Митар Папић

С Википедије, слободне енциклопедије
Митар Папић
Датум рођења1908.
Место рођењаБилећа
Датум смрти1988.

Митар Папић (Билећа, 1908Сарајево, 1988) био је културни и просвјетни историчар. Завршио Богословски факултет у Београду 1935, те се посветио изучавању школства у БиХ.

Биографија[уреди | уреди извор]

Његово обимно дјело из те области обухвата цјелокупно школство у БиХ до 1941 (српско, хрватски, муслиманско и јеврејско), па и оно настало на особођеној територији у БиХ за вријеме II св. рата, као и бројне друштвено-политичке и културне прилике у вези с тим. Књиге су му утемељене на бројним архивским истраживањима (Архив БиХ, Архив САНУ, Архив Србије, Архив заједничког министарског савјета, архивска грађа српско-правослваних општина, и др.), педагошким листовима и часописима, календарима и сл. Био професор Богословије у Сарајеву.[1]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Кроз борбе и побједе, Сарајево 1952;
  • Писана ријеч у нашем друштву, Сарајево 1963;
  • Стазама просвјете и културе, Сарајево 1966;
  • Пелагић и о Пелагићу, Сарајево 1969;
  • Школство у БиХ за вријеме аустроугарске окупације 1878-1918, Сарајево 1972;
  • Разговор о минулој Босни, Сарајево 1974;
  • Трагом културног насљеђа, Сарајево 1976;
  • Историја српских школа у БиХ, Сарајево 1978;
  • Хрватско школство у БиХ до 1918, Сарајево 1982;
  • Школство у БиХ (1918-1941), Сарајево 1984;
  • Учитељи у културној и политичкој историји БиХ, Сарајево 1987;
  • Књижевни језик у БиХ од Вука Караџића до краја аустроугарске владавине, Сарајево 1991;
  • Политика и Српска православна црква у БиХ 1878-1945 (са Б. Маџаром), Б. Лука 2005.

Литература[уреди | уреди извор]

Д. Ђуричковић, Српски писци Босне и Херцеговине, Источно Сарајево 2013,

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Д. Ђуричковић, Српски писци Босне и Херцеговине, Источно Сарајево 2013,