Пређи на садржај

Мезоглеја

С Википедије, слободне енциклопедије

Мезоглеја (мезенхим) је желатинозан, аморфан (без структуре) слој у коме се налазе разбацане појединачне амебоидне ћелије. Налази се између ектодерма и ендодерма код двослојних животиња:

Мезоглеја је код оба ова типа животиња у различитом степену развијена. Тако аскон тип сунђера има најслабије развијену мезоглеју, док је код сикон типа она много боље развијена, а код леукон типа је најснажније разрасла. Усложњавање грађе сунђера се састоји, углавном, у томе што мезоглеја разраста и задебљава тако да се читав ендодермис премешта у њу. У мезоглеји сикон типа образују се канали сахоаноцитама, а код леукон типа мале, округласте коморе у којима су смештене хоаноците.

Код жарњака мезоглеја може бити:

  • у облику нећелијске мембране, базалне ламине или
  • задебљала ацелуларна (нећелијска) маса са амебоидним ћелијама.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]