Разговор:Манастир Планиница

Карађорђе?

У тексту чланка наводи се сљедеће: "У знак захвалности Богу за извојевану победу на Варварину 1810. године, Карађорђе је са својим војводом Милетом Радојковићем обновио манастир 1811. године, због чега је манастир познат као Карађорђева црква. Храм је освећен 6. децембра 1812. године.". Извор је веб-сајт СПЦ - http://manastirispc.com/ObjektiQview.asp?ID=264. Питам се дали се може наћи научни, академски извор о томе.--Simin (разговор) 11:09, 20. новембар 2017. (CET)

До сада није достављен академски извор који сам тражио. Заправо, био бих изненађен ако би неки научник поновио невероватну изјаву са веб-сајта СПЦ, јер:

1. Храм је изграђен (изгледа и освећен) дуго прије Карађорђа; Као што примјећује холандски научник, Махиел Кијл, захваљујући ктиторском натпису црква (тачније - фрески) је тачно датирана. Фреске су од почетка 17. века и су сачуване до данас.
2. Ако је проблематчни текст тачан, изгледа да се је Карађорђе бранио на северозападу и у истовремено је спонзорисао цркву далеко на истоку, на отоманској позадини.

Док се не пронађе поуздани извор, уклањам овај текст из чланка.--Simin (разговор) 15:51, 19. децембар 2017. (CET)

на сајту епархије нишке, која има директну јурисдикцију над овим манастиром пише слично. уосталом, нигде не пише да је карађорђе изградио манастир, нити је варварин на северозападу. Lackope (разговор) 13:20, 20. мај 2018. (CEST)

Да се Варварин налази далеко северозападно од манастира је чињеница. Питање је да ли ова прича о Карађорђу има озбиљан, научни извор. Ја поштујем цркву/епархију, али за историју боље би било позвати се на историчаре--Simin (разговор) 19:44, 21. мај 2018. (CEST)

разумео сам да сте мислили на северозапад србије, а да је далеко, не бих се сложио. епархија нишка је итекако валидан извор за ову тему, е сад, ако ви мислите да тај податак није тачан, онда вам препоручујем да доставите извор који потврђује ваше сумње. Lackope (разговор) 12:05, 22. мај 2018. (CEST)

Варварин је у средишњој Србији; Планиница је на источном крају Србије. Можемо разјашњавати да ли је то далеко или блиско, али чињеница је да је Планиница у то вријеме на турском задњем делу. Између Карађорђа и манастира се налази отоманска администрација, војска, итд.

На главно питање: Не могу дати доказ о негативној чињеници - да Карађорђе нема никакве везе са реновирањем манастира. Ако је информација у сајту нишке епархије тачна, не би требало ово да остане непримећено са стране професионалаца. Мислим на стручњаке који се баве политичком историјом, историјом уметности и тако даље. Шта се тиче сајта епархије, желео бих да вас подсетим: "Сваки извор мора бити пажљиво анализиран како би се просудило да ли је поуздан за тврдњу коју треба да референцира, као и да ли је најбољи извор за дати контекст". Поздрав,--Simin (разговор) 11:45, 24. мај 2018. (CEST)

историјска подлога да се то могло десити постоји, јер српски устаници нису деловали само у границама тадашњем београдског пашалука већ изван њих, и то на простору данашње бугарске, нпр. у трнском крају. због тога мислим да податак, који на свом сајту има епархија која управља овим манастиром, може бити у чланку. Lackope (разговор) 14:41, 23. октобар 2019. (CEST)

Српси устаници у трнском крају за време Карађорђа?!? Да ли ћете моћи да укажете на извор?--Simin (разговор) 16:23, 9. новембар 2019. (CET)

Владимир Стојанчевић: Српско-бугарски односи у западној Бугарској Lackope (разговор) 10:14, 15. новембар 2019. (CET)