Народна скупштина Републике Српске
| Народна скупштина Републике Српске | |
|---|---|
| Десети сазив | |
 | |
| Врста | |
| Оснивање | 1991. |
| Врста | Једнодомни систем |
| Почетак новог сазива | 2018. године |
| Предводништво | |
| Предсједник | Недељко Чубриловић од 2014. |
| Структура | |
| Број посланика | 83 |
 | |
| Политичке групе | Владајући (52)
Независни посланици (1)[е] Опозиција(31) ПДП (9) ДНС (5) Заједно за БиХ (3) Независни посланици (2)[з] |
| Избори | |
| Последњи избори | 2018. |
| Место одржавања седница | |
 | |
| Зграда Народне скупштине Бања Лука | |
| Веб-сајт | |
| www.narodnaskupstinars.net | |
|
| Овај чланак је дио серије о политичком систему Републике Српске |
Народна скупштина Републике Српске је највише представничко тијело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Српској. Састоји се из 83 народна посланика.
У актуелни десети сазив изабрани су посланици са седам изборних листа. Парламентарну већину тренутно чине следећи клубови посланика:
- Савез независних социјалдемократа (СНСД) — 30 посланика,
- Народни демократски покрет—Народна партија Српске (НДП-НПС) — 5 посланика,
- Социјалистичка партија (СП) — 4 посланика,
- Уједињена Српска (УС) — 4 посланика,
- Демократски савез (ДЕМОС) — 4 посланика,
- Социјалистичка партија Српске (СПС) — 4 посланика.
Историја[уреди | уреди извор]
Народна скупштина Републике Српске је основана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини.[1] На првој сједници одржаној у Сарајеву, СФРЈ, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“.[1] Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991.[2]
Оснивање Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини и конституисање Републике Српске је, напросто, била потреба за очувањем идентитета и државности Срба у Босни и Херцеговини, што је у складу са међународним правом и Повељом Уједињених нација. Упоредо са политичком борбом коју су легитимно изабрани представници српског народа водили у Скупштини Босне и Херцеговине за очување статуса конститутивног и равноправног народа, локалне заједнице — општине са већинским српским становништвом се у циљу осигурања свог економског, социјалног и културног развоја, самоорганизују и уједињују у "Заједницу општина"“, а потом формирају пет српских аутономних области и регија..[3]
У складу са људским правима, успостављеним међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна скупштина Републике Српске доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине
текст 9. јануара 1992. у Сарајеву, обезбјеђујући као конституанта, Уставом који је донесен 28. фебруара 1992, правну моћ и правну сигурност, легалитет и легитимитет Републике Српске. Тада је на основу резултата „Новембарског референдума“ Република Српска проглашена за федералну јединицу у саставу Савезне Републике Југославије.[2]
Муслиманским и хрватским странкама био је циљ разбијање Југославије и стварање унитарне државе Босне и Херцеговине, у којој би српски народ био на друштвеној маргини и сведен на статус националне мањине. Такав однос и стање утицали су на то да су српски посланици конституисали српски блок посланика од укупно 84 посланика, претежно из Српске демократске странке, затим из Српског покрета обнове, Социјалдемократске партије и Савеза реформских снага Југославије. Био је то први корак ка почетку стварања Републике Српске и Народне скупштине Републике Српске.[3]
Током тешких година рата из безбједносних разлога Народна скупштина се измјешта на територију Српског Сарајева, функционише и засједа на Палама. Једна од најдужих сједница у историји Скупштине је одржана 5. маја 1993. на Јахорини, када су посланици 17 сати расправљали Венс-Овенов план.[1] Од 1998. године административно сједиште Народне скупштине Републике Српске прелази у Бању Луку, гдје се налази и данас.
По окончању ратних дејстава, потписивањем Дејтонског мировног споразума (1995) Народна скупштина Републике Српске преузима примарну одговорност спровођења нормативне државне реизградње и обнове, те као законодавни орган предводи и непосредно спроводи законске реформе кроз које Република Српска пролази у послијератним годинама.
Састав Народне скупштине Републике Српске, по савременим парламентарним принципима, чине осамдесет и три (83) народна посланика изабрана на непосредним парламентарним изборима од стране народа. Народни посланици у Народној скупштини Републике Српске су се бирали до 2002. године на мандат у трајању од двије године, а од 2002. године у складу са новом законском регулативом, народни посланици се бирају на мандат у трајању од четири године.
Избори и сазиви[уреди | уреди извор]
Народна скупштина Републике Српске је до сада функционисала у десет сазива:
| Избори | Сазив |
|---|---|
| Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990. | I сазив (24. октобар 1991 — 14. септембар 1996) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 1996. | II сазив (19. октобар 1996 — 27. децембар 1997) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 1997. | III сазив (27. децембар 1997 — 19. октобар 1998) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 1998. | IV сазив (19. октобар 1998 — 16. децембар 2000) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 2000. | V сазив (16. децембар 2000 — 28. новембар 2002) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 2002. | VI сазив (28. новембар 2002 — 9. новембар 2006) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 2006. | VII сазив (9. новембар 2006 — 15. новембар 2010) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 2010. | VIII сазив (15. новембар 2010 — 24. новембар 2014) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 2014. | IX сазив (24. новембар 2014 — 19. новембар 2018) |
| Избори за Народну скупштину Републике Српске 2018. | X сазив (од 19. новембра 2018) |
Предсједници[уреди | уреди извор]
Садашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске: Недељко Чубриловић.
- Момчило Крајишник (25. октобар 1991 — мај 1996); (Бирао га први сазив НСРС.)
- Драган Калинић (мај 1996 — 4. новембар 1998); (Бирао га први, други и трећи сазив НСРС.)
- Петар Ђокић (4. новембар 1998 — 16. децембар 2000); (Бирао га четврти сазив НСРС.)
- Драган Калинић (16. децембар 2000 — 29. јун 2004); (Бирао га пети и шести сазив НСРС.)
- Душан Стојичић (20. јул 2004 — 28. фебруар 2006); (Бирао га шести сазив НСРС.)
- Игор Радојичић (28. фебруар 2006 — 24. новембар 2014.); (Бирао га шести, седми и осми сазив НСРС.)
- Недељко Чубриловић (од 24. новембра 2014). (Бирао га девети и десети сазив НСРС.)
Одбори[уреди | уреди извор]
- Одбор за привреду и финансије
- Законодавни одбор
- Одбор за политички систем, правосуђе и управу
- Одбор за одбрану и безбједност
- Одбор за заштиту права избјеглица и расељених лица
- Одбор за представке, приједлоге и друштвени надзор
- Одбор једнаких могућности
- Одбор за заштиту животне средине
- Одбор за уставна питања
- Одбор за праћење стања у области пензијско-инвалидског осигурања
- Одбор за борачко-инвалидску заштиту
- Одбор за образовање, науку, културу и информисање
- Одбор за здравство, рад и социјалну политику
- Одбор за питања младих
- Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду
- Одбор за европске интеграције и регионалну сарадњу
Сједиште[уреди | уреди извор]
Сједиште Народне скупштине Републике Српске је у Бањој Луци у Трг јасеновачких жртава 1 (у некадашњој згради Дома ЈНА и Дома Војске Републике Српске). Испред зграде Скупштине се налази Трг жртава Јасеновца на коме се налази споменик Топола ужаса.
Види још[уреди | уреди извор]
 |
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Одлука о оснивању Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. |
- Предсједник Народне скупштине Републике Српске
- Устав Републике Српске
- Предсједник Републике Српске
- Влада Републике Српске
- Парламентарна библиотека
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ У клубу посланика СНСД-а су и Мијо Перкунић (ушао у скупштину са листе Заједно за БиХ) и Данијел Јошић (ушао у скупштину са листе СДС-а).
- ^ Клуб посланика са НДП-ом је формирала новооснована НПС, са своја два посланика Дарком Бањцем и Диком Цвјетиновићем (ушли у скупштину са листе ДНС-а).
- ^ У клубу посланика СП-а је Дарко Митрић (ушао у скупштину са листе СДС-а, а сада члан новоформиране СДС Семберија).
- ^ У клубу посланика УС је Костадин Васић (ушао у скупштину са листе СДС-а)
- ^ Клуб посланика ДЕМОС-а чине Недељко Чубриловић, Споменка Стевановић, Споменко Стојановић и Милан Дакић (ушли у скупштину са листе ДНС-а).
- ^ Клуб посланика СПС-а чине Горан Селак, Андера Дорић, Максим Скоко и Саво Вулић (ушли у скупштину са листе СП-а).
- ^ Независни посланик Небојша Марић (ушао у скупштину са листе СДС-а) − у владајућој коалицији
- ^ У клубу посланика СДС-а је Милан Радовић (ушао у скупштину са листе ДНС-а).
- ^ Независни посланик Крсто Јандрић (ушао у скупштину са листе НДП-а) Жељко Бабић (ушао у скупштину са листе СДС-а) − дјелују опозиционо.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Народна скупштина Републике Српске свечано обиљежава 20 година рада”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 10. 2011. Приступљено 25. 10. 2011.
- ^ а б „Снимак: Свечана академија поводом 20 година од успостављања Народне скупштине Републике Српске”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 10. 2011. Приступљено 25. 10. 2011.[мртва веза]
- ^ а б http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Теме Републике Српске | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Историја |
| | |||||||
| Географија | |||||||||
| Политика |
| ||||||||
| Привреда |
| ||||||||
| Култура |
| ||||||||