Панчево (Украјина)
| Панчево укр. Панчеве | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Украјина |
| Област | Кировоградска област |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 1.844 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 44′ 21″ С; 31° 51′ 20″ И / 48.739303° С; 31.855633° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 158 m |
  Панчево Панчево на карти Украјине | |
Панчево (укр. Панчеве) село је у Кировоградској области у Украјини.
Историја[уреди | уреди извор]
Пре колонизације Срба граничара ту је постојало село Вилховатка (1702).
Због великих промена у политичкој администрацији Баната 1751. године, као и због разграничења Потиско-Поморишке војне границе, велики број српских породица је почело да се исељава из те Границе и Баната одлазећи у Русију.[1][2] Царица Јелисавета је населила Србе на некадашњу територију запорошких козака и ту је организована провинција Нова Србија. У њој су образована два дистрикта, један за коњанике а други за пешаке. Српски колонисти су сваком свом насељу дали име места из којег су дошли, тако да је једно насеље на реци Синуса, у коњаничком дистрикту, добило назив Панчево. Из тога се може закључити да је један део колониста дошао из Панчева, насеља из Баната.
У Панчеву су се 1753. године населиле 220 српских граничарских породица. Место је имало милитарски статус; било у склопу 9. чете (Роте) Новосербског хусарског граничарског пука.[3] Њен стари назив је био Олховаткуја.
Православни храм Св. Николе је подигнут 1757. године[4], а при њему је служио 1772. године парох поп Јован Васиљев.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Срећко Микелер, Историја града Панчева, штампарија и комисиона продаја „Напредак”, Панчево 1925.
- ^ др Миховил Томандл, Историја Панчева, Историјски архив Панчево, Панчево. 2004. ISBN 978-86-83347-10-0.
- ^ "Гласник Српског географског друштва", Београд 1971.
- ^ Zapisi odesskago obscestva istoriji i drevnosti. (Commentarii odessanae societatis historicae et archaeologicae.) Odessae: Typr. civitatis, 1848.
