Билећа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Билећа (вишезначна одредница).
Билећа
Билећа
Bileca, rakousko-uherske mestanske domy.jpg
Билећа
Грб Билеће Застава Билеће
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Билећа
Основан први помен 1286. године
Становништво
Становништво (2013.) Раст8.220
Географске карактеристике
Координате 42°51′50″ СГШ; 18°24′46″ ИГД / 42.863762013515995° СГШ; 18.412820989285112° ИГД / 42.863762013515995; 18.412820989285112Координате: 42°51′50″ СГШ; 18°24′46″ ИГД / 42.863762013515995° СГШ; 18.412820989285112° ИГД / 42.863762013515995; 18.412820989285112
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 491 m
Билећа на мапи Босне и Херцеговине
Билећа
Билећа
Остали подаци
Поштански код 89230
Позивни број 059
Некропола стећака Билећа

Билећа је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Билећа укупно је пописано 8.220 лица.[1]

Географија[уреди]

Билећко језеро

Билећа је лоцирана у Источној Херцеговини. Надморска висина градског подручја је 476 метара. На подручју Билеће се укрштају средоземна и континентално-планинска клима. Рељеф је брдовит између којег се налазе крашка поља: Дабарско поље, Фатничко поље, Планско поље и Билећко поље. Јужно од Билеће налази се извор ријеке Требишњице. 1966. године је изграђена хидроелектрана и створена је једна од највећих вјештачких акумулација у свијету, Билећко језеро, које има дужину 18 км, а ширину 3-4 км.

Историја[уреди]

Први трагови цивилизације на подручју општине Билећа датирају још из неолита о чему свједоче археолошки локалитети, још увијек недовољно истражени. Први помен Билеће као насељеног мјеста налазимо у документима Дубровачког архива из 1286. године, када се помиње под називом Bilechia. Такође у истим изворима и под истим називом Билећа се помиње и у 14. и 15. вијеку као важна раскрсница путева на средњовјековном караванском путу. У једном документу од 8. септембра 1388. године истиче се да је војска војводе Влатка Вуковића у пољу код Билеће тешко поразила османлијску војску под комнадом Шахин-паше. У периоду од 13. до 16. вијека у овим крајевима историја биљежи и велики број стећака, који као монолити теже и до 5 тона. Билећа је потпала под османску власт 1466. године и у вјековима владавине Османског царства на овим просторима тешко страдала због вјечитих буна и отпора. У непосредној близини Билеће налази се Вучји До, гдје се одиграла Вучидолска битка 1876. године у којој је учествовало 16 билећких чета. Одлуком Берлинског конгреса Билећа је ушла у састав Аустроугарске монархије и у том периоду долази до привредног развитка. Прва основна школа у Билећи је отворена 1880. године.

У току 1940. године у Билећи је постојао концентрациони логор за политичке затворенике, који се налазио у турској касарни. Постојале су четири собе: словеначка, македонска, српска и женска, а позната песма револуционарна песма „Билећанка“ је настала у овом логору.

Име[уреди]

Име Билећа потиче од праславенске ријечи "набзвати" која се данас дефинише као ријеч набављати или добијати.

Култура[уреди]

Билећа је сједиште КУД „Зора Херцеговине“.[2]

Спомен-соба[уреди]

У центру Билеће се налази спомен-соба посвећена сјећању на 136 погинулих бораца Билећке бригаде Војске Републике Српске.[3] Спомен-соба се до јуна 2012. налазила у Дому културе, када је премјештена у обновљену зграду СПКД „Просвјете“.[3]

У Билећи је 2. октобра 2014. отворен Равногорски парк.[4]

Спорт[уреди]

Билећа је сједиште фудбалског клуба Херцеговац.

Клима[уреди]

Клима у Билећи је на преласку са медитеранске на умјерено-континенталну. Билећа је мало свјежија у односу на Требиње (30 км). Просјечна годишња температура је 13,4 °C. Док је најхладнији мјесец јануар са средњом температуром 4,5 °C, а најтоплији је јул са средњом темперауром 22,5 °C. Годишња количина падавина је 1549 мм.

Клима Билећа
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 18,5
(65,3)		 19,0
(66,2)		 23,0
(73,4)		 29,5
(85,1)		 33,0
(91,4)		 37,5
(99,5)		 41,5
(106,7)		 41,0
(105,8)		 37,5
(99,5)		 31,0
(87,8)		 23,0
(73,4)		 18,0
(64,4)		 41,5
(106,7)
Просек, °C (°F) 4,5
(40,1)		 5,5
(41,9)		 9,0
(48,2)		 13,5
(56,3)		 19,0
(66,2)		 21,5
(70,7)		 22,5
(72,5)		 22,5
(72,5)		 20,5
(68,9)		 16,5
(61,7)		 10,0
(50)		 5,5
(41,9)		 13,4
(56,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) −16,5
(2,3)		 −16,0
(3,2)		 −9,0
(15,8)		 −1,0
(30,2)		 5,5
(41,9)		 9,0
(48,2)		 11,5
(52,7)		 11,5
(52,7)		 5,0
(41)		 −1,5
(29,3)		 −8,5
(16,7)		 −15
(5)		 −16,5
(2,3)
[тражи се извор]

Становништво[уреди]

Националност[5] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 5.631 3.882 2.810 1.725
Муслимани 1.286 841 828 279
Југословени 210 618 64 157
Црногорци 286 190 108
Хрвати 39 42 82 165
Македонци 23 14 20
Словенци 5 8 15
Мађари 8 14 3
Албанци 7 1 5
остали и непознато 391 51 22 14
Укупно 8.220 7.557 5.763 4.033 2.491
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.270
1953. 1.563
1961. 2.491
1971. 4.033
1981. 5.763
1991. 7.557

Знамените личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ↑ Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
  2. ↑ „Смотра дјечјег фолклора”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 6. 2012. Приступљено 11. 6. 2012. 
  3. ↑ 3,0 3,1 „Билећа: Спомен соба за 136 бораца”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 6. 2012. Приступљено 25. 6. 2012. 
  4. ↑ Равногорски парк у Билећи свечано отворен (2. октобар 2014)
  5. ↑ 5,0 5,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Билећа&oldid=15503159“