Билећа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Билећа
Билећа
Bileca, rakousko-uherske mestanske domy.jpg
Билећа
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Билећа
Основан први помен 1286. године
Становништво
Становништво
 — 2013. Пад 7.476 (РЗС)
Раст 8.220 (АГС)
Географске карактеристике
Координате 42°52′29″ СГШ; 18°25′40″ ИГД / 42.874861° СГШ; 18.427833° ИГД / 42.874861; 18.427833Координате: 42°52′29″ СГШ; 18°25′40″ ИГД / 42.874861° СГШ; 18.427833° ИГД / 42.874861; 18.427833
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина 491 м
Билећа на мапи Босне и Херцеговине
Билећа
Билећа
Остали подаци
Градоначелник Mиљан Алексић
Поштански број 89230
Позивни број 059
Некропола стећака Билећа

Билећа је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ.

На попису становништва 2013. године, Билећа је према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске имала 7.476 становника[1], а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 8.220 становника.[2].

Географија[уреди]

Билећко језеро

Билећа је лоцирана у Источној Херцеговини. Надморска висина градског подручја је 476 метара. На подручју Билеће се укрштају средоземна и континентално-планинска клима. Рељеф је брдовит између којег се налазе крашка поља: Дабарско поље, Фатничко поље, Планско поље и Билећко поље. Јужно од Билеће налази се извор ријеке Требишњице. 1966. године је изграђена хидроелектрана и створена је једна од највећих вјештачких акумулација у свијету, Билећко језеро, које има дужину 18 км, а ширину 3-4 км.

Историја[уреди]

Први трагови цивилизације на подручју општине Билећа датирају још из неолита о чему свједоче археолошки локалитети, још увијек недовољно истражени. Први помен Билеће као насељеног мјеста налазимо у документима Дубровачког архива из 1286. године, када се помиње под називом Bilechia. Такође у истим изворима и под истим називом Билећа се помиње и у 14. и 15. вијеку као важна раскрсница путева на средњовјековном караванском путу. У једном документу од 8. септембра 1388. године истиче се да је војска војводе Влатка Вуковића у пољу код Билеће тешко поразила османлијску војску под комнадом Шахин-паше. У периоду од 13. до 16. вијека у овим крајевима историја биљежи и велики број стећака, који као монолити теже и до 5 тона. Билећа је потпала под османску власт 1466. године и у вјековима владавине Османског царства на овим просторима тешко страдала због вјечитих буна и отпора. У непосредној близини Билеће налази се Вучји До, гдје се одиграла Вучидолска битка 1876. године у којој је учествовало 16 билећких чета. Одлуком Берлинског конгреса Билећа је ушла у састав Аустроугарске монархије и у том периоду долази до привредног развитка. Прва основна школа у Билећи је отворена 1880. године.

У току 1940. године у Билећи је постојао концентрациони логор за политичке затворенике, који се налазио у турској касарни. Постојале су четири собе: словеначка, македонска, српска и женска, а позната песма револуционарна песма „Билећанка“ је настала у овом логору.

Име[уреди]

Име Билећа потиче од праславенске ријечи "набзвати" која се данас дефинише као ријеч набављати или добијати.

Култура[уреди]

Билећа је сједиште КУД „Зора Херцеговине“.[3] Овде се налазе Завичајни музеј Билећа и Царева џамија у Билећи.

Спомен-соба[уреди]

У центру Билеће се налази спомен-соба посвећена сјећању на 136 погинулих бораца Билећке бригаде Војске Републике Српске.[4] Спомен-соба се до јуна 2012. налазила у Дому културе, када је премјештена у обновљену зграду СПКД „Просвјете“.[4]

У Билећи је 2. октобра 2014. отворен Равногорски парк.[5]

Спорт[уреди]

Билећа је сједиште фудбалског клуба Херцеговац.

Клима[уреди]

Клима у Билећи је на преласку са медитеранске на умјерено-континенталну. Билећа је мало свјежија у односу на Требиње (30 км). Просјечна годишња температура је 13,4 °C. Док је најхладнији мјесец јануар са средњом температуром 4,5 °C, а најтоплији је јул са средњом темперауром 22,5 °C. Годишња количина падавина је 1.549 мм.

Клима Билећа
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 18,5
(65,3)
19,0
(66,2)
23,0
(73,4)
29,5
(85,1)
33,0
(91,4)
37,5
(99,5)
41,5
(106,7)
41,0
(105,8)
37,5
(99,5)
31,0
(87,8)
23,0
(73,4)
18,0
(64,4)
41,5
(106,7)
Просек, °C (°F) 4,5
(40,1)
5,5
(41,9)
9,0
(48,2)
13,5
(56,3)
19,0
(66,2)
21,5
(70,7)
22,5
(72,5)
22,5
(72,5)
20,5
(68,9)
16,5
(61,7)
10,0
(50)
5,5
(41,9)
13,4
(56,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) −16,5
(2,3)
−16,0
(3,2)
−9,0
(15,8)
−1,0
(30,2)
5,5
(41,9)
9,0
(48,2)
11,5
(52,7)
11,5
(52,7)
5,0
(41)
−1,5
(29,3)
−8,5
(16,7)
−15
(5)
−16,5
(2,3)
[тражи се извор]

Становништво[уреди]

Националност[6] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 5.631 3.882 2.810 1.725
Муслимани 1.286 841 828 279
Југословени 210 618 64 157
Црногорци 286 190 108
Хрвати 39 42 82 165
Македонци 23 14 20
Словенци 5 8 15
Мађари 8 14 3
Албанци 7 1 5
остали и непознато 391 51 22 14
Укупно 7.476 7.557 5.763 4.033 2.491
Демографија[6]
Година Становника
1948. 1.270
1953. 1.563
1961. 2.491
1971. 4.033
1981. 5.763
1991. 7.557
2013. 7.476

Знамените личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА” (PDF). www2.rzs.rs.ba/. Републички завод за статистику. 
  2. Попис становништва у БиХ 2013.
  3. „Смотра дјечјег фолклора”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 6. 2012. Приступљено 11. 6. 2012. 
  4. 4,0 4,1 „Билећа: Спомен соба за 136 бораца”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 6. 2012. Приступљено 25. 6. 2012. 
  5. Равногорски парк у Билећи свечано отворен (2. октобар 2014)
  6. 6,0 6,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]