Народна скупштина Републике Српске

Народна скупштина
Републике Српске
Народна скупштина; Републике Српске
Десети сазив
Врста
Оснивање	1991.
Врста	Једнодомни систем
Почетак новог сазива	2018. године
Предводништво
Предсједник	Недељко Чубриловић ; од 2014.
Структура
Број посланика	83
Политичке; групе	Владајући (52) СНСД (30) СП (6) НПС (4) УС (4) ДЕМОС (4) НДП (2) Независни посланици (2) ; Опозиција (31) СДС (11) ПДП (8) ДНС (4) СПС (3) Заједно за БиХ (3) Независни посланици (2)
Избори
Последњи избори	2018.
Место одржавања седница
	Зграда Народне скупштине; Бања Лука
Веб-сајт
	www.narodnaskupstinars.net

Народна скупштина Републике Српске је највише представничко тијело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Српској. Састоји се из 83 народна посланика.

У актуелни десети сазив изабрани су посланици са седам изборних листа. Парламентарну већину тренутно чине следећи клубови посланика:

Савез независних социјалдемократа (СНСД) — 30 посланика,
Социјалистичка партија (СП) — 6 посланика,
Народна партија Српске (НПС) — 4 посланика,
Уједињена Српска (УС) — 4 посланика,
Демократски савез (ДЕМОС) — 4 посланика,
Народни демократски покрет (НДП) — 2 посланика.

Историја[уреди | уреди извор]

Народна скупштина Републике Српске је основана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини.^[1] На првој сједници одржаној у Сарајеву, СФРЈ, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“.^[1] Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991.^[2]

Оснивање Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини и конституисање Републике Српске је, напросто, била потреба за очувањем идентитета и државности Срба у Босни и Херцеговини, што је у складу са међународним правом и Повељом Уједињених нација. Упоредо са политичком борбом коју су легитимно изабрани представници српског народа водили у Скупштини Босне и Херцеговине за очување статуса конститутивног и равноправног народа, локалне заједнице — општине са већинским српским становништвом се у циљу осигурања свог економског, социјалног и културног развоја, самоорганизују и уједињују у "Заједницу општина"“, а потом формирају пет српских аутономних области и регија..^[3]

У складу са људским правима, успостављеним међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна скупштина Републике Српске доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине^текст 9. јануара 1992. у Сарајеву, обезбјеђујући као конституанта, Уставом који је донесен 28. фебруара 1992, правну моћ и правну сигурност, легалитет и легитимитет Републике Српске. Тада је на основу резултата „Новембарског референдума“ Република Српска проглашена за федералну јединицу у саставу Савезне Републике Југославије.^[2]

Муслиманским и хрватским странкама био је циљ разбијање Југославије и стварање унитарне државе Босне и Херцеговине, у којој би српски народ био на друштвеној маргини и сведен на статус националне мањине. Такав однос и стање утицали су на то да су српски посланици конституисали српски блок посланика од укупно 84 посланика, претежно из Српске демократске странке, затим из Српског покрета обнове, Социјалдемократске партије и Савеза реформских снага Југославије. Био је то први корак ка почетку стварања Републике Српске и Народне скупштине Републике Српске.^[3]

Током тешких година рата из безбједносних разлога Народна скупштина се измјешта на територију Српског Сарајева, функционише и засједа на Палама. Једна од најдужих сједница у историји Скупштине је одржана 5. маја 1993. на Јахорини, када су посланици 17 сати расправљали Венс-Овенов план.^[1] Од 1998. године административно сједиште Народне скупштине Републике Српске прелази у Бању Луку, гдје се налази и данас.

По окончању ратних дејстава, потписивањем Дејтонског мировног споразума (1995) Народна скупштина Републике Српске преузима примарну одговорност спровођења нормативне државне реизградње и обнове, те као законодавни орган предводи и непосредно спроводи законске реформе кроз које Република Српска пролази у послијератним годинама.

Састав Народне скупштине Републике Српске, по савременим парламентарним принципима, чине осамдесет и три (83) народна посланика изабрана на непосредним парламентарним изборима од стране народа. Народни посланици у Народној скупштини Републике Српске су се бирали до 2002. године на мандат у трајању од двије године, а од 2002. године у складу са новом законском регулативом, народни посланици се бирају на мандат у трајању од четири године.

Избори и сазиви[уреди | уреди извор]

Народна скупштина Републике Српске је до сада функционисала у десет сазива:

Избори	Сазив
Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990.	I сазив (24. октобар 1991 — 14. септембар 1996)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 1996.	II сазив (19. октобар 1996 — 27. децембар 1997)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 1997.	III сазив (27. децембар 1997 — 19. октобар 1998)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 1998.	IV сазив (19. октобар 1998 — 16. децембар 2000)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 2000.	V сазив (16. децембар 2000 — 28. новембар 2002)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 2002.	VI сазив (28. новембар 2002 — 9. новембар 2006)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 2006.	VII сазив (9. новембар 2006 — 15. новембар 2010)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 2010.	VIII сазив (15. новембар 2010 — 24. новембар 2014)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 2014.	IX сазив (24. новембар 2014 — 19. новембар 2018)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 2018.	X сазив (од 19. новембра 2018)

Предсједници[уреди | уреди извор]

Садашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске: Недељко Чубриловић.

Момчило Крајишник (25. октобар 1991 — мај 1996); (Бирао га први сазив НСРС.)
Драган Калинић (мај 1996 — 4. новембар 1998); (Бирао га први, други и трећи сазив НСРС.)
Петар Ђокић (4. новембар 1998 — 16. децембар 2000); (Бирао га четврти сазив НСРС.)
Драган Калинић (16. децембар 2000 — 29. јун 2004); (Бирао га пети и шести сазив НСРС.)
Душан Стојичић (20. јул 2004 — 28. фебруар 2006); (Бирао га шести сазив НСРС.)
Игор Радојичић (28. фебруар 2006 — 24. новембар 2014.); (Бирао га шести, седми и осми сазив НСРС.)
Недељко Чубриловић (од 24. новембра 2014). (Бирао га девети и десети сазив НСРС.)

Одбори[уреди | уреди извор]

Одбор за привреду и финансије
Законодавни одбор
Одбор за политички систем, правосуђе и управу
Одбор за одбрану и безбједност
Одбор за заштиту права избјеглица и расељених лица
Одбор за представке, приједлоге и друштвени надзор
Одбор једнаких могућности
Одбор за заштиту животне средине
Одбор за уставна питања
Одбор за праћење стања у области пензијско-инвалидског осигурања
Одбор за борачко-инвалидску заштиту
Одбор за образовање, науку, културу и информисање
Одбор за здравство, рад и социјалну политику
Одбор за питања младих
Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду
Одбор за европске интеграције и регионалну сарадњу

Сједиште[уреди | уреди извор]

Сједиште Народне скупштине Републике Српске је у Бањој Луци у Трг јасеновачких жртава 1 (у некадашњој згради Дома ЈНА и Дома Војске Републике Српске). Испред зграде Скупштине се налази Трг жртава Јасеновца на коме се налази споменик Топола ужаса.

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

^ У клубу посланика СНСД-а су и Мијо Перкунић (ушао у скупштину са листе Заједно за БиХ) и Данијел Јошић (ушао у скупштину са листе СДС-а).
^ У клубу посланика СП-а је Милан Тубин (ушао у скупштину са листе СДС-а) и Дарко Митрић (ушао у скупштину са листе СДС-а, а сада члан новоформиране СДС Семберија).
^ Клуб посланика НПС-а чине Дарко Бањац и Дико Цвјетиновић (ушли у скупштину са листе ДНС-а), те Жељко Бабић (ушао у скупштину са листе СДС-а) и Драган Галић (ушао у скупштину са листе ПДП-а).
^ У клубу посланика УС је Костадин Васић (ушао у скупштину са листе СДС-а)
^ Клуб посланика ДЕМОС-а чине Недељко Чубриловић, Споменка Стевановић, Споменко Стојановић и Милан Дакић (ушли у скупштину са листе ДНС-а).
^ Небојша Марић (ушао у скупштину са листе СДС-а) и Будимир Балабан (у скупштину ушао умјесто преминулог Александра Фулурије из НДП-а, Балабан је на изборима 2018. године био на листи НДП-НС-СНС-Слобода али је 2019. године постао члан ДЕМОС-а, у скупштини званично није члан клуба ДЕМОС) − у владајућој коалицији
^ У клубу посланика СДС-а је Милан Радовић (ушао у скупштину са листе ДНС-а).
^ Посланичку грипу СПС-а чине Горан Селак, Максим Скоко и Саво Вулић (ушли у скупштину са листе СП-а.
^ Крсто Јандрић (ушао у скупштину са листе НДП-а) и Славко Глигорић (ушао у скупштину са листе ДНС-а) — дјелују опозиционо.