Макс Фасмер
| Макс Фасмер | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 28. фебруар 1886.[1] |
| Место рођења | Санкт Петербург,  Руска империја |
| Датум смрти | 30. новембар 1962. (76 год.)[1] |
| Место смрти | Западни Берлин, .svg){kind=small} Западни Берлин |
| Научни рад | |
| Поље | филолог, професор |
| Награде |  |
Макс Фасмер (нем. Max Julius Friedrich Vasmer; рус. Максимилиан Романович Фасмер) је један од најистакнутијих слависта и лингвиста 20. века. Аутор радова који су оцијењени као висока научна достигнућа у области лингвистике.
Водио је делегацију Трећег рајха у Прагу на Првом лингвистичком конгресу. Превео је на немачки први "Историја бугарског језика" 1929. године, који преноси развој језика солунских Словена на Ћирила и Методија за миленијум до почетка 20. века.
Посебно се занима за грчки језик. Долази са јединственом студијом - "Словени у Грчкој" (нем. Die Slaven in Griechenland). [2][3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Vasmer, Max | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2023-01-31.
- ^ Макс Фасмер – жизнен и творчески път (по повод 50 години от смъртта му)
- ^ Die Slaven in Griechenland von Max Vasmer. Mit eine Karte; Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941; Zentral Antiquariat der Deutschen Demokratischen Republik, Leipzig 1970
