Украјински језик

С Википедије, слободне енциклопедије
украјински језик
українська мова
Изговор[ukrɑˈjinʲsʲkɑ ˈmɔwɑ]
Говори се у Украјина
Број говорника
од око 42[1][2] до 47[3] милиона (недостаје датум)
ћирилица (украјинска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
 Украјина
 Пољска (признат)
 Румунија (признат)
Flag of Crimea.svg Република Крим
Flag of Sevastopol.svg Севастопољ
 Придњестровље[4]
Признати мањински језик у
РегулишеНационална академија наука Украјине (Національна академія наук України)
Језички кодови
ISO 639-1uk
ISO 639-2ukr
ISO 639-3ukr
Ukrainian in the world.svg
Украјински језик у свету (црвено - неколико милиона говорника, розе - неколико хиљада говорника)
{{{mapalt2}}}
Мапа распрострањености украјинског језика
  Регије у којима је украјински већински језик
  Регије у којима је украјински мањински језик
Украјински као матерњи језик у Украјини, у процентима, према попису из 2001. године

Украјински језик (укр. українська мова) је словенски језик из групе источнословенских језика. У прошлости се још називао малоруски и рутенски. Украјински је после руског и пољског трећи највећи словенски језик. То је званични језик Украјине где га говори 35 милиона људи као матерњи. Говори се још у: Русији, Пољској, Белорусији, Румунији, Молдавији, Придњестровљу, Банату, Канади и САД.

Украјински језик

Украјински језик се служи ћириличким писмом које се у појединим словима разликује од руске верзије.

Украјински језик се развио из прото-источнословенског језика који се говорио у Кијевској Русији (10—13. век).[11] Овај језик је био забрањен у школама Руске Империје од 1804. до Октобарске револуције.[12] Украјински је имао сталну довољну базу у западној Украјини где никада није био забрањен[13].

Особине[уреди | уреди извор]

У примерима је прво наведена руска верзија, затим украјинска (масна слова), па српска:

  • итавизам: самогласници e и o су у затвореним слоговима постали i
    пример: Львов – Львів – Лавов, кошка – кішка – мачка
  • икавизам: стари глас јат је постао i
    пример: месяц – місяць – месец, медь – мідь – бакар/мед
  • тврди сугласници испред e
    пример: весна (изг: вјеснá) – весна – пролеће, перед (изг: пјерјед) – перед – испред
  • фузија старословенских гласова i и ы у и
    пример: пиво – пиво (изг: п[ɪ]во) – пиво
  • претварање г у глас х
    пример: голова (изг: галавá) – голова (изг: холова) – глава, горло (изг: гóрло) – горло (изг: хорло) – грло
  • вокализација гласа л, који прелази у в
    пример: пил – пив – пио је, брал – взяв – узео је, волк – вовк – вук.

Речник[уреди | уреди извор]

Украјински речник је у основи словенски и сличан је речнику белоруског, пољског и руског језика.

Примери паралеле
украјински белоруски пољски руски српски
говорити/мовити/казати гаварыць/казаць mówić говорить говорити
гармата/канона гармата armata пушка топ
кохати/любити кахаць/любіць kochać/lubić любить волети
дякую/спасибі дзякуй dziękuję спасибо хвала
маєте рацію маете рацыю macie rację вы правы у праву сте

У исто време у језику постоји мноштво речи, које се разликују како од руског и пољског, тако и од других словенских језика (али су често сличне белоруским речима).

Примери украјинских речи
украјински белоруски пољски руски српски
мова мова język язык језик
лаштунки/куліси кулісы kulisy кулисы кулиса
людина чалавек człowiek человек човек
батько бацька ojciec отец отац
дружина жонка żona жена супруга/жена
жінка жанчына kobieta женщина жена
чоловік мужчына mężczyzna мужчина мушкарац

Писмо[уреди | уреди извор]

У поређењу са српском ћириличном азбуком у украјинској се не користе шест слова: ђ, ј, љ, њ, ћ, џ. У поређењу са руском — четири: ъ, ы, э и ё. Слово г се изговара како чешке h, а не као g. Украјински има и себи својствена 4 слова: є (је), і (и), ї (ји) и ґ (г). Слово и се изговара као [ɪ], а не као [i] у српском. Вокали се изговарају увек јасно као у српском (на пример, неакцентовано о се не изговара као а, што је случај у руском). У украјинском језику постоји правило да се речи читају онако како су написане, и пишу онако како се изговарају.

А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е Є є
Ж ж З з И и І і Ї ї Й й К к Л л
М м Н н О о П п Р р С с Т т У у
Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ь ь Ю ю

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ukraine census Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2007), Приступљено 27. 4. 2013.
  2. ^ Ukraine census Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2007), Приступљено 27. 4. 2013.
  3. ^ List of languages by number of native speakers
  4. ^ (језик: руски) Устав Придњестровља
  5. ^ а б в г д ђ „List of declarations made with respect to treaty No. 148 (Status as of: 21/9/2011)”. Council of Europe. Архивирано из оригинала на датум 18. 1. 2012. Приступљено 2012-05-22. 
  6. ^ „National Minorities Policy of the Government of the Czech Republic”. Vlada.cz. Приступљено 2012-05-22. 
  7. ^ „Implementation of the Charter in Hungary”. Database for the European Charter for Regional or Minority Languages. Public Foundation for European Comparative Minority Research. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2014. Приступљено 16. 6. 2014. 
  8. ^ „Игорь Додон // Русский язык должен вернуться в Молдову”. deschide.md. Deschide. Приступљено 18. 8. 2017. 
  9. ^ „Додон готов изменить статус русского языка в Молдавии в случае воссоединения с Приднестровьем”. rosbalt.ru. Rosbalt. Приступљено 18. 8. 2017. 
  10. ^ „Русский союз Латвии будет сотрудничать с партией Социалистов Молдовы”. Rusojuz.lv. Latvian Russian Union. Архивирано из оригинала на датум 18. 8. 2017. Приступљено 18. 8. 2017. 
  11. ^ Ukrainian language, Encyclopædia Britannica
  12. ^ Eternal Russia:Yeltsin, Gorbachev, and the Mirage of Democracy by Jonathan Steele, Harvard University Press. 1988. ISBN 978-0-674-26837-1.. (page 217)
  13. ^ Purism and Language:A Study in Modern Ukrainian and Belorussian Nationalism by Paul Wexler, Indiana University Press. ISBN 978-087750-175-6. (page 309)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]