Пређи на садржај

Одијев сфинктер

С Википедије, слободне енциклопедије
Називи и ознаке
MeSHD009803
TA98A05.8.02.018
TA23112
FMA15077
Анатомска терминологија

Одијев сфинктер, хепатопанкреатични сфинктер (лат. m. sphincter ampullae) је мишићни залистак (вентил) у жучном каналу који окружује завршни део жучног и панкреасног канала на улазу у дванаестопалачно црево. Његова улога је да као нека врста једносмерног вентила, регулише лучење сокова за варење из жучног канала у дванаестопалачно црево током процеса варења хране.[1][2][3]

Одијев сфинктер назив ја добио по Рожеу Одиу (Ruggero Oddi, 1864—1913).[4][5]

Физиологија

[уреди | уреди извор]

Хормон, холецистокинин (који се у организму ствара када у дванаестопалачно црево доспе каша богате масним киселинама, пептидима и ароматичним аминокиселинама) скупља жучну кесу и релаксира одијева сфинктер. Овај механизам потискује жуч кроз жучни канал у дванаестопалачно црево, где се она меша са кашом (храном).[6]

Када нема каше, престаје лучење холецистокина, одијевам сфинктер се затвара и жуч остаје у жучној кеси.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Berne & Levy: Principles of Physiology (4th изд.). Philadephia, USA: Elsevier-Mosby. 2006. 
  2. ^ Board Review Series (05th изд.). Lippincott Williams & Wilkins medical. 2006. стр. 220. ISBN 978-0781798761. 
  3. ^ Wiley, J. W.; O'Dorisio, T. M.; Owyang, C. (1988 June). „Vasoactive intestinal polypeptide mediates cholecystokinin-induced relaxation of the sphincter of Oddi”. J Clin Invest. 81 (6): 1920—1924. PMC 442644Слободан приступ. PMID 3384954. doi:10.1172/JCI113539.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ synd/2709 на веб-сајту Who Named It (језик: енглески)
  5. ^ Capodicasa, Enrico (2008). „Ruggero Oddi: 120 years after the description of the eponymous sphincter: A story to be remembered”. Journal of Gastroenterology and Hepatology. 23 (8pt1): 1200—1203. PMID 18637058. S2CID 23246353. doi:10.1111/j.1440-1746.2008.05417.x. 
  6. ^ Graham J. Dockray (2009). „Cholecystokinin and gut–brain signalling”. Regul Pept. 6 (155): 6—10. 
  7. ^ Guyton and Hall: Medicinska fiziologija, 11 izdanje, Savremena administracija, Beograd, 2008.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Stanković, Siniša: Uporedna anatomija kičmenjaka, Beograd: Naučna knjiga, 1950
  • Feldman: Sleisenger & Fordtran's Gastrointestinal and Liver Disease (8th изд.). Philadelphia: Saunders Elsevier. 2006. 
  • Williams Textbook of Endocrinology (10th изд.). Philadelphia: Saunders. 2003. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]