[уреди]

Након што се установи да је нека особа отрована, приступа се чишћењу дигестивног тракта (испирање желуца, форсирано пражњење црева употребом лаксатива), убрзавању избацивања већ унетог отрова (хипервентилација код отрова који се избацују преко плућа, форсирана диуреза за отрове који се излучују путем бубрега), а по потреби и вештачкој детоксикацији (перитонеумска и хемодијализа, плазмафереза).

Да би се неутралисало дејство отрова који је још увек приутан у организму, дају се и противотрови. Противотрови могу бити физиолошки и хемијски. Физиолошки противотрови се везују за исти рецептор као и молекул отрова и истискују га са места деловања (компетитивна инхибиција) или на физички одвојеном месту у организму изазивају супротан физиолошки процес којим поништавају дејство отрова (некомпетитивна инхибиција). Као физиолошки противотрови се користе атропин код тровања органофосфатима или стрихнин при тровању барбитуратима. С обзиром да и сами физиолошки противотрови имају специфично физиолошко дејтво у организму (тако су и стрихнин и тропин познати отрови), употребљавају се опрезно и само у најтежим случајевима.

Насупрот физиолошким, хемијски противотрови делују на сам молекул отрова, неутралишући га (магнезијум-оксид при тровању киселинама), спречавајући његову ресорпцију (танини граде нерастворне комплексе са алкалоидима) и сл.

Литература[уреди]

  1. Мокрањац, др Момчило Ст., Токсиколошка хемија, Београд, 2001.
  2. Група аутора: Фармакотерапијски водич 3 (главни уредник Ненад Угрешић), Београд 2006, ISSN 1451-4680

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Отров