Разговор:Географија Хрватске/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Stranica sa hrvatske vikipedije kaze da postoji 1185 ostrva koja pripadaju Hrvatskoj. Sada aktuelni spot pominje brojku 1244, dok u ovom tekstu pise 1246. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.150.203 (разговор • доприноси) | 00:33, 27. мај 2010.‎

Промењена је информација о површини, јер површина на мору не улази у површину ниједне земље, већ може бити само додатна информација. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 83.136.179.11 (разговор • доприноси) | 11:14, 7. новембар 2012.‎

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Чланак је настао током ЦЕЕ такмичења, али досад нисам имао времена да га кандидујем. По мени је довољно обиман и садржи довољно референци и фотографија да би био сјајан. Критике су добродошле. Расправа траје до 14. јула 2016. године, до 23:11. --Miljan Simonović (разговор) 23:11, 7. јул 2016. (CEST)

Коментари

Мислим да јединце мера м, км, км² у тексту треба писати ћирилицом, обзиром да је текст писан ћирилицом.--Drazetad (разговор) 00:00, 8. јул 2016. (CEST)

Ја сам за да овај чланак буде проглашен за сјајан, али ја мислим да се мерне јединице ипак требају писати латиницом. --Zoranzoki21 (разговор) 00:13, 8. јул 2016. (CEST)

Ако је судећи према овоме, онда је латиница једини исправан начин писања јединица мера. --Miljan Simonović (разговор) 00:19, 8. јул 2016. (CEST)

Важан је и правопис који то дозвољава. Правопис предвиђа да се скраћенице м, цм, дм, мм, км, г, т (тона), и друге њима сличне пишу без тачке, обично латиницом, али и ћирилицом (осим скраћенице за волт (V) и ват (W) где је латиница неопходна ради разликовања. --Drazetad (разговор) 07:44, 8. јул 2016. (CEST)

@Drazetad: Немој ширити дезинформације. Правопис то уопште не предвиђа већ их је дозвољено писати (те ћириличке) и са тачком (146. стр.).

Иначе, у географском чланку је исправније писати латиницом, а једино у текстовима шире намене где се само неколико пута помене удаљеност и сл. треба/може на ћирилици (са или без тачке) ако је и текст на ћирилици.

И објашњавао сам и теби посебно а и на трговима ово са јединицама већ сто пута (не треба ризиковати и боље је користити SI и латиницу), а ти опет исто.

@Miljan Simonović: Можеш чак додати и шаблон {{convert}} да се приказује и у империјалном систему, то је корисно а испис аутоматски форматиран са   размаком итд.

И требало би да измењаш енглеске називе месеци у бројеве (или у српске називе) јер су референце пуне грешака код датума и додата је скривена категорија. — Обсусер✉ 17:33, 9. јул 2016. (CEST)

@Obsuser: Ти пишеш по приципу пар непар (данас једно, сутра друго). За свако питање имаш два одговора, па зависи да ли желиш свађу или да даш подршку. Кад сам у текстовима које пишем остављао имена појединих спортиста у оригиналу, јер их нисам знао транскрибовати (што је препорука виипедије), ти си их често погрешно транскрибовао, са оправдањем да је боље и тако (погрешно), па да неко исправи, него имати латиницу у ћирилићном тексту. У овом случају нисам рекао ништа погрешно, нити сам неког дезинформисао (скраћенице мера се могу писати и ћирилицом и обавезно без тачке) па је логично (кад правопис српског језика дозвољава) у ћириличном тексту написати и мере ћирилицом, а да ли ће то схватити Енглези баш ме брига. На твоје писаније које следе нећу одговарати.--Drazetad (разговор) 06:26, 11. јул 2016. (CEST)

Па наравно да нећеш одговорити када немаш шта рећи на цитат из П2010 на 146. стр. (т. 181):

а. Мерне скраћенице писане великим словима преузимају се

неизмењене: V, W, J, C, F, A, T (волт, ват, џул, кулон, фарад, ам-

пер, тесла); остале, писане малим словима, пишу се или изворно

или се пресловљавају, а само изузетно и ограничено преводе:

— g, kg, l, dl, m, km, cm ↔ г (и г.), кг (и кг.), л (и л.), дл (и

дл.), м (и м.), км (и км.), цм (и цм.);

— h, kWh — ч. или ч (час) / с. (сат), квч. или квч (киловат-час).

Значи да ипак шириш дезинформације и то упорно, два пута, зато што се ове издвојене јединице могу писати и са тачком а не обавезно без тачке како си истакао. Зашто их не треба писати у овом чланку ћирилицом прочитај овде, а говорио сам ово и другде, и чак посебно теби (у најмање два наврата, прегледај своју корисничку СЗР) итд., само што не вреди. Користите шаблон {{convert}} и проблем апсолутно решен. — Обсусер✉ 06:38, 11. јул 2016. (CEST)

Имам шта речи па ипак одговарам.Опет мешаш бабе и жабе. Овде се ради о писање тачке иза скраћеница мерних јединица што није по важећем правопису српског језика. За оне којима правопис није јасан изашо је Речник језичких недоумица где два пута пише ово што сам рекао. Погледај Скраћенице мера и тачка. Знам да не цениш Клајна а и ја се не слажем у многи стварима из правописа, али то је закон за писање српским језиком. Кад [Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика/Скраћенице|ово]] аргументовано исправиш (пошто ти све знаш) биће како ти кажеш. Тачка иде иза скраћеница типа бр. сл. итд. Прочитај може ти помоћи. Више ме нећеш испровоцирати за даљу дискусију. Све ово сам ти рекао и у ранијим дискусијама.--Drazetad (разговор) 07:47, 11. јул 2016. (CEST)

Хахахахха... Па који је важећи ако није овај Матице српске из 2010. из ког сам ти цитирао од речи до речи? Клајн је један од, Правопис Матице се може издвојити (иако ни он није последњи одговор на свако питање).

Видиш да може тачка, ти рече да не може. Нико те не провоцира, пре ће бити да ти започињеш беспотребне расправе јер углавном ниси у праву; али ’ајде, нема везе, ја ћу ти одговарати сваки пут са задовољством... — Обсусер✉ 16:09, 11. јул 2016. (CEST)

Moje zamerke, kao i u svim sličnim slučajevima do sad, su upućene nedovoljnom korišćenju domaće literature (kad kažem domaće mislim na srpskohrvatskom jeziku načelno)...dakle, sve te enciklopedije domaće, i ti fakulteti i te naučne publikacije...Krš stvari...Dok dole u literaturi vidim 3 engleskojezične publikacije...Evo samo za primer hrvatski naučni časopisi kad uneseš pretragu *geografija hrvatske* koliko izbaci (da ne govorim o srpskim i drugim)...Prosto ti bude žao što većina urednika bira da prevodi sa engleske viki, umesto sami da pišu --ANTI_PRO92 (разговор) 15:51, 9. јул 2016. (CEST)

Поштовани, превођење са ен.вики нити је забрањено нити толико лоше колико Ви наводите. Ово „...као и у свим сличним случајевима до сад” не знам да ли се односи на моје чланке или на сјајне уопште, јер се ја не бавим искључиво превођењем. Поздрав, Miljan Simonović (разговор) 16:01, 9. јул 2016. (CEST)

Nisam rekao da je zabranjeno...Ovo je univerzalna enciklopedija i da li su izvori na engleskom ili kineskom nije kriterijum ovde, nego da su proverljivi/valjani...Kad kažem *u svim sličnim slučajevima*, nisam mislio samo na ovaj članak, niti na Vaše članke načelno, nego na par drugih primera koje smo imali ovde unatrag nekoliko godina...A što se tiče ocene te prakse, ja je vidim kao dosta nepovoljnu...Po meni, kvalitet jedne jezičke enciklopedije ima i veze sa literaturom koja se na njoj koristi za pisanje članaka (zato su engleska i nemačka viki najbolje)...Dakle ako postoji srpsko/hrvatsko/bošnjačko jezička literatura za teme koje se piše, koja je bolja od druge strane literature (engleske npr.; ovde je to sigurno slučaj) onda ona treba i da se koristi...O ovoj temi je napisano brdo domaćih knjiga i dosta ih je objavljeno na netu ovde (dao sam vam primer, da ne mora da se ide u biblioteku)...Ne vidim zašto se iz nje ne piše članak...Razlika je u tome, što govorinici srpskog jezika koji ovo čitaju, mogu da sve to provere u domaćim izvorima...dok engleske dosta ljudi ne može da proveri jer ne zna jezik (računa se da između 3% i 8% populacije u Srbiji zna engleski jezik)...Ali, kao što rekoh, ovo je slobodna enciklopedija i Vi sami imate pravo da birate izvore iz kojih ćete pisati članke....--ANTI_PRO92 (разговор) 16:17, 9. јул 2016. (CEST)

Чланак ће имати моју подршку на гласању, јер је заиста професионално урађен. Похвале аутору. --Pinki (разговор) 19:57, 11. јул 2016. (CEST)