Разговор:Лутајући Јеврејин/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Зашто тражите вир и ко то тражи  !? Дали сумнјате у веродостојност ? --Mile 19:32, 20. фебруар 2007. (CET)

Jevrejska enciklopedija kaže ovo o Ahašverošu... Čini mi se da je mnogo više enciklopedija nego ova naša Vikipedija, kada su u pitanju ove teme. Da bi neko mogao da provjeri informacije u nekom članku, zgodno je kada postoje izvori sa relevantnim informacijama. ---Славен Косановић- {разговор} 20:09, 20. фебруар 2007. (CET)

Миле, овде се траже проверљиви извори о много приземијим и вероватрнијим стварима, не видим зашто се не би тражили извори о очигледном миту/веровању...--Maduixa 20:27, 20. фебруар 2007. (CET)

Осим тога, врло је неозбиљно писати следеће реченице:

"Људи су срели Ахашвероша у разним земљама, 1868. срео га неки мормон у Салт Лејк Ситију. Његово појављивање наказује природне катастрофе."

Ако тврдиш да је неко стварно видео митску личност (а не "неки мормон"), треба да наведеш и изворе који ће да потпомогну ту тврдњу. У противном, треба написати Тврди се, Прича се, и сл. --Maduixa 20:31, 20. фебруар 2007. (CET)

Желиш вир --------> Библија. Мт. 16:28

--Mile 20:42, 20. фебруар 2007. (CET)

Ne vjerujem da Biblija priča o tome kako se nekome 1868. godine u Solt Lejk Sitiju (ili kako već), javio taj Ahašveroš..., Biblija, ili stari i novi testament je pisana mnooooogo ranije... To je neka nezvanična revizija Biblije onda. ---Славен Косановић- {разговор} 20:56, 20. фебруар 2007. (CET)

Не желим ЈА, већ тако налажу правила Википедије (Види: Википедија:Проверљивост). Не треба да се одмах вређаш чим ти се нешто каже. Још нешто, не би било лоше да за прву књигу наведеш и библиографске податке. Обично се тако наводе извори. За Библију, додала сам ја поглавље и стих који си навео у разговору, међутим требало је да наведеш и у библиогафском податку. Ѕа Библију мислим да није неопходно навести издавача, град и годину издања, али за ову другу књигу, мислим да је потребно, како би библиографска референца била потпуна. Поздрав.--Maduixa 21:00, 20. фебруар 2007. (CET)

Iz gornjeg linka na Jevrejsku enciklopediju. Dajte da budemo ozbiljni malo ovdje. ---Славен Косановић- {разговор} 21:03, 20. фебруар 2007. (CET)

Biblical Data:

1. Persian king, identical with Xerxes (486-465 B.C.). The Book of Esther deals only with one period of his reign. It tells us that he ruled over one hundred and twenty-seven provinces—"from India, even unto Ethiopia" (Esth. i. 1). In the third year of his reign he made a feast to show his riches and splendor; "the power of Persia and Media, the nobles and princes of the provinces, being before him" (ibid. i. 3). After this feast, which lasted one hundred and eighty days, he made another of seven days, to which "all the people . . . great and small" were invited. At the same time Vashti the queen gave a banquet to the women (i. 9). On the seventh day (i. 10) Ahasuerus summoned the queen to appear before him, and the banqueters, too, so that all might see her beauty. This Vashti naturally refused to do (i. 12); but the king, angered at her disobedience, took the advice of his counselors and set the queen aside. At the same time he sent proclamations throughout the land, declaring the husband the ruler in every household (i. 22). Between the events of the first chapter and those of the second some years may be supposed to intervene, during which Ahasuerus is busy with his attempt at enslaving Greece. He fails, and returns to Persia...

Славене, сигурна сам да Миле наводи Библију као извор ѕа тврдњу о делу са Христом, а не о тамо неком мормону, и што се тог дела тиче, не видим зашто Библија не би била добар извор. С друге стране, мислим да треба избацити тај део о "тамо неком мормону у Салт Лејк Ситију", јер је та тврдља потпуно непроверљива, па чак и да наведеш новине у којима је то објављено. --Maduixa 21:03, 20. фебруар 2007. (CET)

OK neka i verzija iz Biblije, kakva god da je, ali ako se već radi o Jevrejinu, treba onda navesti i verziju Jevreja. Zato ovo što radimo i zovemo enciklopedijom..., valjda... ---Славен Косановић- {разговор} 21:06, 20. фебруар 2007. (CET)

Hoću reći, kada neko već počne neku složenu temu (koja se sastoji iz više verzija), neka je i obradi kako treba, jer niko od nas nije obavezan da se bavi temama koje ga ne interesuju, ali koje ipak bodu oči zbog parcijalnosti. ---Славен Косановић- {разговор} 21:09, 20. фебруар 2007. (CET)

Слажем се са Славеном. Претпоставља се да је ово енциклопедија а не збирка бајки. Један савет за Мила. Погледај како у овом делу који је цитирао Славен наводе цитате из Библије. У самом тексту, поред самог цитата, у загради, ставе име књиге, дела и стиха. Надам се да ћеш ово да схватиш као добронамеран савет а не злонамерно џангризање .

---

Видим да че овде још бити проблема.

Прво бих замолио ако има право да лепи налепнице на чланке које дајем у Категорију РЕЛИГИЈА, неко ко је верник.

Славене лепо си навео Јеврејску енциклопедију,дамо си промашио чланак ево овај пречитај : [1]

Ја сам вама дао овде два вира,које тврде да је ЛЕГЕНДА а не Мит,као што би Mediuxa радо приказала.

Имаш записе да је виђен.У тој Јеврејској педији,за Салт Лејк ти смета ? ОК онда избацим салт лејк и ставим онај из Јеврејске.

--Mile 21:12, 20. фебруар 2007. (CET)

Imaginary figure of a Jerusalem shoemaker who, taunting Jesus on the way to crucifixion, was told by him to "go on forever till I return." The legend first appeared in a pamphlet of four leaves entitled "Kurtze Beschreibung und Erzählung von einem Juden mit Namen Ahasverus." This professes to have been printed at Leyden in 1602 by Christoff Crutzer, but no printer of that name has been discovered, and the real place and printer can not be ascertained. The legend spread quickly throughout Germany, no less than eight different editions appearing in 1602; altogether forty appeared in Germany before the end of the eighteenth century. Eight editions in Dutch and Flemish are known; and the story soon passed to France, the first French edition appearing in Bordeaux, 1609, and to England, where it appeared in the form of a parody in 1625 (Jacobs and Wolf, "Bibliotheca Anglo-Judaica," p. 44, No. 221). The pamphlet was translated also into Danish and Swedish; and the expression "eternal Jew" is current in Czech. The pretended existence of the Wandering Jew, who is stated to be met with from time to time in all of these countries, was eagerly seized upon amidst the religious disturbances caused by the Reformation, as furnishing an eye-witness of the crucifixion. The various appearances claimed for him were at Hamburg in 1547; in Spain in 1575; at Vienna, 1599; Lübeck, 1601; Prague, 1602; Lübeck, 1603; Bavaria, 1604; Ypres, 1623; Brussels, 1640; Leipsic, 1642; Paris, 1644; Stamford, 1658; Astrakhan, 1672; Frankenstein, 1676; Munich, 1721; Altbach, 1766; Brussels, 1774; and Newcastle, 1790. The last appearance mentioned appears to have been in America in the year 1868, when he was reported to have visited a Mormon named O'Grady (see "Desert News," Sept. 23, 1868).

claim na engleskom znači = da se nešto tvrdi bez osnova; original značenja riječi:state or assert that something is the case, typically without providing evidence or proof. ---Славен Косановић- {разговор} 21:19, 20. фебруар 2007. (CET)

---

Славене, evidence of proof, бојао сам се да че до тога дочи. Ти мени докажи да Бог не постоји,па тиме опвргни и ово.Ако чемо по твом принцпиу.

--Mile 21:22, 20. фебруар 2007. (CET)

Pa nije cilj da ja tebi bilo šta dokazujem, niti ti meni. Dakle, ako se pozivaš na ovaj izvor, fino kaže da ne postoje dokazi o pojavi tog lika, nego samo tvrdnje. Dakle, ovo je opšta enciklopedija i prva opšta enciklopedija je bila laička, ateistička ako hoćeš... Postoje na Internetu druge enciklopedije koje se bave studijom biblije detaljno, ali mislim da ova naša nije na tom putu. Ne znam šta kažu ostali? Koliko znam i zvanične Crkve se ograđuju od pojedinih pojava, kada i kako im odgovara...---Славен Косановић- {разговор} 21:39, 20. фебруар 2007. (CET)

Molim te...

Molim te Mile da ne mešaš babe i žabe ovde. Ovde nije stvar u tome da li Bog špostoji ili ne postoji, nego da li je taj Jevrejin bio stvarna ličnost (kao Isus) ili nije. U citatu koji si ti naveo, nigde se ne pominje "evidence of proof" već co pasus indicira da se radi io legendi. Ne znam kako u slovenačkom ali u srpskom legenda je neki događaj za koji se nema materijalnih dokaza da se stvarno desio, ili ličnosti da su stvarno postojale, štaviše, obično se radi o izmišljenim ličnostima i događajima, ili o ličnostima i događajima čije su osobine preuveličane tokom vekova, kao što je na primer, Marko Kraljević, koji je bio običan turski vazal, ali ga naše narodne pesme napraviše junakom koji je samo Turke mlatio i iz drena vodu cedio. No, da vidimo ovaj tvoj pasus:

Imaginary figure of a Jerusalem shoemaker who, taunting Jesus on the way to crucifixion, was told by him to "go on forever till I return."

Imaginary, koliko ja znam, znači "izmiđšljeni".

The legend first appeared in a pamphlet of four leaves entitled "Kurtze Beschreibung und Erzählung von einem Juden mit Namen Ahasverus." This professes to have been printed at Leyden in 1602 by Christoff Crutzer, but no printer of that name has been discovered, and the real place and printer can not be .

Sa mojim skromnim 20-godišnjim iskustvom prevodioca usuđujem se da tvrdim da ovo znači:

... Ali štampač pod tim imenom nije do sada poznat, niti se mogu utvrditi koje je pravo mesto štampanja ni ko je zapravo štampao (ovu legendu).

Dalje, govori da je ta legenda štampana više puta u različitim zemljama, ali to što je taj tekst štampan, ne dokazuje da je ono o čemu taj tekst govori i istinito.

The legend spread quickly throughout Germany, no less than eight different editions appearing in 1602; altogether forty appeared in Germany before the end of the eighteenth century. Eight editions in Dutch and Flemish are known; and the story soon passed to France, the first French edition appearing in Bordeaux, 1609, and to England, where it appeared in the form of a parody in 1625 (Jacobs and Wolf, "Bibliotheca Anglo-Judaica," p. 44, No. 221). The pamphlet was translated also into Danish and Swedish; and the expression "eternal Jew" is current in Czech.

The pretended existence of the Wandering Jew, who is stated to be met with from time to time in all of these countries, was eagerly seized upon amidst the religious disturbances caused by the Reformation, as furnishing an eye-witness of the crucifixion.

Navodno postojanje Lutajućeg Jevrejina za koga se tvrdi da je bio viđen s vremena na vreme u svim zemljama, bilo je oberučke prihvaćeno u jeku religioznih previranja prouzrokovanih Reformacijom kao glavni očevidac (Hristovog) raspeća.

Kako ja shvatam ovu rečenicu, ovde se kaže da je katoličanstvo oberučke prihvatilo priču o tom Jevrejinu i širilo legendu o njemu kao naj istinitiju istinu, kao oruđe u boerbi protiv Reformacije.

The various appearances claimed for him were at Hamburg in 1547; in Spain in 1575; at Vienna, 1599; Lübeck, 1601; Prague, 1602; Lübeck, 1603; Bavaria, 1604; Ypres, 1623; Brussels, 1640; Leipsic, 1642; Paris, 1644; Stamford, 1658; Astrakhan, 1672; Frankenstein, 1676; Munich, 1721; Altbach, 1766; Brussels, 1774; and Newcastle, 1790.

Tvrdi se da je viđen u Hamburgu, Španiji itd....

The last appearance mentioned appears to have been in America in the year 1868, when he was reported to have visited a Mormon named O'Grady (see "Desert News," Sept. 23, 1868).“

"appears" doslovce znači "navodno" tako da bi ova rečenica u prevodu glasila: Tvrdi se da se navodno poslednji put pojavio 1868, kada je prijavljeno da je posetio mormona po imenu O'Grady".

Dakle, gde se ovde spominje da je taj Jevrejin STVARAN lik, nemam pojma. Ako ti vidiš, svaka ti čast.

Još nešto. Niko nikom ne zabranjuje da veruje u Boga, niti ima potrebu da dokazuje da bog postoji ili ne postoji. Tvoja religiozna ubeđenja su za mene (i za sve ovde) zakon, kakva god ona bila, i uvek će naići samo na poštovanje. Međutim, ovo je enciklopedija - riznica znanja a ne verovanja, i treba da se tretira kao takva.--Maduixa 21:57, 20. фебруар 2007. (CET)

---

Учините шта желите.

Дали смем питати колико вама година ?

--Mile 22:00, 20. фебруар 2007. (CET)

A da li smem pitati ja koliko je vama? I zar je to uopšte bitno? Ove godine punim 39. Da li sam možda još uvek mlada i zelena? Verujte mi da biste mi dali neviđeni komopliment.:)--Maduixa 22:19, 20. фебруар 2007. (CET)

---

Славене,коректуј како мислиш да треба. Имаш мој благослов.

Mediuxa, ја нисам из Србије,нити сам рођен у Србији.И ако ти толко смета моја граматика,пусти,нека други поправе коме то нече бити толики проблем.

Млада си да,али по уму. Знаш Библију...како иде онај цитат..."Благо ...... ,чије је небеско царство."

--Mile 22:28, 20. фебруар 2007. (CET)

Да, Миле, знам како иде тај цитат и требало би да знаш да није лепо да људе вређаш само зато што ти се не свиђа оно што кажу. Осим тога, цитат није "чије је небеско царство", и ако нешто наводиш, барем се потруди да га наведеш тачно. У противном, неко би могао да помисли да се тај цитат ипак односи на тебе а не на мене. Срам те било!--Maduixa 22:43, 20. фебруар 2007. (CET)

Осим тога, ни у једном тренутку нисам овде рекла да имам нешто против твоје граматике. Нађи ми молим те где сам ти на овој страници рекла ишта о твојој граматици. Све мој епримедбе су биле упућене твојој упорној тврднји да је овај Јеврејин постојао исто тако како постојимо ти и ја. Ја ти само тражим референце, ти ми дајеш неки цитат који у ствари доказује да он НИЈЕ постојао, када ти то лепо објасним, ти ме вређаш. Свака ти част и теби и твој домаћем васпитању. --Maduixa 22:47, 20. фебруар 2007. (CET)

---

16:12, 20. фебруар 2007. Maduixa (Разговор | прилози) (граматика, граматика, граматика.....:()

Mediuxa ја сам навео све што треба,да и опвргенм да је то МИТ,као што си рекла :

Ако тврдиш да је неко стварно видео митску личност (а не "неки мормон"), треба да наведеш и изворе који ће да потпомогну ту тврдњу. У противном, треба написати Тврди се, Прича се, и сл. --Maduixa 20:31, 20. фебруар 2007. (CET)

Мораш да разликујеш Мит од Легенде. Сад видох да си од Шпаније. Е видиш,тамо сте имали митску личност de Torquemadu, па напиши тај чланак. Верујем да имају Шпањолци то издатно. Свео сам кутијицу са Српски на 2. Надам се да си задовољна.

Оде све у ПМ.

--Mile 23:01, 20. фебруар 2007. (CET)

Што се кутијице тиче, стави шта хоћеш. Какве ја везе имам с тим? Стави оно што ти савест налаже. А што се Торкемаде тиче, Торкемада је био од крви и меса и постоје и те какви докази за то. Никакав мит. Торкемада је био оснивач Шпанске инквизиције и лични исповедник краљице Изабеле од Кастиље. Чини ми се да си пропустио тај час из историје.--Maduixa 23:07, 20. фебруар 2007. (CET)

---

Ставио сам доле,да ми не замарају око граматике.Знаш шта ми вест налаже,да ставим на 1.

Шта се тиче de Torquemade, ниси ухватила за...како се каже...коштац ?? Хтео сам ти дати компарацију, Ахашверош је мнт колико и Torquemada. То ми је био point.

Ехх,моји часови Истоије,не бих поверовала како сам ја,као клинац, допунивао оне који су имали дипломски рад код нас,и то у средњој школи. И ако неко нешто није знао,професор је мене погледао...био сам авторитет.

Да се радујеш томе. --Mile 23:22, 20. фебруар 2007. (CET)

---

Овај чланак наводи вире, па је време да одстраните налепницу.

Ајмо Јагода.

--Mile 11:22, 22. фебруар 2007. (CET)

Извори

Па добро, не треба да стоји да је неко видео , него да постоје тврдње да је неко видео тог јевреја.А та јеврејска енциклопедија то показује. И молио бих људе да буду мало предусретљивији према новим корисницима. ПетарМ је пример конструктивног човека, који хоће да помогне развоју српске википедије. Наравно треба да се упозна са неким основним принципима википедије, али му можемо то објаснити на леп начин. Сви знамо колико у почетку википедија изгледа чудно, јер смо и сами били почетници некада --Јован Вуковић (р) 16:41, 22. фебруар 2007. (CET)

• Ево средио сам мало текст. Додао ив (мрзи ме да читам ен чланак који је доста опширан). На пл-вики сам нашао податак о овом последњем виђењу у Солт Лјек Ситију. Такође уколико за нешто не постојии извор у будуће би било добро да се ставља шаблон {{чињеница}} иза оне реченице која је оспорена а не на цео чланак --Јован Вуковић (р) 17:05, 22. фебруар 2007. (CET)