Билећа

Билећа
Билећа;
	Билећа
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Билећа
Основан	први помен 1286. године
Становништво
— 2013.	7.476 (РЗС); 7.568 (АГС)
Географске карактеристике
Координате	42° 52′ 29″ СГШ; 18° 25′ 40″ ИГД / 42.874861° СГШ; 18.427833° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	491 м
	Билећа Билећа на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	89230
Позивни број	059

Некропола стећака Билећа

Билећа је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ.

На попису становништва 2013. године, Билећа је према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске имала 7.476 становника,^[1] а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 7.568 становника.^[2]

Географија[уреди | уреди извор]

Билећко језеро

Билећа је лоцирана у Источној Херцеговини. Надморска висина градског подручја је 476 метара. На подручју Билеће се укрштају средоземна и континентално-планинска клима. Рељеф је брдовит између којег се налазе крашка поља: Дабарско поље, Фатничко поље, Планско поље и Билећко поље. Јужно од Билеће налази се извор ријеке Требишњице. Изградњом хидроелектране 1966. године створена је једна од највећих вјештачких акумулација у свијету, Билећко језеро, које има дужину 18 км, а ширину 3-4 км.

Историја[уреди | уреди извор]

Први трагови цивилизације на подручју општине Билећа датирају још из неолита о чему свједоче археолошки локалитети, још увијек недовољно истражени. Први помен Билеће као насељеног мјеста налазимо у документима Дубровачког архива из 1286. године, када се помиње под називом Bilechia. Такође у истим изворима и под истим називом Билећа се помиње и у 14. и 15. вијеку као важна раскрсница путева на средњовјековном караванском путу. У једном документу од 8. септембра 1388. године истиче се да је војска војводе Влатка Вуковића у пољу код Билеће тешко поразила османлијску војску под комнадом Шахин-паше. У периоду од 13. до 16. вијека у овим крајевима историја биљежи и велики број стећака, који као монолити теже и до 5 тона. Билећа је потпала под османску власт 1466. године и у вјековима владавине Османског царства на овим просторима тешко страдала због вјечитих буна и отпора. У непосредној близини Билеће налази се Вучји До, гдје се одиграла Вучидолска битка 1876. године у којој је учествовало 16 билећких чета. Одлуком Берлинског конгреса Билећа је ушла у састав Аустроугарске монархије и у том периоду долази до привредног развитка. Прва основна школа у Билећи је отворена 1880. године. Овде се налази ОШ „Свети Сава” (Билећа).

У току 1940. године у Билећи је постојао концентрациони логор за политичке затворенике, који се налазио у турској касарни. Постојале су четири собе: словеначка, македонска, српска и женска, а позната револуционарна песма „Билећанка“ је настала у овом логору.

Име[уреди | уреди извор]

Име Билећа потиче од праславенске ријечи "набзвати" која се данас дефинише као ријеч набављати или добијати.

Култура[уреди | уреди извор]

Билећа је сједиште КУД „Зора Херцеговине“.^[3] Овде се налазе Завичајни музеј Билећа и Царева џамија у Билећи.

Спомен-соба[уреди | уреди извор]

У центру Билеће се налази спомен-соба посвећена сјећању на 136 погинулих бораца Билећке бригаде Војске Републике Српске.^[4] Спомен-соба се до јуна 2012. налазила у Дому културе, када је премјештена у обновљену зграду СПКД „Просвјете“.^[4]

У Билећи је 2. октобра 2014. отворен Равногорски парк.^[5]

Спорт[уреди | уреди извор]

Билећа је сједиште фудбалског клуба Херцеговац.

Клима[уреди | уреди извор]

Клима у Билећи је на преласку са медитеранске на умјерено-континенталну. Билећа је мало свјежија у односу на Требиње (30 км). Просјечна годишња температура је 13,4°C. Док је најхладнији мјесец јануар са средњом температуром 4,5°C, а најтоплији је јул са средњом темперауром 22,5°C. Годишња количина падавина је 1.549 мм.

Клима Билећа
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	18,5 (65,3)	19,0 (66,2)	23,0 (73,4)	29,5 (85,1)	33,0 (91,4)	37,5 (99,5)	41,5 (106,7)	41,0 (105,8)	37,5 (99,5)	31,0 (87,8)	23,0 (73,4)	18,0 (64,4)	41,5 (106,7)
Просек, °C (°F)	4,5 (40,1)	5,5 (41,9)	9,0 (48,2)	13,5 (56,3)	19,0 (66,2)	21,5 (70,7)	22,5 (72,5)	22,5 (72,5)	20,5 (68,9)	16,5 (61,7)	10,0 (50)	5,5 (41,9)	13,4 (56,1)
Апсолутни минимум, °C (°F)	−16,5 (2,3)	−16,0 (3,2)	−9,0 (15,8)	−1,0 (30,2)	5,5 (41,9)	9,0 (48,2)	11,5 (52,7)	11,5 (52,7)	5,0 (41)	−1,5 (29,3)	−8,5 (16,7)	−15 (5)	−16,5 (2,3)
^{[тражи се извор]}

Становништво[уреди | уреди извор]

Националност^[6]	2013.	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	7.500	5.631	3.882	2.810	1.725
Муслимани/Бошњаци	11	1.286	841	828	279
Југословени	2	210	618	64	157
Црногорци	52		286	190	108
Хрвати	19	39	42	82	165
Македонци			23	14	20
Словенци			5	8	15
Мађари			8	14	3
Албанци			7	1	5
остали и непознато	32	391	51	22	14
Укупно	7.568	7.557	5.763	4.033	2.491