Народна скупштина Републике Српске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Народна скупштина
Републике Српске
Девети сазив
Грб или лого
Врста
Оснивање 1991.
Врста Једнодомни систем
Почетак новог сазива 2014. године
Предводништво
Предсједник Недељко Чубриловић, ДНС
од 2014.
Структура
Број посланика 83
Mandati RS 2014.png
Политичке групе

     СНСД (29+1)

     СДССРС РС (24-5)

     ДНС (8-3)

     ПДП (7)

     КД (5)

     СП (5)

     НДП (5-1)

     Самостали посланици (0+8)
Избори
Последњи избори 2014.
Место одржавања седница
Stari dom jna - narodna skustina RS.JPG
Зграда Народне скупштине
Бања Лука
Веб-сајт
www.narodnaskupstinars.net
Seal of Republika Srpska.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Републике Српске


Народна скупштина Републике Српске је највише представничко тијело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Српској. Састоји се из 83 народна посланика.

У актуелни девети сазив изабрани су посланици са седам изборних листа. Парламентарну већину чине посланици са три листе:

Историја[уреди]

Народна скупштина Републике Српске је основана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини.[1] На првој сједници одржаној у Сарајеву, СФРЈ, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“.[1] Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991.[2]

Оснивање Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини и конституисање Републике Српске је, напросто, била потреба за очувањем идентитета и државности Срба у Босни и Херцеговини, што је у складу са међународним правом и Повељом Уједињених нација. Упоредо са политичком борбом коју су легитимно изабрани представници српског народа водили у Скупштини Босне и Херцеговине за очување статуса конститутивног и равноправног народа, локалне заједнице – општине са већинским српским становништвом се у циљу осигурања свог економског, социјалног и културног развоја, самоорганизују и уједињују у "Заједницу општина"“, а потом формирају пет српских аутономних области и регија..[3]

У складу са људским правима, успостављеним међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна скупштина Републике Српске доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и ХерцеговинеВикзиворниктекст 9. јануара 1992. у Сарајеву, обезбјеђујући као конституанта, Уставом који је донесен 28. фебруара 1992, правну моћ и правну сигурност, легалитет и легитимитет Републике Српске. Тада је на основу резултата „Новембарског референдума“ Република Српска проглашена за федералну јединицу у саставу Савезне Републике Југославије.[2]

Муслиманским и хрватским странкама био је циљ разбијање Југославије и стварање унитарне државе Босне и Херцеговине, у којој би српски народ био на друштвеној маргини и сведен на статус националне мањине. Такав однос и стање утицали су на то да су српски посланици конституисали српски блок посланика од укупно 84 посланика, претежно из Српске демократске странке, затим из Српског покрета обнове, Социјалдемократске партије и Савеза реформских снага Југославије. Био је то први корак ка почетку стварања Републике Српске и Народне скупштине Републике Српске.[3]

Током тешких година рата из безбједносних разлога Народна скупштина се измјешта на територију Српског Сарајева, функционише и засједа на Палама. Једна од најдужих сједница у историји Скупштине је одржана 5. маја 1993. на Јахорини, када су посланици 17 сати расправљали Венс-Овенов план.[1] Од 1998. године административно сједиште Народне скупштине Републике Српске прелази у Бању Луку, гдје се налази и данас.

По окончању ратних дејстава, потписивањем Дејтонског мировног споразума (1995) Народна скупштина Републике Српске преузима примарну одговорност спровођења нормативне државне реизградње и обнове, те као законодавни орган предводи и непосредно спроводи законске реформе кроз које Република Српска пролази у послијератним годинама.

Састав Народне скупштине Републике Српске, по савременим парламентарним принципима, чине осамдесет и три (83) народна посланика изабрана на непосредним парламентарним изборима од стране народа. Народни посланици у Народној скупштини Републике Српске су се бирали до 2002. године на мандат у трајању од двије године, а од 2002. године у складу са новом законском регулативом, народни посланици се бирају на мандат у трајању од четири године.

Избори и сазиви[уреди]

Народна скупштина Републике Српске је до сада функционисала у осам сазива:

Избори Сазив
Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990. I сазив (24. октобар 1991 — 14. септембар 1996)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 1996. II сазив (19. октобар 1996 — 27. децембар 1997)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 1997. III сазив (27. децембар 1997 — 19. октобар 1998)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 1998. IV сазив (19. октобар 1998 — 16. децембар 2000)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 2000. V сазив (16. децембар 2000 — 28. новембар 2002)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 2002. VI сазив (28. новембар 2002 — 9. новембар 2006)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 2006. VII сазив (9. новембар 2006 — 15. новембар 2010)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 2010. VIII сазив (15. новембар 2010 — 24. новембар 2014)
Избори за Народну скупштину Републике Српске 2014. IX сазив (од 24. новембра 2014)

Предсједници[уреди]

За више информација погледајте: Предсједник Народне скупштине Републике Српске

Садашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске: Недељко Чубриловић.

  1. Момчило Крајишник (25. октобар 1991 — мај 1996); (Бирао га први сазив НСРС.)
  2. Драган Калинић (мај 1996 — 4. новембар 1998); (Бирао га први, други и трећи сазив НСРС.)
  3. Петар Ђокић (4. новембар 1998 — 16. децембар 2000); (Бирао га четврти сазив НСРС.)
  4. Драган Калинић (16. децембар 2000 — 29. јун 2004); (Бирао га пети и шести сазив НСРС.)
  5. Душан Стојичић (20. јул 2004 — 28. фебруар 2006); (Бирао га шести сазив НСРС.)
  6. Игор Радојичић (28. фебруар 2006 — 24. новембар 2014.); (Бирао га шести, седми и осми сазив НСРС.)
  7. Недељко Чубриловић (од 24. новембра 2014). (Бирао га девети сазив НСРС.)

Одбори[уреди]

  1. Одбор за привреду и финансије
  2. Законодавни одбор
  3. Одбор за политички систем, правосуђе и управу
  4. Одбор за одбрану и безбједност
  5. Одбор за заштиту права избјеглица и расељених лица
  6. Одбор за представке, приједлоге и друштвени надзор
  7. Одбор једнаких могућности
  8. Одбор за заштиту животне средине
  9. Одбор за уставна питања
  10. Одбор за праћење стања у области пензијско-инвалидског осигурања
  11. Одбор за борачко-инвалидску заштиту
  12. Одбор за образовање, науку, културу и информисање
  13. Одбор за здравство, рад и социјалну политику
  14. Одбор за питања младих
  15. Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду
  16. Одбор за европске интеграције и регионалну сарадњу

Сједиште[уреди]

Сједиште Народне скупштине Републике Српске је у Бањој Луци у Улици Вука Караџића број 2 (у некадашњој згради Дома ЈНА и Дома Војске Републике Српске). Испред зграде Скупштине се налази Трг жртва Јасеновца на коме се налази споменик Топола ужаса.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Народна скупштина Републике Српске свечано обиљежава 20 година рада” (на језику: ср). Радио-телевизија Републике Српске. 24. 10. 2011. Приступљено 25. 10. 2011. 
  2. 2,0 2,1 „Снимак: Свечана академија поводом 20 година од успостављања Народне скупштине Републике Српске” (на језику: ср). Радио-телевизија Републике Српске. 24. 10. 2011. Приступљено 25. 10. 2011. 
  3. 3,0 3,1 http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf

Спољашње везе[уреди]