Милутин Живковић (историчар)

С Википедије, слободне енциклопедије
Милутин Живковић
Лични подаци
Датум рођења(1986-05-13)13. мај 1986.(37 год.)
Место рођењаКраљево, СФР Југославија
ПребивалиштеБеоград
ОбразовањеФилозофски факултет Универзитета у Београду – Одељење за историју
Научни рад
ИнституцијаИнститут за савремену историју – научни сарадник
Познат подоктор историјских наука

Милутин Живковић (Краљево, 13. мај 1986) српски је историчар, доктор историјских наука и научни сарадник Институту за савремену историју у Београду.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 13. маја 1986. године у Краљеву, где је завршио основну и средњу школу. Студије историје је завршио 2010. године на Катедри за историју Југославије Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Докторску дисертацију под називом „Санџак 1941–1943“ одбранио је у децембру 2017. године на истом факултету, а ментор му је био академик Љубодраг Димић.[1] Током студија је био стипендиста Града Краљева и Министарства за омладину и спорт Владе Републике Србије.

На Институту за српску културу запослен је од 2011. године и ту је прошао сва научна звања, од истраживача приправника, истраживача сарадника до научног сарадника. Сарадник је Српског биографског речника од 2018. године. Од 2019. године је запослен као научни сарадник у Институту за савремену историју.[2]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Монографије[уреди | уреди извор]

  • НДХ у Србији: Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници (април-септембар 1941), Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“, 2018;
  • Између Велике Албаније и окупиране Србије: Нови Пазар, Тутин и Ибарски Колашин (1941-1944), Институт за српску културу, 2018;
  • Стара Рашка под италијанском окупацијом 1941-1943, Институт за савремену историју - Catena Mundi, 2020.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Др Милутин Живковић: Између Велике Албаније и окупиране Србије 1941-1944”. Светигора. 17. април 2019. 
  2. ^ „Milutin Živković”.