Пређи на садржај

Опсада Рена (1356—1357)

С Википедије, слободне енциклопедије
Опсада Рена
Део Рата за бретанско наслеђе

Положај војски за време опсаде Рена
Време3. октобар 1356.-5. јул 1357.
Место
Исход Француско-бретонска победа
Сукобљене стране
Краљевина Француска,
Бретонско војводство
Краљевина Енглеска,
Бретонско војводство
Команданти и вође
Бертран ди Геклен,
Вилијам де Пеноет,
Бертран де Сан-Перн
Хенри I од Ланкастера
Јачина
500 самострелаца,
укупно око 1 000 људи,
1 500-4 000 витезова,
неколико опсадних кула
Жртве и губици
мали велики, погинуло је око 500 људи и спаљене су све опсадне куле

Опсада Рена 3. октобра 1356. године до 5. јула 1357. године, је била једна од битака од битака Стогодишњег рата и била је покушај Хенрија од Ланкастера да до краја да искористи победу над Французима у бици код Поатјеа 19. септембра 1356. Мислио је да ће, ако победи, убрзати крај рата. Упркос величини енглеске војске французи су однели победу.

Ток битке

[уреди | уреди извор]

Бертран се посебно истакао у одбрани Рена од Хенрија I од Ланкастера 1356. и 1357. године, када је у ноћи скупио 100 људи, који су напали енглезе, док су спавали. Французи су Енглезима спалили шаторе и Хенри је мирао да се повуче. Том приликом је побијено 200 енглеских коњаника. Бертран је после тога позван на састанак са Хенријем. После тога састанка се борбе настављају и Бертран је одбио енглеске нападе. Енглези због тога праве опсадне куле и настављају нападе на град. 500 самострелаца су стрелама натопљеним сумпором, гађали Енглезе. Енглези су претрпели поразе у три окршаја код града, па је Хенри морао да се повуче.