Пређи на садржај

Петко Чанчар

С Википедије, слободне енциклопедије
Петко Чанчар
Лични подаци
Датум рођења(1936-00-00)1936.
Место рођењаФоча,  Краљевина Југославија
Политичка каријера
Политичка
странка
Српски народни савез Републике Српске (од 1997)
Српска демократска странка (до 1997)

Петко Чанчар (Фоча, 1936) је српски правник, пјесник и афористичар. Бивши је министар правде Републике Српске.[1]

Као народни посланик, учествовао је у првом сазиву Народне скупштине Републике Српске.[2] Обављао је дужност судије Врховног суда Српске.[2] Био је министар правде Републике Српске од 18. јануара 1998. до 12. јануара 2001, након чега је пензионисан.[1][2] Живи у Фочи.[2]

Признања

[уреди | уреди извор]

Дјела (библиографија)

[уреди | уреди извор]

Своју прву књигу пиоезије за дјецу је издао када је имао 21 годину. До 2012. објавио је 50 књига.[2]

  • У име народа, (2012)
  • Црна мета, (2008)
  • Ријечи дана говоре, (2008)
  • Око на небу, (2006)
  • Сан и узалудност, (2005)
  • И црви иду на пецање, (2002)
  • Химна за глуве, Глас српски (1999)
  1. ^ а б „Састав Владе Републике Српске изабране 18. јануара 1998. године”. Влада Републике Српске. 2009. Архивирано из оригинала 23. 08. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2012. 
  2. ^ а б в г д ђ „Чанчар: У име народа”. Радио-телевизија Републике Српске. 12. 1. 2012. Приступљено 14. 1. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]